Gledanje televizijskog programa u Srba, suštinski, nalik je reklami za volšebni inostrani preparat za uklanjanje akni, koji nemilosrdno iz časa u čas propagiraju one dve tinejdžerke. Prvi program...NIŠTA!!! Drugi...Opet NIŠTA!!! Treći NIŠTA!!! Pogledaj bolje, moraš da pišeš tekst, obećao si - nalaže zdrav razum, ali ne vredi - NIŠTA. NIŠTA. NIŠTA!!! Mahnito i već u priličnoj panici menjam kanale i uspevam da ugledam Pamelu Anderson kako se hrabro hvata u koštac sa organizovanim kriminalom. Borba prsa u prsa.
       Svega nekoliko minuta ranije, na istoj televiziji, Foks Molder je uspeo da vaskoliko čovečanstvo oslobodi pojedinih struktura koje su širile defetizam i paniku među narodom. Doduše, a i zarad bolje budućnosti, malo mu je pomogla i Skali. Čitam - njih dvoje se ne podnose godinama. Počinju Simpsonovi. Homer radi u nuklearnoj elektrani. Silom prilika upoznat sa problematikom, setim se da Kozloduj, u kome se nalaze isti i već provereno neispravni reaktori kao u Černobilju, i nije tako daleko od Beograda. Jača kiša i jagode će opet biti velike kao lubenice. Bubašvabe kao jastozi.
       Počinje akcija suzbijanja komaraca, vest je koja dominira informativnim emisijama. Sve zamišljam kako će nadležne službe gigantskim tegom pritisnuti nebo nad prestonicom, suzbiti komarce do iznad same zemlje i onda ih potamaniti nekim od onih posebnih usisivača, koji namesto jednostavnog uklanjanja prašine proždiru tepihe po kućama. BK zastupa razumniju opciju i tvrdi da će komarci biti jednostavno uništeni. Radujem se. Možda će opet leteti “spitfajeri”. Već koliko sutra videćemo koja je od informativnih kuća bila u pravu. Naravno, ukoliko se zadrže povoljne meteorološke prilike.
       Odjednom, pojavljuje se izvesni Englez koji se predstavlja kao Lui. U najboljoj tradiciji Bi-Bi-Sijevih dokumentaraca, intervjuiše sve čudake planete, uključujući crne separatiste iz Njujorka. Ta epizoda posebno mi se svidela. Demonstracije, hapšenja, istorijske zablude, čak i jedna žrtva terora većinski bele policije. U Harlemu narod sa buketima cveća po neviđenom pljusku dočekuje mirovne snage UN (to sam izmislio). Jedan od gurua pokreta za oslobođenje crnaca, u šljaštećoj odeći koja predstavlja kombinaciju masonske odore i kreacije Eltona Džona iz sredine 80-ih, maše knjigom i urla da je Šekspir bio crn. Guru je visok dva i po metra i fizički vidno inferioran, Lui popušta. Da su imali para, gurui bi kupili neku knjigu sa boljim reprodukcijama. Dokaz više kako siromaštvo stvara zablude, a loša štampa sukobe.
       Televizija Art pušta “Povratak otpisanih”. Konačno nešto gledljivo. Neki dan ranije pod tim sloganom na Trgu Republike održan skup pristalica nekada vladajućeg režima. Mirko opet nije znao odakle mu tolike pare na računu u Švajcarskoj. Uložio sto - da l’ švajcarskih franaka da l’ maraka, ne seća se. Posle naraslo na milion.
       U zao čas okončalo se i prvo beskonfliktno svetsko prvenstvo u fudbalu. Uz jutarnju kafu umesto tradicionalnog piva, jedinu konkurenciju prenosima utakmica predstavljale su, u poslednje vreme, sve brojnije emisije uz koje se, kao, vežba. Izbor bez izbora. Ronaldo i Oliver Kan kontra najki ili ribok plesačica. Slobodan Milošević bio kooperativan pa se razboleo u samoj završnici. Pravda konačno zadovoljena - sudije pokrale Italijane i Špance.
       Brazil prvak sveta.
      
       RADE MAROEVIĆ