Samo želim da zaštitim instituciju na čijem čelu se nalazim, da zaštitim Generalštab, da zaštitim Vojsku od uticaja sa strane. To nije civilna kontrola ako neko bez ovlašćenja, bez znanja vrši upliv u Vojsku. Ljudi koji nisu ovlašćeni ne mogu da rešavaju važna pitanja u Vojsci

      Nebojša Pavković, general-pukovnik koga je predsednik SRJ Vojislav Koštunica smenio sa mesta načelnika Generalštaba u utorak ujutro delovao je i ljutito i rezignirano. Nije ga mnogo odobrovoljilo ni što je prethodno veče proveo sa prijateljima u restoranu.
      
       Po onome što ste ispričali na konferenciji za novinare, do nesporazuma između vas i Koštunice dolazi posle zahteva njegovih savetnika da vojska upadne u prostorije Vlade Srbije iz kojih se, navodno, prisluškuje predsednik? Vi to odbijate i idete da izvestite Koštunicu?
       - To je posebna priča i postoje svedoci koji će dokazati da nije tačna izjava Gradimira Nalića da su to budalaštine. Bio je tu i načelnik Uprave bezbednosti, zamenik, bio je general Aca Vasiljević i bio je general Simić, Aca Tomić, Nalić i nekoliko pukovnika Uprave bezbednosti... Mi smo cele noći ostali u Upravi bezbednosti, rekli smo da Vojska nije nadležna za to što se dešava u Vladi Srbije. Nisu postojali nikakvi dokazi ni o prisluškivanju predsednika ni o prisluškivanju Vojske. Otišao sam kod Koštunice da mu objasnim zašto nismo bili za akciju.
      
       A šta je on tada rekao?
       - Nije komentarisao. Posle tog slučaja smenjeni su generali, Đaković, Simić, Vasiljević... dolazi Aco Tomić.
      
       Zamera vam se što ste dosad ćutali o tom slučaju?
       - Ćutao sam jednostavno zbog toga što smo procenili da bi sve to izazvalo dalji raskol, ali naravno, taj slučaj se nije mogao sakriti. Na kraju krajeva, pošto je izvešten predsednik o tome mogao je i on drugim načinom da obavesti.
      
       Da li ste konsultovani kada je Tomić postao šef Uprave bezbednosti?
       - Aca Tomić je postavljen posle smenjivanja generala Đakovića praktično bez konkretnog predloga Generalštaba o tome, na inicijativu predsednika. A običaj je da prvo ide inicijativa Generalštaba. Generalštab je faktički nosilac i najodgovorniji za kadrovanje u Vojsci Jugoslavije. Ne može niko, pa ni sam predsednik da poznaje kadar i da vodi kadar u Vojsci Jugoslavije kao što to rade stručni ljudi u Generalštabu.
      
       Da li postavljanje generala Tomića na neki način znači da vi ne uživate dovoljno poverenja?
       - Ne radi se o tome, već da institucija Generalštaba sa svojim stručnim organima, stručnim službama ne uživa poverenje, nema autoritet svog pretpostavljenog, ako se ta institucija zaobilazi u kadrovskim promenama. Postoji jedan paket sa inicijalima Ljilje Nedeljković iz koga se vidi da je neko iz tog kabineta razmatrao kandidate, moguće kandidate za funkciju načelnika VMA mimo našeg znanja. Znači, postoje lobisti, postoji neki centar moći koji utiče na kadrovanje u Vojsci Jugoslavije.
      
       A kada ste prvi put to rekli samom Koštunici? Da li odmah kad je imenovan Aca Tomić ili kasnije?
       - To sam rekao kasnije, na jednom sastanku koji je predstavljao pripremu za prethodnu sednicu Vrhovnog saveta odbrane, na kojem je pored ostalih bio prisutan i Rade Bulatović i koji je kad se radi o kadrovima u Vojsci vodio glavnu reč. Rekao sam da ako on bolje poznaje kadrove, neka on preuzme Generalštab, neka preuzme Personalnu upravu i neka preuzme vojsku.
      
       Prvi nagoveštaj vašeg smenjivanja?
       - To je bilo kada me je Koštunica zvao pre zajedničkog sastanka savezne i republičke vlade povodom hapšenja generala Perišića. I tad je bio malo ljut što ja nisam dao izjavu da ja stojim iza hapšenja Perišića, nego sam rekao da nisam bio upoznat sa samim činom hapšenja i svim ostalim. Ja sam rekao da ne mogu da prihvatim nešto što se, u principu, nije dobro odradilo i da je tu Služba bezbednosti maksimalno bila zloupotrebljena u smislu da me general Tomić nije izveštavao o toku aktivnosti u vezi sa slučajem presecanja te špijunske afere, nego je to radio sa savetnikom Radetom Bulatovićem.
       Naravno, i tom prilikom sam ga podsetio, a na to sam ga i ranije upozoravao, da se od smenjivanja generala Đakovića koji je takođe smenjen na nelegalan način, i dolaska Ace Tomića na čelo te službe, ta služba izuzela iz komandovanja, da ignoriše komandovanje, pre svega Aca Tomić mene, a takvi pokušaji postoje i u trupi da se organi bezbednosti izdvoje iz sistema komandovanja odnosno da se direktno po toj komandnoj liniji vežu za načelnika Uprave bezbednosti. Tu počinju te prve naše nesuglasice.
      
       To je bilo posle slučaja Perišić?
       - Da, posle slučaja Perišić.
      
       Kako je Koštunica reagovao?
       - Nije mi ništa rekao.
      
       Kako vam izgleda ta Peta sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojoj Koštunica traži vaše smenjivanje?
       - Radilo se o usvajanju jedne naredbe o utvrđivanju broja generalskih mesta u Vojsci Jugoslavije, problemima u finansiranju vojske i pod sledećom tačkom razno je pokrenuto... I onda smo bili naravno, svi iznenađeni time, to nije bilo na dnevnom redu i onda sam ja izneo svoje neslaganje.
      
       Šta ste vi tada rekli?
       - On je kazao da su posle svih reorganizacija, reformi Vojske... potrebne kadrovske promene čelnih ljudi u Generalštabu. Znao sam da to nije pravi razlog. Postoji nekoliko razloga, a najvažniji je taj što nisam dozvolio da se u rad Generalštaba i institucije Generalštaba mešaju ljudi sa strane koji nisu kompetentni niti imaju posebna ovlašćenja za to. I u nekoliko navrata sam rekao - ako neko treba da se meša onda neka se na njega prenesu ovlašćenja i onda neka taj čovek bude odgovoran za to. Ali, to nije moglo da bude urađeno zato što nema uporišta u zakonu.
      
       Da li su probleme u saradnji sa Koštunicom predstavljale priče o vašim stanovima ili neki vaši privatni poslovi, navodna saradnja sa Surčincima na asfaltiranju aerodromskih pista...? Da li vam je Koštunica ili bilo ko iz njegovog kabineta nešto o tome govorio?
      
       - Sa Koštunicom sam često razgovarao o tome. Poslao sam mu nekoliko informacija u vezi sa tim. Rekao sam mu da jednostavno to sve nije tačno, ako ima nekih saznanja treba da se obrati meni. Na poslednjoj sednici Vrhovnog saveta odbrane to mi je prebacio i zbog toga smo mi ušli u oštriji razgovor.
       Slučaj asfaltiranja, surčinske mafije, to nije tačno. Mi smo pokrenuli inicijativu preko Vlade Srbije da se izvrši prekategorizacija naših aerodroma, da to budu civilno-vojni aerodromi i to za zlatiborski region - aerodrom Ponikve, za kraljevački region - aerodrom Lađevci, zatim za aerodrom Niš i imali smo problema sa aerodromom u Batajnici koji jednostavno nije više za upotrebu.
       Generalštab ne sklapa nikakve ugovore u vezi s tim, samo daje saglasnost. Savezno ministarstvo sklapa ugovore i ono vodi čitavu tu proceduru, usvaja projekte... Ponudu je dala državna firma koja pored ostalog angažuje i druge privatne firme koje realizuju to. Ti ugovori uopšte nisu ni zaključeni niti je to počelo, jer para nema.
      
       U priči o generalu Pavkoviću postoji i trenutak kada se on približava Zoranu Đinđiću, zbog toga što je mislio da on ima dobre odnose sa Zapadom i da to može da koristi zbog eventualne optužbe Haškog tribunala?
       - To je apsolutno netačno. Za takve optužbe sam čuo ne samo u vezi sa Đinđićem nego i Veljom Ilićem, pa se pominje i predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Ako neko ima uticaja na Zapadu to su verovatno najviši državni organi, a ne samo republički organi. Prema tome, moji kontakti sa premijerom Đinđićem i sa ostalim ministrima u Vladi Srbije su bili čisto funkcionalnog i stručnog karaktera. I ranije sam objašnjavao da mi kontaktiramo sa ljudima koji se legalno izabrani nalaze na određenim funkcijama. Zar ja kao načelnik Generalštaba treba da kontaktiram samo sa predsednikom ili treba da kontaktiram sa svima u ovoj državi, jer Generalštab i Vojska pripadaju narodu? I to sam rekao i kad je bila ona vlast i to sam rekao i sada. Ja sam imao nekoliko kontakata sa premijerom Đinđićem, ali za sve te kontakte je znao Vojislav Koštunica.
      
       A da li je tačno da ste se vi videli s Karlom del Ponte?
       - To je tačno.
      
       O čemu ste razgovarali?
       - Razgovarao sam i sa Prosperom. Ali, razgovarali smo isključivo o Karadžiću i Mladiću, da li ih vojska obezbeđuje, da li znamo gde se nalaze. Kod Koštunice postoji izveštaj o tome.
      
       Kako je izgledala ova poslednja sednica Vrhovnog saveta. “Novosti” su objavile da ste se sve vreme vi i Koštunica nešto raspravljali, da je Đukanović predložio u jednom trenutku da možda vas dvojica sami razgovarate, da se oni povuku, pa da se to nastavi za tri sata. U čemu su bili sporovi?
       - U poslednje vreme sam pokušavao da ostvarim te kontakte sa njim i da obavimo razgovor, ozbiljan razgovor u četiri oka, da ja njemu još jednom postavim pitanje odnosno da rešimo pitanje nesuglasica i problema kojih ima zbog toga što on dobija informacije iz nekih drugih izvora, a ne od zvaničnih i na osnovu toga bez ikakve provere formira neko svoje ubeđenje.
       I naravno, tražio sam ga preko sekretarice. Ona mi je rekla da će me on primiti u četvrtak. Međutim, nije. I nije došlo do tog susreta. Onda sam u petak po podne zvao ponovo sekretaricu, zamolio sam je da obavezno prenese poruku predsedniku. Tada sam već čuo da je Bulatović u britanskoj ambasadi pričao da ću biti smenjen. Hteo sam da se vidim s Koštunicom pre ove sednice. Ona je rekla da će to da uradi, da on nije tu, da je van Beograda, da se vraća u subotu uveče i da će mu ona preneti i da ću sa njim imati sastanak. Međutim, ni to se nije dogodilo. To sam rekao i na Vrhovnom savetu odbrane: Kada smo došli u ovakvu situaciju moram pred svima da vam kažem to što sam hteo u četiri oka. Nije hteo to sve da sasluša.
       Na sednici sam mu zamerio što Generalštab ili Ministarstvo odbrane, zavisno od tematike koja se raspravlja, ne razrađuje ta pitanja odnosno priprema materijale za raspravu.
       Po drugom pitanju - kadrovske promene, Generalštab nije dobio zadatak da to pripremi. Mi smo se obratili vojnom kabinetu, tražili objašnjenje da pripremimo materijal za to. Dobili smo odgovor da to nije potrebno i da je taj materijal pripremljen. Dakle, neko je mimo Generalštaba, mimo Vojske pripremio materijal za kadrovske promene. U vezi s tim postavio sam pitanje: Ko to mimo Generalštaba koji je praktični nosilac i najodgovorniji za to, priprema materijal. Rekao sam da je Kolegijum Generalštaba zaključio da su otvorena pitanja statusa generala Miloša Obradovića, generala Ace Tomića koji je izgubio po drugi put pravo na školovanje na najvišoj vojnoj školi i kao takav ne ispunjava uslove za generala...
       A ostala pitanja treba da rešavamo redovno kad se završi druga faza reorganizacije.
       Naravno, on je onda pokrenuo pitanje moje smene. Onda sam ja tražio objašnjenje zašto je potrebno mene smeniti. Da bi se neko smenio moraju da postoje ozbiljni razlozi. Zar da posle 39 godina službe ne znam zašto me smenjuju? Rekao sam da ne možemo po informbiroovskom principu nešto da rešavamo. Pojedini članovi su smatrali da to nije sada pitanje koje treba da se rešava, da pred našom zemljom postoje ozbiljni zadaci - donošenje ustavne povelje, izbori, organizacija nove države i u sklopu toga će doći i do završetka druge faze reorganizacije Vojske. Međutim, on je insistirao na tome da sam se ja u nekoliko poslednjih intervjua praktično izdigao iznad Vojske, da sam se ja izdigao iznad države, da sam uputio kritike na njegov intervju koji je dao listu “Vojska”.
      
       Uglavnom, tu nema odluke i vi ste, sat vremena posle Vrhovnog saveta odbrane, pozvani i dobili ste tu odluku...
       - Znači, bio je zahtev za smenu, nije postojala odluka i saglasnost Vrhovnog saveta odbrane za smenu i onda, pošto nije tako uspeo da uradi, onda on donosi ukaz o smeni. I za odluku o penzionisanju treba da postoji saglasnost Vrhovnog saveta odbrane. Mi smo sva pitanja penzionisanja, postavljanja generala rešavali do sada odlukom VSO. Jedino poslednje unapređenje generala nije obavljeno preko odluke VSO.
      
       Šta je sporno kod tog ukaza?
       - Ima mnogo stvari, evo jedne. Odluka u ukazu da sam razrešen dužnosti i da predajem dužnost narednog dana, nije u skladu sa članom 133 Zakona o Vojsci, s obzirom na dužnost na kojoj se nalazim i na elemente koji su potrebni za primopredaju dužnosti. Odredbom člana 113 utvrđen je rok do tri meseca u kome se ceni potreba korišćenja godišnjeg odmora za tekuću godinu, priprema elemenata za primopredaju dužnosti, kao i ostali uslovi za primopredaju dužnosti koji su vezani za prestanak aktivne službe. Ukaz kao specifičan oblik upravnog akta u pogledu sadržine mora da ima i preambulu, dispozitiv, obrazloženje i pouku o pravnom sredstvu i sa potpisom ovlašćenog lica. Ovaj ukaz nema sve elemente a neosporno je da nijedan upravni akt u smislu prvostepenog odlučivanja nije pravosnažan i konačan.
       Koliko je to sve površno urađeno, čak i ukaz generala Krge nepravilno je dato da zastupanje traje do 24. juna 2003. godine, to jest godinu dana, a zakonom je predviđeno da zastupanje može da traje najduže šest meseci, a posle toga drugopretpostavljeni može da donese da traje još šest meseci, a ne ovako kako su oni uradili.
      
       Da li sad mislite da ste vojnički reagovali odbijajući da se povinujete ukazu?
       - Zašto sam reagovao, tako! Zato što je na nezakonit način donet ukaz. Drugo, što je u ukazu naređeno da se primopredaja izvrši za jedan dan, da mi služba prestaje sutra bez obzira što nisu ispunjeni svi zakonski uslovi i o tom pitanju. Ni vodnik u Vojsci Jugoslavije ne predaje dužnost tako.
      
       Pisali ste i Dragoljubu Mićunoviću predsedniku Veća građana Skupštine Jugoslavije?
       - Tražio sam zaštitu. U sistemu komandovanja imao sam problema zbog toga što je Uprava bezbednosti, ne cela, već deo ljudi oko generala Tomića, odstupila od sistema komande. On je samo formalno prisustvovao kolegijumima, nije me pozivao niti me izveštavao, javljao se samo kad sam ga ja zvao, a u međuvremenu je dostavljao informacije predsedniku. To nije principijelno.
      
       Podneli ste i krivičnu prijavu protiv Ace Tomića?
       - Da, zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada, podnošenja neistinitih raporta i izveštaja, neizvršavanja i odbijanja izvršavanja naređenja... Hteo sam o tome u četvrtak da obavestim Koštunicu, jer on na osnovu prijave treba da suspenduje Tomića, ali rekao sam, nije me primio. Samo želim da zaštitim instituciju na čijem čelu se nalazim, da zaštitim Generalštab, da zaštitim Vojsku od uticaja sa strane. To nije civilna kontrola ako neko bez ovlašćenja, bez znanja vrši upliv u Vojsku. Ljudi koji nisu ovlašćeni ne mogu da rešavaju važna pitanja u Vojsci. Recimo, mi razmatramo upotrebu Vojske, odluku o upotrebi Vojske, obrazlažemo predsedniku i tu sedi i to sluša Rade Bulatović. Svaka čast Radetu Bulatoviću, ali on kao savetnik predsednika je savetnik, a ne ovlašćeno lice koje može to da radi. Ako je ovlašćeno, predsednik je to trebalo da uradi i da nam pošalje papir i da kaže: molim, on je taj.
       Čak i posle toga kad je potpisao odluku o upotrebi Vojske, predsednik je posle tri-četiri dana poslao svog načelnika kabineta da povuče tu odluku. Dakle, mi od predsednika nismo dobili ni odluku o upotrebi Vojske.
       Prema tome, to nije nikakav razlog. Razlog je što sam mu ja jednostavno ukazao da ne mogu ljudi iz njegovog okruženja da imaju uticaja na Vojsku, da ne može neprincipijelno da se radi, pošto je on legalista, a neke stvari radi nelegalno.
       Nelegalno je i što je zaobišao generala Lazarevića. Moj formacijski zamenik prema naredbi jeste zamenik načelnika Generalštaba general-pukovnik Lazarević. A Branko Krga je zamenik načelnika Generalštaba po staroj naredbi po kojoj Vojska više ne radi. I evo koliki je legalista. Znači, nije ispoštovao to da postavi onoga koji je sada zamenik, ne pridržava se te naredbe kad se radi o generalu Lazareviću, postavlja generala koji je za jedan čin mlađi od ovoga.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ