NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Globalizacija fudbala

Pobeđuju samo oni koji mogu više i brže da trče. I to svedoči o namerama FIFA da fudbal postane globalni fenomen, a profit jedina merna jedinica

      Fudbalski analitičari, koji prate 17. po redu svetski šampionat u Južnoj Koreji i Japanu, i posle 56 odigranih utakmica uoči četvrtfinalnih (igraju se 21. i 22. juna), nisu spremni da odgovore samo na jedno, možda i najvažnije pitanje: da li je ovaj šampionat doneo nešto novo? Nešto što nije viđeno na svim prethodnim svetskim fudbalskim samitima, a da to nije prateća materijalna dobit za učesnike i domaćina šampionata. Mnogi analitičari uglavnom čekaju poslednji sudijski zvižduk 30. juna u finalnom meču u japanskom gradu Jokohami da bi, onda iskazali "veliki" svoj fudbalski sud...
       Svetska fudbalska asocijacija (FIFA) svoju je analizu stidljivo iznela i a priori izrekla šta misli o organizaciji šampionata u dve države, a koji je sama osmislila! Ubuduće neće biti šampionata u dve države, ma koliko one bile bliske i dobrostojeće. Sledeći šampionat, kroz četiri godine, igra se samo u Nemačkoj. Ono što zapravo uporno želi da "proturi" dr Jozef Sep Blater, predsednik FIFA, jeste da se svetski fudbalski šampionat od 2006. igra svake druge godine. Tako ne misle u Evropskoj fudbalskoj uniji (UEFA), jer svake druge godine, nakon svetskog šampionata, igra se prestižni i bogato organizovani šampionat Evrope. Sledeći je 2004. u Portugaliji. Zato će borba dve najjače fudbalske organizacije, bez obzira na njihov prefiks po značenju, u budućnosti biti vrlo teška, ali i zanimljiva!
      
       Stradanje šampiona
       Pedantni statističari, uoči starta šampionata, slavodobitno su izneli podatak da se u Južnoj Koreji i Japanu nalaze svi dosadašnji svetski titulari, počev od prvog Urugvaja (1930. i 1950), Italije (1934, '38. i '82), Nemačke (1954, '74. i '90), Brazila (1958, '62, '70. i '94), Engleske (1966) do poslednjeg titulara Francuske (1998).
       Urugvaj i Argentina, a pre svih aktuelni šampion Francuska, takmičenje su završili u takozvanom prvom krugu i navijače u svojim državama bacili u očaj. Da li je to zaista bilo veliko iznenađenje? Ako se izuzme selekcija Urugvaja, kod u svetu poznatog "bukmejkera" Vilijama Hila u Londonu selekcija Argentine slovila je za prvog, a Francuske za drugog favorita šampionata. Francuzi su još aktuelni šampioni Evrope, što se u neku ruku smatra i šampioni sveta?!
       Izveštač pariskog "Figaroa" govori o opijenosti uspehom i novcem i fudbalera i onih oko njih, jer su svi zajedno zaboravili da se najvažnije stvari rešavaju na terenu. Čuveni sportski list "L'ekip" direktno se obračunava sa selektorom Rožeom Lemerom, smatrajući da je morao da podmladi tim i "oslobodi" se onih igrača koji iza sebe imaju pregršt titula, ali više ne i pravodostojnih motiva... Poražavajuće za šampiona svakako deluje i činjenica - da na tri utakmice nije postignut nijedan gol, a primljena su tri. Ako je za utehu Francuzima, stara izreka kaže da su na favorita svi "drčni". "Galski petlići" su nastradali u boju prvome protiv selekcije Senegala, čiji igrači uglavnom nastupaju u francuskim ligaškim klubovima. Odlično su poznavali jedni druge, Senegalci nešto bolje!
      
       Plač Argentine
       Gabrijel Batistuta i Huan Veron naterali su svojim izjavama ne samo svoje zemljake već i deo sveta da veruje u Argentinu kao sigurnog šampiona. Debelo su se prevarili i kladioničari.
       "Argentincima se fatalno osvetila tvrdoglavost u igri. Igrali su visokim loptama što je, naravno, odgovaralo visokim, snažnim i odličnim skakačima kakvi su Englezi i Šveđani. Veron je trebalo da bude graditelj igre, a on se upravo isticao ubacivanjem visokih lopti pred gol protivnika. Želeo je da ostvari nadmoć svoga tima po svaku cenu, a sporom igraču kao što je on, tako nešto nije bilo moguće. Batistutin zalazak je bio očigledan. On više nije ni hitar ni fizički moćan, a nije prestajao da traži svaku loptu od saigrača. Čudi me da se tako nešto dogodilo ekipi koja u svojim redovima ima više pravih majstora igre", smatra Dragan Džajić, legendarni jugoslovenski reprezentativac.
       Gabrijel Batistuta (1969) najbolji je strelac nacionalnog tima Argentine, čak ispred Maradone, sa 55 golova u 75 utakmica. Na tri šampionata sveta, na koliko je učestvovao, postigao je devet golova i zato je po mišljenju selektora Marsela Mijelsa imao prednost od znatno mlađeg Hernana Krespa. Epilog: sve novine u Argentini donele su zajednički naslov "Plači, Argentino".
       "Nadao sam se da ćemo argentinskom narodu podariti titulu, ali to je sada nemoguće. Želimo da se izvinimo narodu Argentine", kazao je Huan Sebastijan Veron, čiji sunarodnici obožavaju fudbal do bola, a danas prolaze kroz jednu od najvećih ekonomskih i socijalnih kriza u istoriji zemlje.
       Jedne selekcije Engleske dugo nije bilo u završnicama šampionata sveta ili se bar nije nalazila u krugu favorita za osvajanje titule. Na ovom šampionatu, kada ih očekuje uvek raspoložena, ali i nepredvidljiva selekcija Brazila, selekcija Engleske je do četvrtfinala pružila sve ono što je tradicionalno u njihovom shvatanju fudbala, ali i sve novo što prati savremeni fudbal izvan njihovog Ostrva.
      
       Povratak Engleza
       "Ovo je neka nova, opasna Engleska. Dati tri gola do poluvremena, u svakom pogledu vrlo ozbiljnoj selekciji Danske, to je vrhunac igre. Englezi su posle dužeg vremena sublimirali snagu, tehniku, taktiku i entuzijazam. U njihovoj igri do sada nije bilo trunke opuštanja", smatra Dragan Džajić.
       Još jedno pitanje lebdi u vazduhu: da li je ovaj šampionat, do sada, iznedrio pojedinca koji će poneti laskavu titulu najboljeg na svetu? Velikan svetskog fudbala Mišel Platini je siguran da na ovom šampionatu nema velikih igračkih imena, ali ne objašnjava detaljno i zašto. Majkl Oven je, po mišljenju Dušana Savića, nekadašnjeg jugoslovenskog reprezentativca i golgetera "Crvene zvezde", već sada najbolji. "On je jednostavno fenomenalan. Odradio je kompletan posao za Englesku u okršaju sa Argentinom. Ova utakmica je pokazala da timovi koji u svojim redovima nemaju vrhunske majstore, igrače sposobne da preuzmu odgovornost na sebe i jednim potezom stave protivnika pred svršen čin, ne mogu da se nadaju visokom dometu", tvrdi Dušan Savić.
       Velika bura podigla se posle meča Engleske i Argentine. Poraženi "gaučosi" su tvrdili da je italijanski sudija Pjerluiđi Kolina naseo na trik Majkla Ovena i dosudio jedanaesterac posle teatralnog pada engleske fudbalske zvezde u njihov kazneni prostor. Televizijski snimak je zaista potvrdio da je to bio trik Majkla Ovena, ali avaj, sudija nema pri ruci mali televizor kakve inače već proizvode Japanci. Svakako, o suđenju biće reči u završnici šampionata. Za sada teško da imaju prelaznu ocenu u većini mečeva...
      
       Prodor "malih"
       Šampionat u Južnoj Koreji i Japanu definitivno je dao šansu i takozvanim malim reprezentacijama, a koje su uglavnom imale ulogu autsajdera, neretko služile i kao "topovsko meso". Zvuči gotovo nestvarno da se u završnici ovog takmičenja nađu selekcije Senegala, Turske, Japana, Južne Koreje (ove dve poslednje kao domaćini) ali i Sjedinjenih Država. Već sada postoji teorija da su snažnije reprezentacije, uglavnom one kojima je namenjena uloga favorita, nastradale zbog premorenosti igrača u nacionalnim ligama Evrope.
       Svetislav Glišović, između dva velika rata velikan jugoslovenskog fudbala, kasnije profesionalac u Francuskoj, pisac značajnih fudbalskih publikacija, svojevremeno je napisao: "Teško je igrati protiv 'malih' timova. Jednostavno, oni su nabijeni motivom ponekad i većim od vas. Oni se ne nadigravaju, žele samo da vas pobede, po svaku cenu, jer znaju da ste jači. Nekada je teško naći rešenje protiv takvog protivnika. Potrebna je ozbiljnost u igri, nikakva nadobudnost, već procena da je takav protivnik, u najmanju ruku, ravnopravan sa vama."
       Svetska fudbalska asocijacija sa globalizacijom fudbala otpočela je na prošlom šampionatu sveta 1998. u Francuskoj kada je uvećala broj učesnika u završnici sa 16 na 32. Nije se mnogo vodilo računa o vremenskoj distanci šampionata, kada igrači u velikim, uglavnom evropskim klubovima, godišnje odigraju između 70-80 zvaničnih utakmica. "Mali" su to znali da iskoriste na ovom šampionatu.
       Naš sagovornik Dragan Džajić smatra "da je ovaj šampionat u Koreji i Japanu u suštini dobar, a to što smo mi više vezani za poznata imena, često nas više ne razočarava". Definitivno ovaj šampionat neće iznedriti fudbalske veličine kakvi su bili Pele, Bekenbauer, Platini, Krojf, Maradona. Pobeđuju samo oni koji mogu više da trče, bar tako je viđeno u dosadašnjim utakmicama. Možebiti i zbog rešenosti FIFA da je fudbal globalna stvar, a profit jedina merna jedinica.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu