Čime se bavi Biro za komunikacije Vlade Srbije i zašto je omiljena meta premijerovih političkih protivnika? Šef Biroa Vladimir Popović govori o tome i ističe niz i važnost događaja koji su obeležili početak juna 2001, za kada je navodno planiran oružani prepad Vojske Jugoslavije na Biro

      Namera Zorana Đinđića da ukine republičko ministarstvo za informacije - zbog tradicionalnog preslišavanja medija, loše reputacije godinama taložene u predosovskom periodu - nije otišla željenim pravcem. Gotovo od osnivanja, početkom 2001, Biro za komunikacije Vlade Srbije, delimična zamena za ugašeno ministarstvo (upravne poslove, registraciju medijskih kuća preuzelo je Ministarstvo za pravdu), nalazi se na za sada samo verbalnoj odstrelnoj listi premijerovih suparnika.
       Zenit je dosegnut aferom Pavković, iskazima donedavnog načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, čije je prošlonedeljno objavljivanje prošlogodišnjih planova o upadu u Biro i raskrinkavanju navodne tajne, prisluškivačke službe s posebnim snopom kablova usmerenim ka delokrugu saveznog predsednika, overilo otvoreni rat između dve glavne političke opcije u Srbiji. Valja podsetiti i na jedan od zahteva DSS-a, dok je član Aleksandar Pravdić još bio potpredsednik vlade, septembra prošle godine, da se Biro ukine. Đinđić je odgovorio da se radi o informativnoj službi vlade koja zakazuje konferencije za štampu i izdaje saopštenja te da se zapravo traži da Vlada Srbije bude “jedina vlada na svetu koja nema službu za informisanje”, a koju imaju “i talibani u Avganistanu”.
       Pavkovićevu izjavu o planu članova Koštuničinog kabineta da se izvrši prepad, osim bivšeg načelnika Uprave bezbednosti VJ Milana Đakovića, potvrdio je i bivši načelnik Uprave VJ za moral Milen Simić, rekavši da se na noćnom sastanku između 7. i 8. juna 2001. pomenula čak i varijanta da se šef Biroa, “gospodin Popović”, privede i zajedno s njim grubo zakuca u Biro, bez obzira na to što se ispostavilo da ljudi koji su akciju navodno predlagali nisu znali ni na koju adresu treba da odu. Pitanja, optužbe, insinuacije i ostalo ne prestaju da pljušte, mada je tek za sledeću nedelju najavljeno formiranje anketne komisije Savezne skupštine koja bi trebalo da utvrdi činjenice o najnovijem političkom skandalu - i to i na zahtev DOS-a i na zahtev DSS-a (naravno, s različitim polaznim tačkama).
      
       Čovek “iz senke”
       Biro za komunikacije zvanično predstavlja vladinu uslužnu informativnu službu, tehničku podršku, servis vlade, “vladin Rojters”. Dokoni ljubitelji jezika i simbolike možda se mogu zamisliti i koliko je sam naziv doprineo kontroverznom imidžu (ovdašnja asocijacija na reč “biro” pre će biti stvarni Staljin, nego izmišljeni Molder). Međutim, izvesno je da pažnju javnosti, naročito dela sklonom mitovima i teoriji zavere, najviše privlači sekretar Biroa Vladimir Popović Beba. Čovek “iz senke”, čovek koji se poziva na pravo da ne mora da daje intervjue, koji će reći da nema te informacije iz Biroa koju redakcija nije dobila ukoliko je prethodno nije zatražila, kao ni dokaza da je izvršio pritisak na bilo koju uređivačku politiku i čovek koji će uprkos - s razlogom ili bez razloga - očekivanom odbijanju, posvetiti vreme apsolutno nemisterioznom susretu s novinarom.
       Da se vratimo na pismo predsednika SRJ Vojislava Koštunice koje je uputio Zoranu Đinđiću, Dušanu Mihajloviću, Nebojši Čoviću i Miodragu Isakovu, u kojem tvrdi da nikada nije naredio upad u Biro, niti u bilo koju vladinu instituciju, ali da je prisluškivanja “svakako bilo”. Između ostalog, savezni predsednik saopštio je da se “pojavila informacija o tome da je u jednu zgradu u centru grada, na kojoj nije bilo nikakve službene table koja bi ukazivala na neki biro ili agenciju Vlade Republike Srbije, dopremljena oprema nedvosmislene prirode”. “Preciznije, radilo se o izvlačenju četvorožilnih računskih kablova i povezivanju s TK Centrom PTT-a, tipa Alkatel. Veza koja se na taj način dobija u telefonskom saobraćaju omogućuje da se aktiviranjem konferencijskog sistema uključe tri učesnika, pri čemu dva učesnika nemaju nikakvih saznanja, pa ni indicija, da je uključen i treći. U toku izvlačenja kablova, sve šahtove su obezbeđivali pripadnici MUP-a (MUP Srbije demantovao - prim. autora). OD VJ je zatraženo, sasvim regularno, da proveri o čemu je reč. Proverom je utvrđeno da se u zgradi nalaze kancelarije Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srbije. Nikakav dalji korak nije preduzet, zato što je atmosfera u zemlji bila suviše napeta i postojala je realna opasnost da se obelodanjivanjem tih podataka doprinese daljoj destabilizaciji, a zvanični protest vladi nije vredelo ulagati.”
       Republički premijer ocenio je navodno planiranje akcije kao tragikomičan događaj, bizarnu aktivnost u neskladu s integritetom institucije VJ. A Biro za komunikacije reagovao je u saopštenju, u odgovoru na Koštuničino pismo, da je predsednik SRJ u to vreme imao potpredsednika i ministra “koji su imali legalno pravo da izvrše inspekciju bilo koje vladine prostorije, pogotovo Biroa koji je inače opsluživao njih na isti način i istim aktivnostima kao i ostale članove vlade”: “Očigledno je da provera sumnji u rad Biroa nije bila cilj, već izazivanje incidenta koji bi mogao postati povod za nasilno rušenje Vlade Republike Srbije.”
      
       Vreli dani juna
       Vladimir Popović, uz to, ističe događaje i atmosferu koja je vladala prvih dana juna 2001: Vlada Republike Srbije obeležavala je prvih 100 dana rada, neposredno pre toga započela je i gotovo da se okončala afera oko Vuka Obradovića, početak juna bio je biti ili ne biti u vezi sa zakonom o Hagu (6. juna isticao rok), počelo je suđenje Radetu Markoviću i vrhu DB - “za članove kabineta veoma značajan događaj, jer su najmanje dve osobe koje se pominju u davanju naloga za napad na Vladu Srbije, Ljiljana Nedeljković i Gradimir Nalić, bili strašno nesrećni i ljuti zbog hapšenja Radeta Markovića”, kaže Popović za NIN.
       Dalje, početkom juna došlo je do usijanja sukoba vrha vojske i vrha policije u međusobnim optužbama pošto se otvorila priča o hladnjačama. Pojavio se i konflikt na relaciji Čović -general Krstić i Pavković - Koštunica. U vladi se formira komisija za ocenu rada tadašnjeg ministra za zdravlje Obrena Joksimovića, dakle kulminira sukob na relaciji DSS-vlada o radu ministra Joksimovića. Konačno, 8. juna Zoran Đinđić bio je u poseti Beču. Popović naglašava da je veći broj afera pokrenut upravo kad premijer nije bio u Beogradu.
       “Ta atmosfera napetosti rezultat je gomilanja ‘nesporazuma’ i ‘konflikta’, a koji intenzivno počinju od hapšenja šefa Miloševićeve tajne službe Radeta Markovića. To hapšenje je u Koštuničinom kabinetu doživljeno kao veliki lični udarac s obzirom na to da je toj osobi bila namenjena visoka funkcija u kabinetu i s obzirom na lično prijateljstvo Ljiljane Nedeljković i Gradimira Nalića s Miloševićevim šefom tajne policije, posebno učvršćenim u četvoromesečnom periodu zadržavanja Radeta Markovića na čelu DB posle 5. oktobra. Nastavak nesporazuma odvija se i za vreme hapšenja Slobodana Miloševića, a posebno početkom juna, kad je izručenje Miloševića Hagu bilo izvesno, a čemu se kabinet javno protivio. Kvazipatriotski blok okupljen u i oko kabineta pokušao je da iskoristi i zloupotrebi neizvesnost koja je vladala u vrhu vojske.” Popović je nekoliko dana posle sporne noći dobio dobronamerne poruke “da se čuvamo ludaka”, ali se u Birou tada na to nisu preterano obazirali.
       Komentarišući insinuacije iz Koštuničinog pisma o razlozima za proveravanje, Popović kaže: “Skoro sve što je naveo Skoro sve što je gospodin Koštunica naveo u pismu kao elemente koji su ga naterali da vojsci da nalog da izvrši proveru jesu događaji koji su se dogodili posle 8. juna, osim četvorožilnih kablova koji su se desili u aprilu, ali vas na detalje o tome upućujem na Telekom.”
      
       Lampa noćnog čuvara
       Kakvi su to kablovi? Kada su postavljeni, urednik vladinog zvaničnog sajta bio je Aleksandar Gavrilović koji kaže da je, posle selidbe Internet odeljenja Biroa, do koje je došlo zbog manjka prostora, jer je bombardovanjem oštećena zgrada u Nemanjinoj od onda u fazi rekonstrukcije, bilo neophodno uspostaviti “najnormalniju, poprečnu vezu između nas i provajdera, tako da 24 sata dnevno budemo priključeni na Internet”; da se i posle preseljenja zadrže stari brojevi telefona. O četvorožilnom kablu kao špijunskom alatu: “To vam je kao kada biste rekli da je noćni čuvar kupio lampu da bi špijunirao.”
       Istureno Internet odeljenje nalazi se u vladinoj zgradi gde je ranije bio samo NIS Jugopetrol, u Ulici srpskih vladara 36. Danas su tu i Biro za komunikacije (Internet) i Ministarstvo za energetiku i rudarstvo i Agencija za unapređenje državne uprave. “Mi nemamo nikakvu zaštitu, izuzev klasičnih antivirusnih programa”, objašnjava Gavrilović koliki je stepen “zatvorenosti” sistema. Drugim rečima, Internet odeljenje nije čak ni u istoj mreži sa zgradom u Nemanjinoj 11 (s ostatkom vlade dopisuju se putem elektronske pošte), jer bi u protivnom morali da budu dodatno osigurani budući da bi preko njih nezvani gosti mogli da stignu do čuvanih vladinih kompjutera.
       Biro, inače, čine Pres služba, Internet odeljenje i Odeljenje za pres kliping i analizu. Zaposlenih: 14 u stalnom radnom odnosu i 20 angažovanih po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Finansiranje: iz republičkog budžeta (oko 14 000 evra mesečno). Uloga: da omogući brz i efikasan protok informacija - komunikaciju vlade s domaćim i stranim javnim mnjenjem, odgovori na zahteve u vezi s radom vlade, da pruži članovima vlade stratešku analizu izveštavanja javnih glasila. Bavi se: informisanjem javnosti o politici vlade i radu pojedinačnih ministarstava, komunikacionom podrškom važnim zbivanjima u Srbiji, koordinacijom PR aktivnosti pojedinačnih ministarstava, pripremom i vođenjem medijskih kampanja važnih vladinih programa, pripremom pregleda i analiza domaćih i stranih medija. Rezultat: dnevno ih poseti 6 000 posetilaca, od čega trećina iz inostranstva. (Podaci preuzeti sa sajta.) Posle afere “četvorožilni kabl”, kao reklame, pretpostavlja se da će broj posetilaca porasti.
      
       Gde su mejlovi
       Od sedam novinara u prozvanom Internet odeljenju, dve novinarke preuzete su iz nekadašnjeg Ministarstva za informisanje, dok je preostalih pet, mlađih kolega stiglo iz tzv. nezavisnih medija. Tu su još i četiri prevodioca na engleski, lektor za engleski, lektor za srpski, sistem inženjer i dva operatera. Provajder im je Eunet, mada, kažu, ne bi trebalo da vlada koristi usluge komercijalnog provajdera, već bi trebalo da ima sopstvenog, no kako je ekonomska situacija takva kakva je... Zapravo, kada su preuzeli stari sajt Ministarstva, rešili da ga preimenuju i drugačije koncipiraju i dizajniraju, raspisali su konkurs za provajdera. Pokazalo se pak da im, zbog zatečene opreme, zatečeni Eunet ipak najviše odgovara.
       Ne bave se, kažu, strančarenjem, političkim prepucavanjima, čak i kada su ministri u pitanju (ako se neko od njih obraća u svojstvu stranačkog lidera, neće naći prostor na sajtu!). Jedini “izlet” bila je afera Gavrilović koja je, “zbog važnosti”, dobila mesto sa komentarima obe strane. I Aleksandar Gavrilović i sadašnji urednik u Internet odeljenju Biroa Jelena Radulović tvrde da Odeljenje uživa autonomiju i da im se nikada niko nije mešao u uređivačku politiku. Usput, što se stranačke pripadnosti tiče, u Birou je svega jedan član DS, a u Internetu jedan član stranke Žarka Koraća. Kao eventualni kuriozitet u “potpuno besmislenoj priči”, Jelena Radulović pominje svoje čuđenje što do danas uredništvu nije stigao nijedan e-mail povodom sadašnjeg skandala.
       Ima li i odakle potiče prisluškivanje, uvek je pouzdano znao i zna uzak krug ljudi. Opšta sumnja postoji, ali je, prirodno, nezahvalno izvoditi bilo kakve zaključke i uopšte očekivati da zaposleni na licu mesta raspolažu bilo kakvim uvidom. Savezni ministar policije Zoran Živković izjavio je, međutim, da su i Koštuničini i Pavkovićevi navodi “lako proverljivi”. Političari se slažu da odgovarajući anketni odbor, to jest komisiju čeka dosta posla. Nama ostaje da se pitamo hoće li i to anketno telo uspešno obaviti zadatak, po ugledu na uspehe naših dosadašnjih skupštinskih anketnih i drugih odbora.
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      

PTT redovno posluje “Telekom Srbija” saopštio je u sredu, 3. jula 2002, da poslovni odnos između “Telekoma Srbija” a.d. i Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije, zasnovan na osnovu podnetih zahteva Biroa za komunikacije, ni po čemu nije ni različit ni poseban u odnosu na druge poslovne odnose koje “Telekom Srbija” ima s ostalim korisnicima.        “Svi zahtevi Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije realizovani su prema propisanoj proceduri, u okviru redovnog poslovanja Preduzeća, pod istim uslovima i u skladu sa tehničkim mogućnostima pod kojima se usluge zakupa telefonskih vodova (dvožični i četvorožični vodovi) svakodnevno pružaju bankama, provajderima, informacionim centrima i svim ostalim subjektima koji za to imaju potrebu”, piše u saopštenju.