Dugogodišnji loš običaj u našim medijima je da oni koji nisu dobili pravo obrazovanje, a radom su stekli ogromno iskustvo, mlađim, neškolovanim ljudima prenose svoje praktično znanje, a greška se multiplicira, kaže Branimir Grulović

      Ako se, ovog leta, sve bude odvijalo po planu, od oktobra bi na Višoj elektrotehničkoj školi u Beogradu prva generacija studenata trebalo da se upiše na trogodišnje visokoškolske studije, na smer dizajniranje televizijskog programa, reči su autora ovog idejnog projekta Zorana B. Petrovića, profesora filmske i TV režije na Umetničkoj akademiji u Banjaluci i rukovodioca odeljenja za istraživanje medija i obrazovanje u RTS-u. Ovim programom će budući TV stvaraoci dobiti akademsko zvanje dizajnera TV programa, uz odrednice: snimatelj, scenarist, animator, digitalni ili elektronski montažer, stručnjak za obradu zvuka, stručnjak za obradu slike... kao i akademska zvanja "tehničkog" dela ovog smera koja će definisati profesori Više elektrotehničke škole u Beogradu.
       Iako se pri spominjanju snimatelja, montažera i tonaca odmah prisećamo umetničkih akademija koje nude ovu vrstu obrazovanja, Zoran B. Petrović nas upozorava da već tridesetak godina postoji realna potreba da se TV profesionalcima bar osveži znanje s vremena na vreme ako ne i da se iznova obrazuju: "Akademije nisu dovoljne zato što su one koncipirane tako da omoguće talentovanim mladim ljudima da razviju svoje umetničke sklonosti. Izrazito umetnički nastrojeni ljudi nisu mnogo funkcionalni u medijima, jer je umetnik individualac a iza dobrog TV programa je dobar, uigran tim profesionalaca. Umetnike treba pozivati za specijalne projekte i onda im dati totalnu kreativnu slobodu."
      
       Susret nauke i umetnosti
       Osnovni smisao ovih studija osmišljenih po Bolonjskoj konvenciji i standardima Evropske unije (po formuli: jedan predmet, jedan semestar) nije umetničko obrazovanje, nego obuka TV kadrova za dizajniranje TV programa. Najmanje osam kreativnih profesija bilo bi zastupljeno na jednom istom smeru Više elektrotehničke škole, a specifičnost ovih studija jeste susret nauke i umetnosti (zapravo simbioza dva profila stručnjaka); projekat s kojim je prva započela Kraljevska akademija u Londonu, a zatim se masovno proširio po SAD i najvećem broju škola u Zapadnoj Evropi.
       Dakle, ljudi koji se bave kreiranjem digitalnih alata za proizvodnju TV programa (hardveraši) i kreativci (softveraši) koji treba da ih koriste, sastaju se na zajedničkim studijama tako da će tzv. inženjeri dobiti znanja iz umetničkog obrazovanja, a umetnici koji će koristiti te digitalne alate dobiće nešto skraćene kurseve iz naučno-tehničkog stvaralaštva i kreiranja digitalnih alata.
       "Projekat trogodišnjeg visokog obrazovanja TV kadrova za dizajniranje TV programa je komplementaran sa svim postojećim programima u ovoj zemlji i ne zadire ni u čiju oblast i prvi put kod nas ovaj program obuhvata ono čega se nijedan drugi ne dotiče, bilo kada je reč o umetničkim akademijama, bilo kada je reč o tehničkim fakultetima", objašnjava profesor Petrović.
      
       Studentski kanal
       Na pitanje kako će se već postojeći TV profesionalci širom zemlje Srbije, uklopiti u ovakav novi vid televizijske obuke, Branimir Grulović, direktor Studija B i saradnik na izradi ovog programa, objašnjava: "Poželjno je da ljudi koji već rade, prođu kroz ovu školu, jer kod nas postoji veliki broj 'invalidno' obrazovanih tzv. profesionalaca. Ljudi koji nisu dobili pravo obrazovanje, a radom stekli ogromno iskustvo, mlađim, opet neškolovanim ljudima prenose svoje radno iskustvo. Greška se time multiplicira. A najveći zločin je upravo neadekvatno i loše obrazovanje. Jer, neškolovani ljudi kojima se znanje tako prenosi mogu 'zanatski' da obave posao, ali zauvek ostaju limitirani. To je jedan od ključnih problema medija, koji se vidi na programskoj šemi svih televizija."
       Kada je reč o Studiju B, direktor Grulović ističe da je ova radio-televizijska kuća bila jedan od nosilaca novog načina radio i TV novinarstva pre tridesetak (kada je osnovan Radio) odnosno desetak godina (koliko postoji TV Studio B): "Mnoge zvezde velikih i gledanijih televizija su ovde pekle zanat. Želja mi je da Studio B ponovo bude nosilac obrazovanja mladih TV stvaralaca bez obzira na to kojem profilu pripadaju, programskom ili produkcionom. Ideja mi je da TV Studio B koja zvanično ima i drugi kanal postane okosnica obrazovanja generacija koje će preuzeti naše mesto kada je u pitanju TV i radijsko stvaralaštvo. To znači da bi drugi kanal Studija B bio studentski kanal na kojem bi studenti imali mogućnost da pokažu ono što rade." Uz izvinjenje što je možda prema nekim ljudima nekorektno što o ovoj svojoj ideji prvi put javno priča, Grulović je dodao da bez saglasnosti ljudi iz kuće i osnivača Studija B, Skupštine grada, ova njegova ideja neće moći da se ostvari.
      
       ZORA LATINOVIĆ