Britanska pevačica Nina Miranda objašnjava da će njen bend nastupiti bez nje na Exit-u jer nije znala koliko je trudna, ali i kako izgleda život muzičara u Londonu

      Kao glavni događaj na otvaranju devetodnevnog muzičkog festivala Exit u Novom Sadu, u petak 5. jula, najavljen je nastup britanskog benda Smoke City Njihova muzika postala je poznata najpre po zavodljivom i senzualnom glasu britanske pevačice brazilskog porekla, Nine Mirande. Prvi muzički eksperiment ovog sastava, pesma Undernjater love (koja se nalazi kao podloga reklame za ovogodišnji festival na Petrovaradinskoj tvrđavi), ubrzo po objavljivanju, ‘95. godine, postao je underground hit zahvaljujući Džajlsu Pitersonu i privukao pažnju velikih izdavačkih kuća. Usledio je album “Flying away” koji je osvojio kritiku i rezervisao mesto na britanskim top-ten listama, a bend poslao “on the road”, na velike evropske festivale.
       Njihovu muziku opisuju kao specifičan spoj džeza, sambe, hip-hopa, regea, daba, folka i bosanove. Jak uticaj brazilskih melodija u koje su uvijeni tekstovi na portugalskom, francuskom i engleskom, najviše se pripisuje Mirandi i njenom odrastanju uz oca Brazilca i majku Engleskinju, između Južne Amerike i Evrope. Pored rada na drugom albumu, “Heroes of Nature”, objavljenom prošle godine, Miranda je poslednjih godina pisala muziku za film i televiziju i sarađivala sa različitim muzičarima i producentima, među kojima su Bebel Žilberta, Željko Kerleta, Faze Action i Da Lata. Za NIN objašnjava zašto ne dolazi na Exit i otkriva kako živi kao muzičar u Londonu.
      
       Sa nestrpljenjem se očekuje nastup Smoke City-a na otvaranju Exit-a 02. Ipak, mnogi su bili razočarani kada su čuli da vi ne dolazite.
       - Vrlo mi je žao što neću doći jer sam čula toliko dobrih stvari o Exit festivalu - da je muzika odlična, lokacija divna, publika i atmosfera sjajni. Morala sam da odustanem zato što nismo shvatili koliko sam trudna u trenutku kada smo se dogovorili za svirku. Nadam se, ipak, da ćemo beba i ja biti na Exit-u 2003.
      
       U kom sastavu će bend svirati u Novom Sadu i kako izgledaju vaši živi nastupi?
       - Smoke City je poznat po karnevalskoj atmosferi gde god nastupa. Uživamo u živim svirkama; imamo mnogo toga da pokažemo publici i obično dobijamo odličan odgovor. Kris Frenk i Mark Braun, veći deo našeg osnivačkog trija, pojaviće se u Novom Sadu u punom muzičkom elanu, a sa njima će nastupiti još četiri sjajna muzičara. Kris svira bolje nego ikad, pošto je stalno na turnejama, ne samo sa Smoke City već i sa svojim drugim bendom Da Lata. Pored toga što proizvodi fantastične melodije na svojoj gitari, zna i kako da pokrene ljude da igraju uz Markove zarazne ritmove, koji tek što je završio svoj novi album, fanki KV5. Mark će doprinositi anarhiji seta sa svim svojim udaraljkama i efektima koje proizvodi na kompjuteru. Verovatno će dodati i flautu kod vodećeg vokala Gide da Palme koja ima vrlo interesantnu muzičku pozadinu i nezaobilazna je u Smoke City-u - bez muke prelazi s jednog jezika na drugi svojim divnim, bogatim glasom. Dejvid Đovanini će svirati bubnjeve i prateće vokale; upravo je završio turneju sa brazilskim maestrom Markosom Valeom, i ima sopstveni afro-kubanski projekat “Afrošok”. Majk Lindup, nekadašnji član sastava Level 42, sviraće klavijature i pevaće prateće vokale, a Pol Falun sa KV5 albuma, sviraće bas koji zvuči veoma soul. Sjajni Feđa Frenklin, poreklom iz Beograda, biće na perkusijama, a Smoke City-u će se na bini pridružiti i čelista Ivan Husej.
      
       Koliko je za vašu muzičku karijeru važan komercijalni uspeh pesme Undernjater Love i da li se posle toga promenio vaš odnos prema muzičkom biznisu?
       - Ta pesma snimljena je neposredno pre nego što sam počela da živim u Brazilu. Objavila ju je jedna mala nezavisna muzička kuća, potom je dospela u ruke Džajlsa Pitersona. Završilo se tako što smo potpisali za Jive Records, zaslepljeni pričom jednog njihovog menadžera i bleštavim dolarskim iznosom (pošto smo svi prethodno dugo bili švorc).
       U tom trenutku, za pesmu se zainteresovala i Levisova marketinška agencija i zaključila da im potpuno odgovara za novu kampanju. Da nije bilo te reklame, mnoga vrata koja su nam danas otvorena, ne bi to bila, jer je zvuk Smoke City-a nekomercijalan, ne-pop, nedefinisan i neengleski u smislu “koji je to jezik na kome ona peva”.
      
       U Istočnoj Evropi postoji neuzdrmano uverenje da je London jedno od najboljih mesta za muzičare, i da se u njemu od muzike može udobno živeti. Kako izgleda vaš muzički život posle dva albuma i desetine singlova?
       - London jeste odlično mesto za muziku zato što je kosmopolitska sredina - tu su ljudi i muzika iz celog sveta. Ali, London je takođe i veoma surov, siv, hladan i skup grad, a muzika je veliki beg... Zahvaljujući njoj možete da stvorite svoj svet i okružite se melodijama koje vas odvode daleko. Ljudi ovde rade mnogo; izgleda da treba raditi kao lud da bi se živelo normalno. Nema mnogo jeftinih, jednostavnih stvari u kojima možete da uživate, kao što je - sunce! Ipak, ne mislim da je većini muzičara lako, mnogi ne bi mogli da prežive bez “dnevnog” posla, a vrata vam nisu otvorena zauvek samo zato što ste bili uspešni u prošlosti. Fleksibilnost je, pokazalo se, esencijalna! Više nisam vezana za izdavačku kuću, što znači da je finansijska sigurnost manja, ali sam kao umetnik srećnija, jer mogu da radim sa kim hoću.
      
       Poslednjih godina je trend da mnoge manje izdavačke kuće postaju deo velikih muzičkih korporacija. Šta mislite o ovom koncentrisanju moći u muzičkoj industriji i kako se to odražava na kvalitet muzičke scene?
       - Situacija je postala groteskna - koliko represivna muzička industrija još može da bude!? Naša izdavačka kuća Jive Records (sada već bivša) bila je nezavisna, ali ogromna, tako da, u stvari, i nije bila nezavisna... Izdavali su Bekstrit bojs i Britni Spirs. Kada su videli šta mogu sa tom vrstom proizvoda, koliko milijardi mogu da naprave sa njima, izgubili su interesovanje za bendove poput Smoke City. Sada na televiziji i na radiju puštaju samo ono za šta su plaćeni, a to je muzika koja uglavnom cilja na petogodišnjake! Dečački bendovi, devojački bendovi, kombinacije jednih i drugih... Jadna današnja deca. Kada sam ja bila mlada imali smo Bitlse! Ova situacija nije dobra; ne bismo smeli da dozvolimo da biznismeni kreiraju naš muzički pejzaž. To je za muziku kao seča šuma u Amazonu - uništavanje drveća da bi se napravilo više hamburgera.
      
       Pesma na singlu Faze Action, “Samba”, u kojoj je umiksovan vaš glas, veliki je letnji hit u beogradskim klubovima. Recite nam nešto o toj saradnji sa ovim producentskim duom.
       - To je zanimljiv primer na kome mogu da ilustrujem razliku, ali i sličnosti između velikih muzičkih kuća i nezavisnih, kao Nuphonic, što je etiketa za koju objavljuje Faze Action. Prvo nisu hteli da stave moju vokalnu verziju “Sambe” na album sa obrazloženjem da je “previše komercijalna”, a onda, godinu dana kasnije, odlučili su da je objave kao singl i izbacili iz pesme skoro sve delove na portugalskom i skroz je izmenili da bude više “radijska”.
      
       Brazilski uticaj je nezaobilazan kada se govori o muzici Smoke City-a, a on se najviše vama pripisuje.
       - Kris, Mark i ja nezavisno smo razvili veliku ljubav prema brazilskoj muzici i kada smo počeli zajedno da radimo shvatili smo da je to verovatno naša najjača muzička veza, ali nipošto jedina. Svi, na primer, volimo rege i dab i muzičare kao što su Santana, Džimi Hendriks, Krozbi Stils i Neš, Marvin Gej...
      
       Jedno od poslednjih izdanja na kojima ste se pojavili je Arkestra one. Kako ste došli do njihovog izdavača Cosmic Sound’s i njenog osnivača Željka Kerlete?
       - Zajednički prijatelj me je predstavio Željka na jednoj od Cosmic Sound’s večeri u “Džez kafeu” u Londonu. Bila sam impresionirana bendovima koje je on izdao, pogotovo divnim Jankom Nilovićem. Željko mi je poslao svoj CD koji mi se veoma dopao, našli smo se i jedno drugom predstavili svoje različite projekte. Demo snimak Arkestra one me je oduševio; Željko me je spojio sa Metjuom, koji je uradio muziku za ovaj album i došlo je do jedne od najlakših muzičkih saradnji.
      
       Kako uopšte birate sa kim ćete da sarađujete?
       - Mora da mi se svidi pesma koju mi pošalju, da me inspiriše, da ima nešto novo da kaže, ili da je jednostavno osećam. Važno je da nikada ne uzimam tekst sa kojim ne mogu da se poistovetim ili složim; zato obično sama pišem pesme. Pesme koje najmanje volim najčešće su one koje otpevam da bih otplatila račune; one koje najviše volim pevam besplatno. Ono što je zaista važno jeste da mi se dopadnu ljudi sa kojima radim.
      
       ANA OTAŠEVIĆ