Mladi, prilagodljivi, nimalo se ne uzbuđuju zbog grešaka...

      "Ima li taj list uopšte korektora?" pita u propratnom pismu moj kolega, koji ne želi da mu se pominje ime. "Taj list" je "Politika", a pitanje postaje jasno čim se pogledaju priloženi isečci. Na kulturnoj strani, recimo, saznajemo da u Beogradu gostuje britanski književnik Džef Dajer, koji je objavio romane "But Beautiful" (1991. godine), "The Search" (1993) i "The Missing of the Somme" (1994). Ako ih je u Engleskoj objavio ćirilicom, to nam može biti uteha za hroničnu zapostavljenost ćirilice u Srbiji. Ćirilica, uostalom, osvaja i Ameriku, kao što se vidi iz "Politikine" reportaže o šopingu u Njujorku. Tu nam se preporučuju otmene prodavnice "Jimmu Choo" za cipele, "Dolce and Gabbana" i "Patricia Field's" za odeću, a "Furniture Co" za nameštaj.
       Ako se pitate, kao moj kolega, kako korektorima ne bodu oči toliki engleski natpisi na ćirilici, odgovor ćete naći u rubrici "Domaći lekar". Poznati psihijatar tu piše: "Osobina mladih potomaka Beograđana sa raznih strana Balkana jeste veliki stepen prilagodljivosti." Kao dokaz sledi ovakva rečenica: "Danas su Beograđani ravnopravni stanovnici Sicilijske doline, MTI (Masačusets Institute of Technologu) u Bostonu kao i pariskih slikarskih galerija." Sve ćirilicom.
       Naravno, umesto MTI trebalo je da piše MIT. "Sicilijska dolina" nema veze sa Sicilijom, nego je štamparska greška umesto Silicijska odnosno Silicijumska dolina (naziv, kao što znamo, za centar američke kompjuterske industrije, po silicijumu od koga se prave mikročipovi). Prijatno je iznenađenje što je nisu nazvali "Silikonska dolina", kako se kod nas najčešće pogrešno prevodi engleski oblik Silicon Valley.
       Ispred autorovog imena stoje skraćene titule "prim. dr sci". Tako se redovno potpisuju naši ugledni lekari, za inat Pravopisu, koji traži da se tačka za skraćivanje stavi posle suglasnika a ne posle vokala. Otuda bi i latinsko scientia (nauka) moralo da se skraćuje kao sc., ali doktori ni da čuju: uporno pišu sci. Kao da se plaše da bi se dr sc. protumačilo kao skraćenica od neke druge reči, a ne od doctor scientiae. Koje? Doctor scabiei (doktor za šugu)? Doctor scorpionum (doktor za škorpije)? Ili doctor sceleratus (opaki doktor)? Ne znam od čega strahuju, ali ponajviše, izgleda, od Pravopisa.
       Među poslatim isečcima iz "Politike" našla se i jedna fotografija s ovakvim tekstom: "Holandskim ribolovcima posrećilo se već prvog dana sezone lova na jastoge. Izvlačeći mrežu i maštajući o ulovu, nenadano ih je obradovao ovaj zamašni primerak." Džinovski jastog je, dakle, izvlačio mrežu i maštao o ulovu. Mora se zaključiti da su ne samo "Politikini" korektori nego i lektori "mladi potomci Beograđana", veoma prilagodljivi na pogrešnu upotrebu glagolskog priloga.
       Povodom premijere u "Madlenijanumu", gde je izvedena Mocartova opera "Cosi' fan tutte", "Politika" nam objašnjava da "to u prevodu znači Tako čini sve". Isti besmisleni prevod ponavlja se u tekstu još dva puta, a trebalo je prevesti "Tako ČINE sve" (libreto Lorenca da Pontea govori o nevernim ženama).
       Da ne bi samo "Politika" bila na tapetu, pogledajmo i "Glas javnosti". U broju od prvog juna objavljeno je poduže pismo jednog novosadskog profesora, stručnjaka za ortoepiju, koji se žalio na loš izgovor na BK televiziji. Svi primeri u pismu očigledno su bili akcentovani, ali u "Glasovoj" štampariji nikada nisu čuli za akcente. Verovatno su mislili da su to nekakve dlačice na hartiji. Tekst su odštampali - verovali ili ne - bez jednog jedinog akcenta. Tako su čitaoci "Glasa" obavešteni da BK-spikeri pogrešno izgovaraju "televizija", dok je pravilno "televizija", a može i "televizija". Dalji primeri su "kompetentan mesto kompetentan", "parlamen(a)t, Palestinaca, ostataka, umesto parlamen(a)t, Palestinaca, ostataka", "Aleksandar, umesto Aleksandar"... Jasno, zar ne?
       Novosadski profesor mora da je imao velikih iluzija o našem štamparstvu, ako je verovao da je u dnevnom listu moguće pisati o akcentima. Ja to nijednom nisam pokušao, za četvrt veka otkako pišem novinske rubrike. Akcenatske znake stavljam samo u tekstovima za lingvističke časopise - a i to s velikom strepnjom.
      
       IVAN KLAJN