NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Obična domaćica

Pija Kjersgard, lider ultradesničarske partije, poriče da je na liniji krajnje desnice, da joj se dopada ujedinjenje evropske desnice po ideji Jerga Hajdera, ali i da politički liči na Peta Bjukenena

      Sitna, plava, naizgled nežna predvodnica ultradesničarske Danske narodne partije (DNP) sebe opisuje kao “običnu domaćicu s troje dece”. Ta ista domaćica ume i da elegantno stavi kacigu na glavu kako bi se odbranila od demonstranata, ali i opasno da se ljutne kada joj spočitnete da je njena Dansk Folkeparti partija krajnje desnice: Ne smatramo ni da smo desnica, kamoli krajnja desnica. Ipak, cenimo činjenicu da Evropljani, poput Danaca, posle duge vladavine socijalista, traže novi kurs u politici”, kaže Pija Kjersgard za NIN.
       Danska narodna partija slovi za drugog pobednika prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, iako uspeh nije bio dovoljan za ulazak u vladu, kako je onomad pošlo za rukom drugom evropskom desničaru Jergu Hajderu. Osvojili su 12 odsto glasova, odnosno 22 poslanička mesta (Socijaldemokrate su izgubile 11 od 63, a od ukupno 179 mesta). Ranije su ih imali devet. Da podsetimo, DNP se zalaže za ukidanje pomoći zemljama u razvoju i ograničavanje imigracije. Njihov zadatak je i borba protiv kriminala i povećavanje socijalnih davanja.
      
       Jačanje desnice
       Na dan izbora, 20. novembra 2001. Kjersgard je ponosno izvikivala: “Mi smo sad vlast”, obećavši, pri tom, da će se posebno pozabaviti zaoštravanjem politike prema imigrantima i izbeglicama. “Ta moja rečenica u izbornoj noći bila je upućena veoma entuzijastičkom partijskom skupu. Trebalo je da reflektuje uticaj koji ćemo, najverovatnije, dobiti u budućnosti i koji smo zaista stekli u aktuelnoj danskoj politici. Mi smo, pak, svesni da parlamentarna demokratija poziva na kooperaciju među partijama i da je konsenzus normalan i poželjan deo parlamentarnog života.”
       U skladu s trendom jačanja desnice u Evropi, nauštrb donedavno stabilne i širokorasprostranjene socijaldemokratske opcije, i u bogatoj Danskoj desno krilo parlamenta - udružena koalicija danas najjače Liberalne partije premijera Andersa Foga Rasmusena i konzervativaca - osvojilo je većinu biračkog poverenja. Time je, posle devet godina, preuzelo palicu od socijaldemokrata, zagriženih zagovornika EU i, podrazumeva se, u Danskoj spornog, evra. (Inače, bivši predsednik vlade i lider socijaldemokrata, Pol Nirup Rasmusen, zabeležio je najduži premijerski mandat u Evropskoj uniji i posle poraza, uprkos očekivanjima, odbio da se povuče s čela stranke.) Osamdeset i sedam odsto Danaca izašlo je na novembarske izbore, čime su gotovo ugrozili rekord iz 1943, u vreme nemačke okupacije. “Nismo iznenađeni. Istraživanja javnog mnjenja pokazivala su da danski narod želi promene u vladi”, kaže Kjersgardova.
       Potomci vikinga poznati su i po čestim referendumima. Politički skandal Evrope izazvali su 1992. godine kada su odbacili sporazum iz Mastrihta, da bi ga, potom, prihvatili s važnim izuzecima: zajedničke valute, imigracione politike, odbrane i spoljne politike. S Englezima vode mrtvu trku, veruje se da će veoma teško “dati” kraljicu (za razliku od Ostrvljana, oni njihovu Margaretu Drugu apsolutno i listom obožavaju), krunu i zastavu. Kjersgardova i DNP, kao tvrdokorni evroskeptici, insistiraju na očuvanju suvereniteta i protive se odlučivanju Brisela, a pogotovo odlučivanju Centralne banke u Frankfurtu. “Da li želimo ovu multikulturalnost, multietničnost, o čemu zemlja nikada nije ni konsultovana? Ja kažem - ne želimo.”
      
       Ksenofobija
       Pojedini komentatori procenjuju da je uzlaznoj liniji evropske desnice umnogome doprineo 11. septembar, te da je - ne samo zbog toga: Danci su poznati po ksenofobiji (glasali su za bombardovanje SRJ, uz šuškanje da su bombe jeftinije od izbeglica) - imigraciona politika, zahtevi za njeno pooštravanje, dominirala predizbornom kampanjom. Vatrena liderka odgovara: “Zaista sumnjam da teroristički napadi na Ameriku išta imaju s izbornim rezultatima. Do uspeha nas je doveo naš snažni socijalni program. Tokom šest godina postojanja, takođe smo zadržali i jak opozicioni stav prema blagim imigracionim zakonima socijalista. Dakle, naša poruka je našla put do danskog naroda.”
       Analitičari su prognozirali da će ksenofobija bitno uticati na rezultat biranja, poredeći situaciju s onom koju je napravio i pod pritiskom slomio Jerg Hajder. S druge strane, dogodilo se i da je, prvi put u istoriji, u danski parlament ušao čovek imigrantskog, sirijskog porekla. “Gospodin Naser Khader je od 20. novembra 2001. član parlamenta i stoga ga tretiramo s jednakim poštovanjem kao i preostalih 178 članova. Kao što znate, on je član Det Radikale Venstre, partije koja je bila u koaliciji s ranijom socijalističkom koalicijom, pa se, naravno, ne slažem s njegovom politikom, odnosno s politikom njegove partije.”
       Nego, da li je moguće ujedinjenje desničarskih, to jest evropskih partija (krajnje) desnice? Pija Kjersgard ponovo odbacuje tvrdnju da je Danska narodna partija skrenuta udesno i kaže: “Svesna sam činjenice da je Jerg Hajder, predsednik austrijske Partije slobode, predložio da partije različitih evropskih zemalja udruže napore na izborima za Evropski parlament. Gospodin Hajder je u tom kontekstu spomenuo DNP, ali ja sam informisala i dansku i međunarodnu javnost da nemamo nikakvu nameru da se pridružimo takvoj uniji.”
       Bez obzira na sve, osim s kolegom iz Austrije, “nordijsku verziju”, Piju Kjersgard mnogi porede i s Petom Bjukenenom. “Velika je razlika u načinu na koji Danci/Evropljani vode politiku od načina na koji to rade Amerikanci. Istorija i tradicija koje okružuju naše zemlje mnogo se razlikuju i zato bi bila greška porediti američke vodeće političare s danskim političarima. Gospodin Bjukenen jedva da bi imao šanse za uspeh na danskoj/evropskoj političkoj sceni.” A postoji i mišljenje po kojem je vrlo verovatna bliskost desničarskih, evroskeptičnih, i antievropskounijaških političkih snaga Evrope s Vašingtonom. “Mi delimo veliku odanost kako prošlog, tako i sadašnjeg premijera prema Sjedinjenim Državama i NATO-u i saopštili smo da Danska treba sve vreme da bude uz Ameriku u borbi protiv terorizma. U našoj partiji se ne smatra da je Evropska unija alternativa NATO-u kada je reč o sigurnosti i bezbednosti.”
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu