Zašto je Joan Records Entertainment, svetska izdavačka kuća odlučila da preko Beograda osvoji jugoistočnu Evropu

      Zamislite komplet CD-ova od 104 Hajdnove simfonije u izvođenju Hajdn orkestra koje su više od 14 godina snimane u Ajzenštatu, u kući Jozefa Hajdna, a boljeg snimka od tog u svetu nema. I zamislite da možete da ga kupite po ceni prosečnih pirata u vašem maksidiskontu ili CD-šopu.
       Iza ovakve, pomislili biste, neuverljive reklame, stoji Joan Records Entertainment, D.O.O.- novoosnovana kompanija u Beogradu - deo međunarodne Foreign Media Group (u suvlasništvu holandske ABN AMBRO banke koja bi uskoro trebalo da otvori filijalu u našoj zemlji).
       Reč je, dakle, o jednoj od najvećih izdavačkih kuća klasične muzike na svetu, njnjnj.joanrecords.com, koja poseduje licence i izdavačka prava za više od 1000 muzičkih izdanja, od klasične (katalog Brilliant Classic), preko ambijentalne, do rok i pop muzike (katalog Rainbonj). “Joan Records” se bavi i produkcijom DVD filmova i pi-si softvera.
       “Zainteresovali smo se za jugoslovensko tržište uvidevši da je ovdašnja vlast vrlo spremna da se bori protiv piraterije. Takođe, poštovanje autorskih prava je jedan od uslova za prijem u sve ekonomske institucije, EU i Svetsku trgovinsku organizaciju. S druge strane, svesni smo da ljudi ovde neće još dugo biti u finansijskoj mogućnosti da kupuju muzičke diskove, softver po ‘punoj’ ceni (20, 30, 40 maraka je ovde cena originalnog diska). Zaključili smo da je savršen trenutak za nas da uđemo na ovo tržište i ponudimo svoje originalne diskove po cenama na koje su ovdašnji kupci već navikli, dakle po cenama koje će biti u skladu sa kupovnom moći prosečnog građanina Srbije i Crne Gore”, objašnjava Mihailo Vojnović (28), generalni direktor “Joan Records”-a u Jugoslaviji.
       O tome kako će im se isplatiti ovakav poduhvat, Arnoud Meijer (30), finansijski direktor multinacionalne “Foreign Media Group”, kaže: “Samo velikim obrtom. Vlasnici smo svih prava, sve je legalno, nećemo zaraditi na prodaji nekoliko diskova, zarada je u veleprodaji. To znači da će JR CD-ovi moći da se pronađu svuda, kako u specijalizovanim radnjama, tako i u maksidiskontima, supermarketima... a Beograd bi trebalo da bude strateški centar preko kojeg bi se odvijala distribucija po celoj jugoistočnoj Evropi.”
      
       Kada je došao u Beograd, Georg Kišobranski (31), generalni direktor “Joan Records Export”-a, video je veliki broj JR diskova u piratskoj produkciji: “I to nije samo ovde slučaj, u Nemačkoj i Austriji je tako, od Evrope do Azije, pirati su svuda. Nikada neće moći potpuno da budu uništeni, ali ovakvim načinom rada naši proizvodi će biti zaštićeni. Mi se pirata ne bojimo, jer nas štiti kvalitet digitalnog snimka i naše pakovanje koje pirati ne mogu da ostvare, jer im se doslovce ne isplati.”
       Takođe, poseban cilj ove izdavačke kuće je i produkcija u saradnji sa domaćim izvođačima klasične ali i ambijentalne, autentične, nacionalne muzike, kaže Mihailo Vojnović i dodaje: “Kao što ovde predstavljamo karakterističnu muziku iz Irske, Španije, Portugalije, Rumunije, Bugarske, ambijentalnu afričku muziku, zašto ne bismo isto tako širom sveta predstavljali srpsku nacionalnu melodiju?”
       Ostaje još samo pitanje: Slušamo li mi klasičnu muziku, “na veliko”, da bismo je tako i kupovali? Po istraživanjima “Joan Records”-a, Vojnović nas uverava da je promet klasične muzike u Jugoslaviji “odličan, čak veći nego što smo očekivali”.
      
       Z. L.