Kako je u Londonu nastala nezavisna izdavačka kuća Cosmic Sounds, preko koje su čak i u Japanu, Australiji i Novom Zelandu počeli da otkrivaju Duška Gojkovića, ali i mlađe muzičare koji danas u Beogradu prave muziku u svojim sobama

      Kada je krajem osamdesetih Željko Kerleta, tada mladi arhitekta u Londonu, kao džez entuzijasta odlazio u klub Dingnjalls (gde su danas slavni di-džejevi Džajls Piterson i Patrik Forž održavali Talkin Loud sešne koji su izvršili ogroman uticaj na novo slušanje džeza u Evropi), nije slutio da će deset godina kasnije, u sličnom društvu profesionalaca, steći reputaciju autoriteta za istočnoevropski džez. Impresivna lična kolekcija, kao i uporno traganje za zaboravljenim biserima s istočne strane "gvozdene zavese", po specijalizovanim muzičkim prodavnicama i privatnim kolekcijama, poznanstvo sa Duškom Gojkovićem i želja za otkrivanjem mladih talenata u domovini, doveli su do toga da pre tri godine osnuje nezavisnu izdavačku kuću Cosmic Sounds (ime je dobila po emisiji na JU radiju koju je jedno vreme vodio iz Londona) i potpuno se posveti muzici. Njegov izuzetno primećeni debi album Space Runner, pre godinu i po dana nalazio se na prvom mestu muzičke liste Shibudža FM radija u Tokiju. Zahvaljujući njegovoj izdavačkoj kući danas se truba Duška Gojkovića sluša u Japanu, najuticajniji britanski muzički časopisi, poput "Nenj musical express" i "Straight no chaser", pišu o beogradskim i pančevačkim muzičarima koji ovde prave muziku u svojim sobama, di-džejevi i producenti od Portugalije do Novog Zelanda lome jezik izgovarajući naša imena.
       U Cosmic sounds riznici starih i novih (ne)otkrivenih talenata sa Istoka nalaze se reizadanja (Duško Gojković, Toni Janša, Janko Nilović...), kompilacije poljskih, čeških, ruskih, jugoslovenskih džez izdanja od kraja pedesetih do osamdesetih i presek savremene klupske džez muzike koju prave muzičari i producenti iz Jugoslavije (Coxless pair, Menson Benson Sextet, Alexander Sopchek, DJ Chile, Mint, Nova Express...), na pojedinačnim izdanjima i na kompilaciji Belgrade's Burning. Početkom jula u Londonu izlazi drugi deo ove kompilacije, na kojoj se pored imena koje odranije promoviše Cosmic Sounds pojavljuju i neki sveži talenti, kao i muzičari iz poznatih beogradskih bendova koji su se prvi put oprobali kao producenti. Kerleta će u to vreme nastupati na Exit-u sa Nuphonicom.
       Ideja o muzičkoj kući koja će izdavati istočnoevropski džez vrlo je smela s obzirom na nekomercijalnost te muzike. Kako ste se odlučili da preuzmete rizik?
       - Zbog uzbuđenja što sam nešto otkrio, možda i griže savesti, jer sam morao da odem u London da bih otkrio domaći džez, a verovatno i iz nekog duga prema zemlji - svi gastarbajteri to osećaju. Presudila je ipak strast prema muzici.
       Posmatrao sam kako su, u devedesetim, razni džez muzički pravci postali trend u Londonu i svetu, od brazilske, latino-muzike, italijanskog ili japanskog fjužna, afro-muzike, sambe, izuzev istočnoevropskog džeza koji je izuzetno bogat i kvalitetan i koji sam strasno sakupljao. Ipak, trebalo je da odem u London da bih se bolje upoznao sa jugoslovenskim džezom, pošto je ovde zapostavljen, pa nije ni čudo što se o njemu ništa ne zna u Londonu. Ne samo u Jugoslaviji, već u istočnoj Evropi uopšte, džez je bio minimalno sponzorisan od države, isključivo iz nekih kulturoloških razloga. Eventualno se plati studio, snimi se ploča koja ubrzo umre, pošto niko ne brine o njoj, ne organizuju se koncerti, turneje, promocije. Diskografija istočnoevropskih zemalja nije postojala ni u Beogradu ni u Londonu i zato je bilo vrlo teško doći do ploča, ali su postojali neki tiraži i ja sam ih na razne načine pronalazio. Kupovao sam i po sto ploča da bih naišao na dve-tri kvalitetne koje bih, onda, uvrstio u kućne kompilacije koje sam pravio na CD-ovima. Tako sam otkrio muziku za koju nisam slutio da može biti tako dobra, a za koju moji autoriteti poput Xajlsa i Patrika koji su mi otkrili puno stvari, nikad nisu čuli, i osećao sam se povlašćenim.
       Koji su najdragoceniji džez-rariteti koje je izdao Cosmic Sounds?
       - U seriji Rare Gems izdvaja se kompilacija Balkan Express. Tu su dve stvari "Big benda" RTB-a sa dva njihova sjajna albuma, zatim Ljuo Vadis Samba Duška Gojkovića, koju sam prvi put čuo kada je Patrik Forž pustio na radiju, predstavivši album kao poljski. Zvuk Janšinog saksofona je redak na našoj teritoriji, a retkost je i glas Nade Jović koja je sa kvintetom Duška Gojkovića napravila snimke '66. godine, ali oni nisu bili objavljeni sve do ove godine, u izdanju Cosmic Sounds. Različita su mišljenja o našim pevačicama, ima ih dosta koje mogu da pevaju džez, ali Nada je za mene jedina naša prava džez pevačica koja nosi džez poruku i koja jedino to i peva. Ona inače i nije pevačica, bila je balerina i pevala je iz čiste ljubavi prema džezu i to se oseća.
       Duško Gojković dominira vašim dosadašnjim izdavačkim opusom.
       - I dalje će, pošto on ima nepreglednu arhivu, izuzetan je muzičar, vrlo cenjen i mnogo je doprineo imidžu Cosmic Sounds-a, naročito u Japanu. Japanci mnogo vole da čuju Gojkovića. Izdanja sa njegovom muzikom pokazala su se i kao izuzetan finansijski potez što me je iznenadilo, jer sam na početku mislio da će pre svega biti tražena nova muzika, moja, Sopčekova, Belgrade's Burning, zato što je trendi, moderna, klupska, i da ću taj novac onda da ulažem u starija izdanja domaćeg džeza iz patriotskih i ljubiteljskih razloga.
       Ispalo je obrnuto i sada vidim da je normalno da jedan klasičan kvalitet dominira. Prodaje se izvanredno i omogućava mi da ulažem u neke nove klince. Duško Gojković je uložio pedeset godina da bi bio ono što jeste sada. Njegovo ime prepoznaju širom sveta, a albumi se rasprodaju čim ih najavim.
       Šta ste otkrili u savremenoj džez muzici koja se svira u Beogradu?
       - "Menson Benson sextet" (Dušan Petrović, Vladislav Rac, Miladin Radivojević, di-džej Munja) i "Dvojac bez kormilara" (Dušan Petrović i Boris Mladenović) na prvom mestu. Saksofonista Dušan Petrović dao mi je svoju muziku koju je držao u fioci i ja sam to izdao. Menson Bensonova Favourite Tongues je po mom mišljenju najbolja stvar na Belgrade's Burning 1. O njihovom kvalitetu svedoči i poziv poznatog italijanskog producenta Paola Skotija da ih uvrsti na svoju narednu kompilaciju za EMI ITALDž etiketu.
       Dvojac se pojavljuje i na novoj kompilaciji, Belgrade's Burning 2, uz još neka imena iz prvog dela - di-džej Ćileta, "Teget", vašeg. Ipak, preovlađuju debitanti u produkcijskom, ali ne i muzičkom smislu?
       - Mislim da sada imamo zreliju kompilaciju, šireg opsega, koja ide od komercijalnijih hip-hop i soul-fank ostvarenja iz Pančeva, (Mint, odnosno Željko Tomić i Tubachin, alijas Branislav Gluvakov), Ćiletove čilaut sambe, preko debitanata Robota - pseudonim iza kojeg se krije Vladimir Đorđević, iskusni gitarista "Sile" - koji je uradio jednu smooth, pomalo gruvi stvar kao odličan prelaz na kompilaciji ka nekoj radikalnijoj struji koju predstavlja Goran Simonoski iz Belgradedžard Sound Sdžstem totalni free jazz i verovatno moj favorit. Insight koji je odsvirao "Dvojac", već je primećena od strane didžeja sa Bi-Bi-Sija, koji je rekao da jedva čeka da je pusti na radiju. Kao i obično ubacio sam i jednu moju stvar, zatim tu je i numera sa neobjavljenog albuma grupe "Teget". Debitant je i Bojan Mitrović, beogradski DJ, poznat kao voditelj "Džumbusa" na Radiju B92, koji se ovde pojavljuje kao Painkiller Septet - izuzetno talentovan, jedva čekam njegov album...
       U poslednje vreme okrećete se i talentima van istočne Evrope?
       - Istočna Evropa će i dalje biti osnovna tema, ali ne mogu da se zadržim samo na tome, jer to nije neiscrpno polje. Cosmic Sounds se polako razvija i spektar mogućnosti se širi. Moj poslednji, dvadest prvi album, Arkestra one, koji prvi put predstavlja jednog engleskog autora, napravio je neverovatan uspeh čim se pojavio. Automatski je prodata licenca za Ameriku, Novi Zeland i Australiju, a postaje vrlo tražen i u Evropi, naročito u Portugaliji. Autor je, inače, jedan bolničar iz Londona, koji između smena pravi muziku na kompjuteru. Posebnu atmosferu albumu daje glas Nine Mirande iz sastava Smoke Citdž i u njenom učešću verovatno je tajna uspeha. Uskoro će se, takođe u izdanju CS, pojaviti i mladi umetnik iz Tokija, So Hadžashi. On se, inače, nedavno povezao sa Nova Express iz Beograda (opet Dušan Petrović i Mihailo Krstić) i sada rade na zajedničkom izdanju. Veza Beograd - Tokijo izgleda odlično funkcioniše.
       Muzika koju izdaje Cosmic Sounds može se naći u prodaji na svega dva-tri mesta u Beogradu. Ne zanima vas domaća publika?
       - Nema svrhe da širimo prodaju i reklamiramo se ovde da bi pirati mogli da zarade na nama. Dok se ne sredi situacija na jugoslovenskom tržištu nisam zainteresovan da ovde prodajem svoja izdanja. Jednostavno imam previše posla da bih smišljao neke trikove kako ovde da prodam muziku koju izdajem, a da ne završi na tezgama. To je verovatno i glavni razlog zašto ovde nema novih, licenciranih izdanja i zbog čega strani producenti ne ulažu u naše tržište. Ko će da ulaže svoj novac u bogatu produkciju, studije, ako će to da se slobodno prodaje na ulici. Piraterija totalno ubija našu muziku, uništila je distribuciju i odbila strane muzičke kuće da investiraju, srozala imidž naše muzike u svetu. Muzičari zbog toga ovde propadaju, gube interesovanje. Kada razmislim, možda mi je to i pomoglo, pošto sam u Beograd stigao u potrazi za talentima i našao ljude koji snimaju po kućama i drže u fiokama snimke i koji su jedva dočekali da neko dođe sa poštenim namerama da to izda. Kompilacije Belgrade's Burning nije neki best off naše scene, već su to sve kućne radionice koje pokazuju koliko ima mladih talentovanih ljudi koji ovde nemaju šansu da se dokažu.
      
       ANA OTAŠEVIĆ