Narodna banka Jugoslavije treba konačno da izađe sa planom privatizacije 10 banaka i odlukom o rehabilitaciji ili eventualnim predlogom gašenja pet banaka koje su u nadležnosti Agencije za restrukturiranje banaka

      Broj korisnika Interneta u Srbiji je izgleda veoma mali, jer da nije tako, svi bi se već u maju ove godine pravovremeno obavestili da će struja u Srbiji do kraja juna poskupeti za 50 procenata i - tačka. Na veb sajtu njnjnj.imf.com u dokumentu slaboobećavajućeg imena cr0210.pdf, dužine 107 strana, razgovetno piše da je jedan od dva strukturna kriterijuma izvršenja tog sporazuma povećanje cene struje u Srbiji.
       Objavljivanje većine podataka iz pregovora zemlje članice i MMF-a je, inače, deo relativno novouvedene politike MMF-a da širokoj publici da uvid u rad Fonda.
      
       13 stepenica do cilja
       Kako je objasnila Kori Udovički, nova ministarka energetike, i nekadašnji ekonomista MMF-a, program koji se dogovara sa MMF-om je u mnogim delovima vremenski manje uslovljen i predstavlja skup ciljeva koji u određenom vremenu treba da budu postignuti, ali postoje kriterijumi koji, ukoliko se ne ispune u određenom roku, smatraju se otvaranjem lošeg poglavlja u odnosima te institucije i jedne zemlje.
       Fond u toj prilici objavljuje specijalni dokument u kojem se objašnjava zašto određeni kriterijum nije ispunjen, obično se uspostavlja novi rok za njegovo izvršenje, a do tog roka i sredstva koje MMF odobrava jednoj zemlji, stoje zamrznuta. S obzirom da najnoviji trogodišnji jugoslovenski aranžman podrazumeva 13 tranši od ponešto više od 60 miliona dolara, to znači da se svaki put odmerava da li je napredak takav, kakav je sa Fondom dogovoren.
       Među kriterijumima da li se sporazum potpisan sa MMF-om sprovodi ili ne, postoje kvantitativni pokazatelji, a to znači oni koji govore o rastu proizvodnje, inflaciji, društvenom proizvodu, izvozu, platama i slično koji govore o ostvarivanju makroekonomskih ciljeva i postoje kvalitativni kriterijumi u koje spada i povećanje cene struje. O kvantitativnim pokazateljima, različite jugoslovenske institucije obaveštavaju MMF dnevno, nedeljno i mesečno, dok se o kvalitativnim kriterijumima raspravlja tokom poseta misija fonda Beogradu. Jedna takva misija upravo je stigla ovog utorka.
       Drugi strukturni kriterijum izvršenja treba da bude ispunjen na nivou federacije do decembra ove godine i podrazumeva demontiranje sadašnjeg Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP) i prenošenje prometa u banke.
      
       Teško leto u ZOP-u
       O tome već postoji zakon koji ograničava mandat ZOP-a do kraja ove godine, i na prvi pogled daleko je od socijalnog potresa koji izaziva strujni udar. Kad se prevede na teren svakodnevnog života, to znači da će oko pet hiljada zaposlenih u ZOP-u, među kojima ima i dosta mladih ljudi zaposlenih na određeno vreme, i nekoliko stotina ljudi koji su ostali bez posla u četiri ugašene banke, pa našli uhlebljenje u ZOP-u, imati teško leto.
       Novi kriterijumi izvršenja za 2003. godinu biće određeni prilikom šestomesečne ocene sprovođenja potpisanog trogodišnjeg sporazuma u decembru ove godine. Na strani 67 koju preporučujemo za čitanje ljudima koji nemaju strpljenja da studiraju svih 107 stranica dokumenta, stoje i drugi ciljevi koje bi Federacija, Srbija i Crna Gora trebalo da ispune do određenog roka, ali tu vremenska uslovljenost nije toliko jaka i ne dovodi u pitanje sprovođenje programa.
       Na primer, u fiskalnom sektoru, do kraja juna programom je predviđeno stvaranje jedne jake poreske jedinice u Beogradu, usvajanje zakona o poreskoj administraciji i novog zakona o funkcionisanju Republičke uprave javnih prihoda. O ispunjenju ciljeva koji su bili oročeni do kraja juna raspravljaće se do 15. avgusta kad treba da bude odobrena nova tranša iz trogodišnjeg aranžmana.
      
       Đelić pravi Trezor
       Do sredine septembra, u srpskom ministarstvu finansija mora biti uspostavljen Trezor koji treba da upravlja poreskim prihodima i rashodima na nivou republike, a kasnije da preuzme i ulogu upravljanja spoljnim dugom zemlje, na čemu se inače uveliko radi.
       To će biti ocenjivano do 15. novembra kad sledi nova tranša kredita i tako svaka tri meseca. Do kraja decembra u Srbiji svi poreski obveznici treba da dobiju jedinstvene identifikacione brojeve što znači da će na jednom mestu stajati podaci o svim prijavljenim prihodima i rashodima poreskog obveznika (po poreske obveznike znatno subverzivniji zakon, jer se ne raspituje samo za poreklo imovine ekstrabogataša, već svih građana koji ponešto rade u sivoj ekonomiji), a Crna Gora treba da uvede ono što je Srbija već uradila, da počne da obračunava penzije po švajcarskoj formuli (usklađivanje rasta penzija sa prosekom rasta plata i cena) i produži, fazno, radni vek zaposlenih za tri do pet godina. U finansijskom sektoru do sredine juna, bilo je planirano da Narodna banka Jugoslavije treba da pređe na iskazivanje rezultata prema međunarodno prihvaćenim kriterijumima, u skupštinsku proceduru treba da uđe Zakon o hartijama od vrednosti (što je urađeno), a NBJ treba konačno da izađe sa planom privatizacije (prema ovom dokumentu 10 banaka) i odlukom o rehabilitaciji ili eventualnim predlogom gašenja pet banaka koje su u nadležnosti Agencije za restrukturiranje banaka.
       Do sredine septembra u NBJ i svim drugim institucijama treba da se uvedu međunarodni knjigovodstveni standardi.
       Na sledećim stranama u tabeli je dat spisak svih mera i ciljeva koji bi trebalo da budu postignuti u svim sektorima ekonomije do 2005. godine, do kada važi ovaj sporazum.
       Čitanje izveštaja pokazuje da se među merama koje fond posebno pohvaljuje, a koje su učinjene u prethodnom periodu, veoma ceni aktuelni obračun sa političkom elitom koja se obogatila tokom prethodnog režima, konstatuje da su doneta brojna rešenja o naplati poreza na ekstraprofit i ističe potrebu za jačanjem mera protiv korupcije tako što će biti donet antikorupcijski zakon (upravo ga promoviše srpski premijer Zoran Đinđić), zakon o duvanu (ušao prošle nedelje u skupštinsku proceduru), zakon o igrama na sreću, i javnim nabavkama. U tom boksu takođe se kaže da i kad sve ove mere budu uvedene, i to neće biti dovoljno, jer se borba protiv korupcije i reforma javne uprave moraju dalje nastaviti.
       Na strani 13 izveštaja Fonda, opet u jednom boksu, detaljno se razmatraju različiti scenariji otplate spoljnog duga. Mogućnost da zemlja zapadne u nove dužničke teškoće, polako se kao tema nameće iz krugova bliskih vladi u senci koju je formirao predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica.
       Iz izveštaja MMF-a vidljivo je da se očekuje da će Jugoslavija sa svim kreditorima postići sličan ugovor o oprostu duga kao što je to učinjeno prošle godine tokom pregovora sa Pariskim klubom zemalja poverilaca. Trenutno, pregovori sa Londonskim klubom su potpuno zakočeni, a ima mišljenja da bi takva situacija, koja bi mogla da potraje i u naredne tri godine, mogla prilično da košta Srbiju.
      
       Optimistički u londonske pregovore
       U izveštaju MMF-a se smatra da Jugoslavija odnosno Srbija ne bi trebalo da ni po jednom od kriterijuma budu svrstane u zemlje sa prevelikim dugom, ali da se može pojaviti problem sa likvidnošću budžeta, odnosno sa mogućnošću da zemlja na vreme otplaćuje rate spoljnog duga, pre svega u drugoj polovini ove decenije. Prema računu MMF-a do 2005, otplata spoljnog duga učestvovala bi sa oko devet odsto u ukupnim javnim rashodima, a posle te godine sa 15 odsto, što bi moglo predstavljati ozbiljan pritisak na budžet. Taj i dalje optimistički scenario baziran je na još jednoj optimističkoj pretpostavci o visokom rastu izvoza u narednim godinama, što se iz trenutne perspektive ne čini suviše realističnim.
       Prostor za otplatu duga trebalo bi da se stvori smanjivanjem drugih stavki, pre svega za državnu upravu, policiju, penzije i socijalna davanja.
       Uprkos tome što neki domaći eksperti nisu zadovoljni rešenjem po kojem veći deo prihoda od privatizacije ide u budžet, iz programa se vidi da će to i nadalje biti slučaj i da bi prihodi od prodaje preduzeća trebalo da iznose stabilnih 1,3 odsto od društvenog proizvoda.
       U slučaju da izvoz u narednih deset godina ne raste po prosečnoj stopi od sedam odsto, već, na primer četiri odsto, i da priliv stranih direktnih investicija bude manji od očekivanog (što je, recimo, slučaj bar u prvim mesecima ove godine), to bi moglo biti zabrinjavajuće, pre svega u drugoj polovini decenije.
       U narednih pet godina, najviše posla biće za ministarstva finansija, zdravlja i socijalnog staranja. Prema izveštaju MMF-a, broj zaposlenih u državnim strukturama je znatno veći od potrebnog, a kvalitet usluge javnih službi je na izrazito niskom nivou. Dalje smanjenje rashoda očekuje se baš u tom sektoru (policija, zdravstvo i socijalna davanja). Ključne promene očekuju se u davanju socijalne pomoći uzanom krugu najugroženijih i daljim reformama penzijskog sistema, ma šta o tome mislio Savezni sud koji je nedavno odbacio privremenu odluku Ministarstva za socijalno staranje o smanjenju januarskih penzija.
       Ljudi koji se razumeju u čitanje izveštaja MMF-a, lenjim čitaocima posebno obraćaju pažnju da čitaju boksove ili antrfilea u kojima se nalaze možda najvažnije ocene u izveštaju i ključni kriterijumi za uslovljavanje pomoći.
       Jedan od takvih boksova nalazi se na strani 22 izveštaja i iz njega se vidi da će u naredne tri godine primene sporazuma ključni uslovi biti postavljani u fiskalnom sektoru (a to pre svega znači u resoru srpskog ministra finansija Božidara Đelića), finansijskom sektoru (dalja liberalizacija deviznog tržišta, uvođenje novih instrumenata za podešavanje monetarne politike i usavršavanje platnog prometa u bankama) što znači u resoru guvernera NBJ ili uskoro možda Narodne banke Srbije... I tako se vraćamo na početak priče, u resor ministra energetike.
       Ko ima termopeć, a nema pristup Internetu, imaće priliku da tu grešku ispravi do kraja ove godine. Mogli bi da se kladimo da će u narednom izveštaju MMF-a, koji će na pomenutom veb sajtu verovatno biti postavljen početkom iduće godine, već pisati koliko će nula imati vaš račun za struju idućeg jula.
      
       TANjA JAKOBI
      
      

Cena struje u okruženju zemlja      cena u centima               Srbija            2,2        Slovenija      8        Hrvatska      7,5        Bugarska      3,3        Mađarska      7,6        Grčka            8,3        Italija       10,9        Austrija       13,1        Češka            4,2