Na našim TV programima i dalje je najbolje upravo ono što nije pravljeno za televiziju: bioskopski filmovi, fudbal i košarka. Ceo Beograd se budio u gluvo doba noći da vidi kako izgleda veče u sportskoj hali u Sakramentu. Ko može da ostane ravnodušan kad Odri Hepbern, sedeći na prozoru svog njujorškog apartmana kao mis Golajtli, zapeva "Moon River" u neprevaziđenom "Doručku kod Tifanija" Blejka Edvardsa? Da li bi vam uopše palo na pamet da dražesnu Holi Golajtli uporedite s nekom odvažnom voditeljkom domaćeg TV političkog programa? Nikada ih ne bih ni mešao, ni menjao!
       Možda sve ovo govori o mom ukusu, ali i o domaćoj TV proizvodnji koja, uprkos zavidnom broju TV kanala, uglavnom proizvodi - ništa.
       U trendu je lova i kako je pokupiti na brzinu. Kviz je, recimo, idealan za tako nešto, obavezno preko famoznog pozivnog 041! Ovde, nažalost, i pobednik kviza, naknadno i kasno, kad mu stigne telefonski račun, pomišlja da bi mu bilo bolje da sedne u magareću klupu nego da se raduje. O stotinama hiljada drugih koji su uspeli da iz sopstvenog džepa preko pozivnog broja 041 daju lični prilog napretku telefonije i jataka, da i ne govorimo. Zašto obožavamo da budemo toliko kolektivno naivni?
       Kada je reč o novinarstvu, ovde niko ne haje za istraživačko novinarstvo. Ako Karla del Ponte javi tajni broj računa Mirka Marjanovića u Švajcarskoj, to je prva informacija u svim našim vestima. Ali, avaj: nikom neće pasti na pamet da sutra ode bar do "Progresa" i pita da li je poznato odakle su ti milioni otišli u zemlju satova, čokolade i sireva. Nadajmo se jedino da će Del Ponteova nekad i sama zaviriti i u "Progres" ili slične firme, pa eto nama novinarima lepih vesti za objavljivanje! (Kao aktuelni predsednik sindikata, pomišljam da Karlu del Ponte pozovem da navrati i do Studija B, jer smo našeg osnivača, pisanim materijalom i dokazima odavno obavestili o malverzacijama i u Studiju B, ali odgovora nema...)
       Godinama smo se divili naučnim, istorijskim, muzičkim, umetničkim serijama i TV putopisima Bi-Bi-Sija. Još nismo naučili ili još nemamo interesa da ih i sami pravimo. A sedimo ispred zlatnog rudnika. To dokazuje i sam Bi-Bi-Si, praveći emisije o Slobi i Miri, o četnicima i Titu, o propasti Jugoslavije i Karađorđevićima... Ne znam šta se desilo sa serijom "Ravnogorska čitanka" koja je pokušala da popuni jednu od najvećih praznina u našoj istoriji i pamćenju. Navodno je napravljena pauza zbog Svetskog prvenstva u fudbalu. Videćemo. U svakom slučaju, čujem da neki kažu da nije bila odgovarajućeg kvaliteta. Nisam siguran da će ti najbučniji ljubitelji TV kvaliteta, sada istim žarom da sve to urade ponovo, ali dobro.
       A kakva je korist od takve, dnevnopolitičke televizije?
       Radeći poslednjih dvadeset godina na Studiju B, shvatio sam da svako političko navijanje za jedne, obavezno dovodi do pobede na izborima suprotnih snaga! Tako je bilo na republičkim 1990. godine, pa zatim na gradskim 1992. kada je u Studiju B bilo pitanje časti i domaćeg vaspitanja pomagati opoziciju i blatiti do neukusa sve što ima veze sa SPS-om. U proleće 1995, SPS i Skupština Beograda, preuzimaju Studio B koji od tada pa nadalje, emituje samo Baneta i Slobu. Ishod je katastrofalan poraz SPS-a na izborima 1996. Već u jesen iste godine Vuk i SPO "lome političku kičmu" svom najopasnijem protivniku, zauzimaju celu Skupštinu Beograda, pa zatim i Studio B. Njihov rezultat je na sledećim izborima još gori od propasti: ni jedno jedino poslaničko mesto u Skupštini Beograda za SPO! Zaključak, je dakle, ako hoćete da sigurno i katastrofalno izgubite izbore u Beogradu, samo pritisnite Studio B. Najgrublje što možete.
      
       VELJA PAVLOVIĆ