Nezvanično NIN saznaje da je Kolegijum vlade u sredu razgovarao o Mihajlovićevom pismu. Atmosfera je, kaže izvor NIN-a, bila prijateljska. Doduše ministru Mihajloviću je rečeno da je pismom naneo štetu vladi, ali i da premijer nema nameru da ga zameni Nebojšom Čovićem. Ministar Mihajlović nije rekao ko mu vezuje ruke u borbi sa mafijom. Članovi Kolegijuma razumeju da ministar Mihajlović mora da rešava hiljadu teških problema, ali ne misle da zbog toga treba da bude i nervozan. Podršku vlade i dalje ima. Dakle, u narednim danima priča o stranim i domaćim silama koje žele da likvidiraju čelnike DOS-a nadjačaće priču da neko iz vlade ometa policiju u otkrivanju mafijaša i ubica.

      Za promenu, Dušan Mihajlović, ministar policije Srbije, rekao je neuobičajeno “Ruše me!”, umesto uobičajenog “Dajem ostavku”. Svejedno je još jednom izazvao buru, ako ne u javnosti, a ono bar kod Nebojše Čovića, takođe potpredsednika Vlade Srbije i koalicionog partnera iz DOS-a.
       On se, sasvim mimo ovdašnjih običaja, uključio u televizijsku emisiju (Treći kanal RTS-a, utorak, 2. jul) u kojoj je Mihajlović odgovarao na pitanja gledalaca. Mnogima je to izgledalo nimalo spontano, a onoliko namešteno, odnosno dogovoreno. “Nije bilo dogovoreno”, rekao je za NIN Nebojša Čović. Specijalista za jug Srbije je pošto-poto odmah hteo da gledaocima kojima je Mihajlović rekao “Ruši me Čović”, kaže nešto sasvim suprotno. I uspeo je da se i na iznenađenje voditeljke uključi u emisiju i kaže: “Dušane, ne rušim te ja, ruši te neko drugi, i sam znaš ko.” Za ovaj broj NIN-a Čović nije želeo da kaže ništa više od onoga da njegovo uključivanje u emisiju nije bilo dogovoreno sa Mihajlovićem. “Pustimo stvari da teku, ako bude potrebe razgovaraćemo za dan-dva”, postao je strpljiv Čović.
      
       Treći kanal
       A Mihajlović je Čovića prozvao ne samo u emisiji Trećeg kanala već i u pismu koje je poslao Zoranu Đinđiću, premijeru - “radi ličnog informisanja”. Kopije pisma, sa istom namenom - radi ličnog informisanja - Mihajlović je poslao i Nataši Mićić, predsednici Skupštine Srbije, liderima vladajuće koalicije i članovima Vlade Srbije. Na ove adrese pismo je odaslato u ponedeljak, 1. jula, a dan kasnije je stiglo i u neke redakcije opet “radi ličnog informisanja”. Tako je samo podignuta temperatura u medijima, pred Mihajlovićevu emisiju, dogovorenu, inače, desetak dana ranije.
       U pismu premijeru, Mihajlović kaže da ga je “zaprepastila i duboko zabrinula” izjava Nebojše Čovića izgovorena na Trećoj generalnoj konferenciji Demokratske alternative i odštampana na naslovnoj strani “Politike”. A Čović je rekao: “Pravosuđe uz policiju, brana su ili ventil za kriminal, nove zloupotrebe i stare miljenike na koje se zakon ne odnosi. Učinak DOS-ove vlasti na tom polju je bez sumnje najslabiji, i ma kakvi bili objektivni razlozi, ostaje mučan utisak da su izostale namere i ozbiljna spremnost da se društvo zaštiti od kriminala i korupcije.”
       Mihajlović piše Đinđiću da neće da komentariše glasine o “Vašoj ponudi (Čoviću) da preuzme mesto ministra unutrašnjih poslova”, jer je i za njega i za građane jedino važno da “znaju istinu o stanju bezbednosti... i rezultatima rada policije”. I - ministar zato traži “da Narodna skupština po hitnom postupku, na vanrednom zasedanju, pre letnje pauze, razmotri rezultate našeg rada”. Mihajlović je uveren da će i u Skupštini kao i prethodno u Odboru za odbranu i bezbednost i Vladi Srbije pokazati da je policija radila dobro. I još poručuje da će sa zadovoljstvom prihvatiti da neko od čelnika DOS-a postane novi ministar policije.
       Da li sve ovo znači da Mihajlović nudi ostavku, nezadovoljan što dosovske kolege stalnim kritikama “umrtvljuju policiju” koja u čekanju novog šefa nema mnogo razloga da rizikuje u otkrivanju mafioza i ubica. Ili, možda Mihajlović hoće da istera premijera na čistinu kako bi ovaj javno rekao da ministra policije neće menjati. Moguće je i da je Mihajlović hteo da pokaže da su samo njegove ruke čiste i da ostatak DOS-a plus DSS želi da mu vidi leđa samo zato što je on svedok koji je isuviše video.
       Ova treća pretpostavka - Mihajlović kao nezgodan svedok - nameće se naročito posle ministrovog gostovanja na Trećem kanalu RTS-a, gde je on tvrdio da i ljudi iz vlade koče istrage, ali nije uspeo da pomene nijedno ime, te se tako optužba odnosi na sve njene članove.
       Ali, Mihajlović je ponudio i svoje dobre usluge upravo vladi, odnosno premijeru. Rekao je da su spremani atentati na lidere DOS-a za Vidovdan, ali da nisu ostvareni, što ne znači i da se od toga odustalo. Logično je zaključiti da je upravo policija anđeo čuvar nezahvalnih lidera DOS-a i članova vlade koji, eto, bez potrebe kritikuju Mihajlovića i njegove ljude.
       Da hoće da bude dobar igrač u vladinom timu Mihajlović je dokazao i izjavom da postoji čudna koincidencija između ubistava Momira Gavrilovića i Boška Buhe i DSS-ovog napuštanja vlade odnosno Skupštine. Naravno, ministar je rekao da koincidencija ne dokazuje ništa, ali je svakako znao da će ovu tvrdnju - “koincidencija nije dokaz” - prečuti brojni TV gledaoci.
      
       Premijerova logika
       Konačno u igru valja uvesti i Zorana Đinđića, odnosno glasinu koju navodi Mihajlović, i po kojoj premijer želi da se liši usluga ministra policije zadržavajući ga na mestu potpredsednika vlade.
       Ovakva namera se premijeru pripisuje posle ubistva Boška Buhe, pomoćnika načelnika Javne bezbednosti, naročito pošto je ministru rekao da ne treba da prevrće nebo e da bi našao ubicu, nego neka prevrne zemlju. Od tada se po političkoj čaršiji dokona kako je Đinđić rekao Mihajloviću da će ga smeniti ukoliko za određeni broj dana (“dobro obavešteni” pominju 15, 30, odnosno 60 dana) ne pronađe ubicu (ubice).
       Naravno, niko ne može da dokaže da je premijer dao neki rok ministru, ali se svako može prisetiti slične situacije - nit smena nit ostavka - iz marta ove godine.
       Ministar je nešto kao ljut otišao na odmor - kad mu vreme nije - u svoju kuću na Povlen, a izvesnim novinama je dojavljeno da izokola pomenu i Mihajlovićevo nezadovoljstvo zbog izostanka zakona o policiji, tajnoj policiji i dosijeima; ograničavanja samostalnosti u radu; sprečavanju u borbi sa organizovanim kriminalom.
       Premijer je tada za NIN izjavio da to svakako ne mogu biti razlozi nezadovoljstva, već se oni jedino mogu naći u činjenici da je u prisustvu ministra rekao da se ništa ne radi na “jurenju” 50 kriminalnih grupa u 27 gradova Srbije.
       U sredu, 3. jula, oko 17 časova bilo je izvesno da Odbor za bezbednost Skupštine Srbije zna da postoji Mihajlovićevo pismo, ali o njemu nije raspravljao. Dragan Šutanović, novi predsednik Odbora, rekao je da je “dovoljno da se o pismu raspravlja na Odboru, a ne na sednici Skupštine”. To može da se protumači kao spuštanje lopte. Da li je ona dogovorena ili je samo miroljubiva poruka jedne strane ili je pokušaj zataškavanja spora?
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Poslednja vest Mihajlović - ostaje               Nezvanično NIN saznaje da je Kolegijum vlade u sredu razgovarao o Mihajlovićevom pismu. Atmosfera je, kaže izvor NIN-a, bila prijateljska. Doduše ministru Mihajloviću je rečeno da je pismom naneo štetu vladi, ali i da premijer nema nameru da ga zameni Nebojšom Čovićem. Ministar Mihajlović nije rekao ko mu vezuje ruke u borbi sa mafijom. Članovi Kolegijuma razumeju da ministar Mihajlović mora da rešava hiljadu teških problema, ali ne misle da zbog toga treba da bude i nervozan. Podršku vlade i dalje ima.        Dakle, u narednim danima priča o stranim i domaćim silama koje žele da likvidiraju čelnike DOS-a nadjačaće priču da neko iz vlade ometa policiju u otkrivanju mafijaša i ubica.