Beograd je saobraćajno preopterećen grad i naša namera je da ljudi što manje koriste privatna vozila, a samim tim da budu manje upućeni i na korišćenje taksija, jer to sve doprinosi stvaranju gužve

      Postoji li nešto što bi se moglo opisati kao inicijativa ili plan gradske vlasti za regulisanje taksi-prevoza u gradu?
       - Novom Odlukom o auto-taksi prevozu koja je doneta pre izvesnog vremena, hoćemo da stvorimo ambijent koji će da odgovara onima koji se tim poslom bave kao osnovnom delatnošću, kojom u najvećoj meri hoćemo da eliminišemo “divlje” taksiste i da ljudi mogu da zarade i da plate sve obaveze državi i gradu.
       Jedna od glavnih mera koja je predviđena, jeste jedinstvena taksi-oznaka koja će imati važnost javne isprave, koju će svaki taksi imati na krovu, ne dirajući u pravo udruženja da imaju svoju krovnu oznaku prema kojima će ih građani razlikovati.
      
       Postojeća situacija je idealna za nesavesne taksiste pošto ne postoji način da pokrenete bilo kakvu efikasnu proceduru protiv taksiste koji je putnika, praktično, pokrao, ili mu čak priredio i neku veću neprijatnost?
       - Jeste. Problem sa pritužbama je što se tiču nadležnosti različitih institucija. Taksisti su privatni preduzetnici, pa su i u nadležnosti republičke tržišne inspekcije. Tu je zatim saobraćajna inspekcija, pa policija... To je zapetljano. I kada čak stvar dođe do sudije za prekršaje, sudije nisu restriktivne jer su nejasni propisi. Nadamo se da ćemo taj problem prevazići uvođenjem jedinstvene krovne oznake. Budući da je javna isprava, njena zloupotreba je krivično delo. Nema, dakle, više nadležnosti prekršajnog sudije, i takve prijave će moći da podnose kako policajci, tako i građani i drugi taksisti.
      
       Već decenijama u Beogradu postoji nekoliko “hajdučkih pećina”, zloglasnih mesta na kojima operišu nesavesni taksisti koji ne uključuju taksimetar i koji praktično imaju ekskluzivno pravo na te taksi-stanice. To su, pored ostalih, Železnička stanica, hotel “Slavija”, a drastičan je i primer Aerodroma u Surčinu?
       - Svaki prolaznik golim okom može da vidi spregu između nesavesnih taksista, policije i aerodromskih vlasti, naročito na međunarodnim dolascima.
       Nedavno su uvedene promene u režimu rada taksija na Aerodromu. Imali smo sastanak sa policijom i aerodromskim vlastima. Uvedeni su, nazvaću ih dispečeri, koji na zahtev putnika pozivaju taksi sa taksi stanice, tako da sada više nema cimanja za rukav.
      
       Poslednje informacije kažu da je ostala ista garnitura taksista kojim je zajedničko to da vožnju naplaćuju najmanje duplo skuplje nego što su inače cene po tarifi?
       - To je druga stvar što je kod njih došlo do samoorganizovanja. Problem je i to što je Aerodrom takva relacija da se mnogima ne isplati da voze po važećim gradskim cenama...
      
       Oprostite, ali mislim da je “samoorganizovanje” elegantna reč za pojavu da lokalna banda može da otera ili prebije svakog taksistu koji pokaže spremnost da uključi taksimetar?
       - U svetu postoji takozvani aerodromski taksi. Možete da dođete privatnim vozilom, ali ako dolazite taksijem, onda je to moguće samo aerodromskim taksijem, koji je eksluzivan za te relacije. Aerodromi imaju to pravo.
      
       Da li je taj taksi skuplji?
       - Ne, on ima monopol, ali su to uobičajene cene.
      
       Šta se dešava sa linijskim taksijem?
       - Trenutno linijski taksi ne vidimo kao prioritet u rešavanju saobraćajnih problema, mada se to može razmotriti kao jedan od načina na koji se može unaprediti saobraćaj u gradu. Njihov rad nije pokriven propisima samim tim što ne naplaćuju cenu koja izlazi na taksimetru. Naša namera je da se napravi takav sistem naplate usluga u kome će biti naplaćivan samo iznos vidljiv na taksimetru. To znači: ako neko taksi-udruženje daje popust, recimo na telefonski poziv, onda i taj popust mora biti čitljiv na taksimetru.
      
       Policajci kažnjavaju linijske taksiste zbog zadržavanja na početnim stanicama autobusa, ali oni praktično nemaju mesto na kome bi mogli da primaju putnike.
       - Kažnjavaju ih? I treba da kažnjavaju!
      
       Da niste strogi prema linijskom taksiju?
       - Nije to stvar strogosti. To su često “divljaci” koji se trkaju sa autobusima ne bi li im ugrabili kog putnika...
      
       Činjenica je da linijski taksi ima klijentelu i da mnogo građana rado koristi njihove usluge. Verovatno bi trebalo imati u vidu i interes građana, a ne samo interes privatnih autobuskih prevoznika?
       - Naravno, samo što je pitanje taksi-prevoza povezano sa problemima drugih oblika javnog prevoza. Beograd je saobraćajno preopterećen grad i naša namera je da okosnica javnog saobraćaja bude autobuski, trolejbuski i tramvajski prevoz, tako da ljudi što manje koriste privatna vozila, a samim tim da budu manje upućeni i na korišćenje taksija, jer to sve doprinosi stvaranju gužve.
      
       Pošto smo pomenuli autobuski prevoz, mnoga privatna vozila su u takvom stanju da uopšte nije jasno kako su dobila dozvolu da izađu na ulicu, a da i ne spominjemo da ima i onih koja uopšte nisu namenjena gradskom saobraćaju nego prigradskom ili čak međugradskom.
       - Nastojimo da broj vozila u GSP-u podignemo do granice potrebnog broja. Kada se to dogodi, privatni prevoznici će biti samo pomoćno sredstvo u javnom gradskom saobraćaju.
      
       Vozite li se vi autobusom?
       - Trolejbusom.
      
       S. BOGDANOVIĆ