Računica Kori Udovički i neki aspekti globalne politike

      Kaže Kori Udovički, nekome je moralo da poraste više.
       Meni je poraslo više!
       Zato će, veli, sve odreda da nas toplifikuje i gasifikuje. Ono, dakle, što mi je poraslo više, izjednačiće se sa onima kojima je poraslo manje. Pozitivna uravnilovka!
       Zapaža se načelna sklonost Kori Udovički da stvari tumači dimenzijama, i u tom smislu nastoji da nas, ovakve kakvi smo, privede logici i evropskim tekovinama: hoćete li - rezonuje - tanak mlaz vode, upotrebićete tanku cev, želite li deblji, uzećete deblju, s tim što je deblja skuplja. Tako je i sa strujom. Ko namerava da se greje pomoću elektrike, a ne kuva ručak izvečeri, na takvog će se primeniti deblja varijanta, porašće mu, znači, proporcionalno.
       Kad kažem proporcionalno, mislim na račun za struju.
       Uvek, međutim, ima izlaza - uči nas novija istorija Beograda. Pošto i bojler vuče mnogo, ne bi bilo zgoreg prisetiti se odbačene i gotovo zaboravljene formule osvedočenog kosmopolite Bogdana Bogdanovića koji je, s funkcije gradonačelnika, predlagao da se, u cilju štednje, kupamo u komšiluku. Zagreje se jedan bojler, očisti se jedna kada, a komšija neka plati!
       (Ovih dana - napominjem uzgred - zaoštrila se rasprava o istom tom Bogdanu Bogdanoviću; takav bi, kažu jedni, trebalo da bude svaki moderan Srbin: ravnodušan prema naciji, okrenut svetu, nastanjen u Beču, oslobođen bremena prošlosti, kritičan, strog a pravedan, arhitekta globalizma i ostalih vrednosti... S druge strane, neka pera, u očaju sopstvenog besmisla, podsećaju kako je naš Bogdan po nalogu Pavla Savića proveravao u Udbi svog kolegu iz Akademije, Blagojevića, kako je nosio žute čarape da sablazni SANU, kako je projektovao etrurska groblja u partizanskom ključu, a zgrade izbegavao zato što, kao, statikom nije do kraja ovladao. Najzad, zameraju mu što se olako odrekao komunistične prošlosti zarad bečke budućnosti, a njegove današnje aktivnosti svode na naslov jedne njegove knjige - Zaludna mistrija!
       Lično ne vidim civilizovan razlog da se bilo kome osporava prirodno pravo na promenu mišljenja, makar to bio i Bogdan Bogdanović; ako je osoba sedamdeset godina živela u zabludi, zašto sledećih sedamdeset ne bi išla putem časti!
       Štednja energije, koja leži na srcu ministarke energetike, predstavlja globalno pitanje. Štednja je u modi i vrlo je korisna, naročito kad drugi štede. Statistike Ujedinjenih nacija kažu da jedan Amerikanac troši dva puta više prirodnih resursa od jednog Engleza i dvadeset i dva puta više od jednog Afrikanca! Računica je jasna: ako jedan više troši, drugi mora više da štedi. Slučajno se desilo da više troši Amerikanac, i tu nije reč o egoizmu nego o potrebama. Ne vidim - kao neki - nit koja tu činjenicu povezuje sa američkom odlukom da ne prizna Međunarodni krivični sud - krivični paragrafi ne mogu biti u skladu sa idejom da se održi svetska harmonija potrošnje i štednje.
       Na liniji harmoničnosti, ali i reforme, razmišlja i Kori Udovički. Racionalno je, kaže, da oni koji ne mogu da plate struju, prodaju svoje velike stanove u centru i presele se u manje na periferiji. Zato što za velikim nemaju potrebe. Oni, opet, koji struju mogu da plate, sasvim je normalno, imaju potrebu za velikim stanovima. Tu preraspodelu traže i međunarodne organizacije, da bi nas primile u svoje redove.
       Zaneti šahom, penzioneri na Kalemegdanu ne razumeju imperativ prestrukturiranja potreba. Gunđaju, dižu glave... Ni sindikati, osim nezavisnih, nisu na reformskom kursu.
       Ima ih, pojedinaca, koji traže dlake u jajima zdravih ideja. Tako, na predlog elektrodistributivnih vlasti da domaćice ručak kuvaju noću, prigovaraju kako će kućanice da koriste svetlo dok seckaju luk. Ali to nije isto. Kao potrošači struje, jedno sijalično mesto i jedna ringla ne mogu se porediti...
       Pišu još kako je jadni narod 5. oktobra 2000. rizikovao svoje živote (ovo je citat), a gospođa Udovički, po dolasku na funkciju, odmah udarila na jadni narod koji krpi kraj s krajem i nema para da kupi hleb, a kamoli da plaća angažovanu snagu. Taj napaćeni narod, poentira pisac pisma, služi vam samo za vreme izbora i kada treba ratovati za vaše ideje.
       Drugi je izračunao da poskupljenje struje u proseku za 50 odsto neposredno prazni potrošačku korpu takođe za 50 odsto, jer potrošnja električne energije učestvuje u svakom proizvodu povećanjem troškova proizvodnje i prometa, samim tim i cena.
       Vlast, međutim, tvrdi da to nije pravilo (u ovom slučaju, na primer), i da se korpa do daljeg neće prazniti...
       Đelić u svom izlaganju naglašava da će i Đinđić, kad mu stigne račun za struju, razumeti zašto mu je toliki račun; uzda se da će Kori umeti to i premijeru lepo da objasni.
       Za to vreme ministar Batić se izdiže iznad trivijalnosti struje i tumači narodu kako sudije nemaju pravo da štrajkuju. Ispostavilo se da je nadzor nad sudijama pravilan: kontrola je utvrdila da sudije nisu bile na poslu dok su štrajkovale! To je odmah predočeno narodu - da vidi ko mu sudi!
       A Kori Udovički, nova angažovana snaga reforme, uporno istrajava u svom entuzijazmu objašnjavanja šta je mislila kad je rekla kako jedva čeka da objasni poskupljenje, posebno šta je mislila kad je predložila prodaju stanova za isplatu struje.
       Sada joj je, kaže, prvi zadatak toplifikacija i gasifikacija naroda.
       Ono što je poraslo, smanjiće se.
       Ja sam, veli, tehnokrata...      
      
       MILIVOJE GLIŠIĆ