Vlada Srbije još nije odlučila kako će privatizovati rafinerije i benzinske stanice, ali to nije sprečilo OMV da u Lapovu otvori dve od 14 planiranih pumpi u Srbiji

      Da li u Lapovu od jutros hleb diše i miriše po bečkim standardima? Austrijska kompanija OMV prošlog četvrtka otvorila je prve dve od planiranih 14 pumpi u Srbiji, koje namerava da završi u ovoj godini. Od iduće godine OMV, koji je postavio sebi standard da otvara jednu pumpu nedeljno na tržištu centralne Evrope, trebalo bi da otvara po 20 pumpi godišnje u Srbiji ili po jednu pumpu na svakih nedelju i po dana.
       "Naš recept je da na tržište uđemo što pre, jer je najvažnije zauzeti dobre lokacije i pozicionirati se među prve tri kompanije na tržištu", kaže generalni direktor OMV Volfgang Rutenstofer za NIN.
       OMV je jedan od nekoliko važnih trkača za privatizaciju drugog najvećeg srpskog lanca benzinskih pumpi "Beopetrola". Dimitrije Vukčević, v.d generalnog direktora Naftne industrije Srbije izjavio je u ponedeljak da je raspisivanje tendera za "Beopetrol" jedna vrsta ankete među vodećim igračima u sferi nafte o tome šta mogu da ponude srpskom tržištu.
       Od uslova pod kojima bi Vlada Srbije odlučila da privatizuje "Beopetrol" mogao bi da zavisi i odgovor na mnogo značajnije pitanje - da li će bar jedna od dve srpske rafinerije opstati i da li će Srbija uspeti da sačuva petrohemijski kompleks.
       Gerhard Rois, zamenik predsednika odbora direktora OMV izjavio je prošle nedelje u Beču da u 20 zemalja centralne Evrope postoje kapaciteti za preradu 85 miliona tona nafte, a da je tržištu potrebno samo 75 miliona. Najviše rafinerija skoncentrisano je na Balkanu, i neke od njih će morati da se ugase", izjavio je Rois, bez obzira da li se bave preradom benzina ili maziva.
       Hrvatska, Bosna i Srbija imaju vrlo sličnu ponudu za strane partnere, i pucaju na veoma ograničeni broj stranih kompanija. Za tako malo tržište nije zainteresovan gotovo nijedan ozbiljan igrač. "Agip" je posle deset godina nedavno otvorio jednu pumpu u Sloveniji, koja je tesno tržište za strane partnere, "Britiš petroleum" je upravo izašao sa tržišta Češke i Slovačke, a jedini veliki igrači mogli bi biti britansko-holandski koncern "Šel" i eventualno, ako pregovori uspeju, novi naftni savez koji bi činili "Lukoil" i "Helenik petrol". OMV je već prošle godine pregovarao sa grčkom firmom o kupovini 23 odsto udela, ali su pregovori prekinuti. "Međutim, ako bi pregovori između "Lukoila" i "Helenik petrola" uspeli, oni bi bili ozbiljan igrač na tržištu za koje smo zainteresovani", izjavio je Rutenstofer.
       Na drugoj strani vlada inflacija ponude: INA pregovara o prodaji 25 odsto svojih deonica. Zanimanje za deonice kompanije INA pokazalo je desetak stranih kompanija.
       U_Bosni se istim partnerima na prodaju nudi lanac benzinskih pumpi "Energopetrola", koji je inače u velikim gubicima, a nejasno je šta će se dogoditi sa rafinerijom u Bosanskom Brodu.
       U Srbiji, u paketu sa privatizacijom "Beopetrola" moguća su po mišljenju Vukčevića, dva pristupa u pokušaju očuvanja domaćih rafinerija.
       Jedna mogućnost je da Vlada Srbije predoči stranim partnerima da će Vlada Srbije zadržati sadašnju monopolsku uredbu koja daje pravo dvema rafinerijama da jedine prerađuju sirovu naftu. Za pet godina, efekti uredbe značili bi s finansijske tačke gledišta prikupljanje između 240 i 400 miliona dolara, koliko, po različitim studijama, treba za obnavljanje, u NATO bombardovanju oštećenih rafinerija. Takvo rešenje moglo bi da bude propraćeno unutrašnjom liberalizacijom tržišta, što u tumačenju Vukčevića znači da bi i "Jugopetrol" i NAP koji zajedno imaju nešto preko 500 pumpi, takođe, mogli biti privatizovani.
       Nije međutim jasno da li je Vlada Srbije zaista za takvo rešenje. Srpski ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović izjavio je NIN-u da "Beopetrol", za koga će tender verovatno biti raspisan početkom septembra, ne može ući u privatizaciju sve dok se ne modifikuje sadašnja uredba Vlade Srbije o državnom monopolu na uvoz nafte.
       Druga, po mišljenju Vukčevića manje verovatna mogućnost je da strani partneri učestvuju u vlasništvu, a samim tim i u finansiranju obnove rafinerija, u procentu koji bi bio ekvivalentan broju pumpi koje poseduju u Srbiji.
       "Naš koncept biće takav da naše rafinerije opstaju. Nek se ugasi ona u Bugarskoj", kaže Vlahović. Jedan od razloga za pomeranje tendera za "Beopetrol" je ostavljanje roka NIS-u da osmisli svoj koncept reorganizacije.
       OMV i MOL su se zajedno pojavili prošle godine kao partneri u privatizaciji češkog "Unipetrola". Rutenstofer ne isključuje mogućnost da bi se OMV mogao pojaviti na tenderu za "Beopetrol" ukoliko u ponudu bude uključena i delimična privatizacija rafinerija "ako uslovi budu razumno postavljeni".
       Iako se svi balkanski konkurenti nude istim stranim kompanijama i na strani potražnje postoji ozbiljna sila koja sve potencijalne igrače primorava da se pomuče oko zadobijanja pozicija.
       OMV je, na primer, ušla u kupovinu deset odsto akcija mađarskog MOL-a kada su se pojavile glasine da bi neka od velikih međunarodnih kompanija mogla postati vlasnik akcija mađarske kompanije.
       Slovenački "Petrol" uskoro će, po propisima Evropske unije, ostati bez jake monopolske pozicije u svojoj matici u kojoj danas drži 70 odsto tržišta i, prema procenama, verovatno će morati da se podeli u dve kompanije. To je po ovom tumačenju jedan od jakih razloga zbog kojih je "Petrol" već u Bosni i prirodno želi da uđe u Srbiju, koja je objektivno jedno od retkih tržišta na kojem može da se pojavi.
       Kombinacija "Lukoila" i "Helenik petrola" značila bi da ovakva "pravoslavna kombinacija" ima u svom portfoliju Bugarsku, Rumuniju i Makedoniju i opet logično puca na sve tri bivše jugoslovenske republike. Takav plan bio bi u skladu sa javno objavljenim težnjama Grčke da postane evropska sila koja bi bila patron u jugoistočnoj Evropi (i verovatno Rusiji), da zadrži, takođe na istorijskim motivima utemeljen uticaj na ovom tržištu. "Lukoil" međutim već ima rafineriju u Bugarskoj i (zatvorenu) u Rumuniji, a "Helenik petrol" u Makedoniji.
      
       TANjA JAKOBI