Ovdašnja mafija nije italijanskog tipa, već se radi o 50 do 100 gangova koje predvode ljudi spremni da ubiju. Ono što je za njih karakteristično to je da su dugo imali pokriće u DB

      Ko se još seća filma Srđana Karanovića “Nešto između” u kome gošća iz Amerike izgovara čuvenu rečenicu: “Kakva ste vi to zemlja kad ni predsednika ne možeš da ubiješ! Ima ih osam.” Ta zemlja se ubrzo raspala, a umesto trivijalnosti, poput nestašica kafe i benzina, koje su mučile narod pre petnaestak godina, i sam život je postao artikal za jeftinu trgovinu. Talas nasilja koji je u najrazličitijim oblicima zapljusnuo Srbiju na kraju dvadesetog veka, ne jenjava, izgleda, ni posle demokratskih promena, a sva je prilika da su na svojoj koži počele da ga osećaju i najzaštićenije kategorije građana poput političara i visokih državnih činovnika nove vlasti. Rečenica iz Karanovićevog filma odavno više ne važi za ove prostore.
       Ni nepunih mesec dana posle ubistva pomoćnika Resora javne bezbednosti generala Boška Buhe, ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović je obavestio javnost da “pojedini centri moći” planiraju ubistvo šefa poslaničke grupe DOS-a Čedomira Jovanovića. Ministar je upozorio da “neki krugovi pokušavaju destabilizaciju zemlje kroz kompromitaciju DOS-a i likvidaciju istaknutih političara”.
      
       Ministar u pucnjavi
       Ubrzo se sa sličnim saznanjima oglasio i Građanski savez Srbije, da bi se lideri DOS-a i druge javne ličnosti počeli redom javljati, kao za kakvu prestižnu listu, sa izjavama da im se preti ili da je na njih pokušan atentat. Ministar pravde Srbije Vladan Batić demantovao je da je na njega pre mesec dana pokušan atentat, ali nije demantovao i pretnje kao ni svoje mesto na “listi za odstrel”. I netom ražalovanom načelniku Generalštaba generalu Nebojši Pavkoviću, tokom intervuja za “Nedeljni telegraf” stigla je telefonska pretnja koja ga, kao vojnika, nije mnogo uzbudila. Pretnje je potvrdio i republički premijer Zoran Đinđić ali, kako kaže, oseća se bezbednije nego u vreme Slobodana Miloševića.
       Jedini koji je upro prstom u onoga ko mu preti je predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević. “Osim ministra policije Mihajlovića meni niko ne preti”, kaže Pelević i navodi dva pokušaja napada. Prvi, 22. aprila na putu Raška - Novi Pazar, kada je, kako kaže, izbegao zasedu, i drugi, pre nekoliko dana, po povratku sa osnivačkog skupa u Šapcu, a da mu je sve to, navodno, dojavio izvor iz policije. Pelevićeve tvrdnje su došle kao reakcija na Mihajlovićeve optužbe (u emisiji Trećeg kanala RTS-a) da Borislav Pelević, lider SSJ-a i poslanik Narodne skupštine Srbije, stoji iza “niza ubistava, koja su se desila posle ubistva osnivača SSJ Željka Ražnatovića Arkana”. Pelević je odmah najavio tužbu protiv ministra pa “kad sud utvrdi ko je kriv - taj će da ide u zatvor”.
       Pošto pretnji ima direktnih i indirektnih, ne treba zaboraviti niz prošlogodišnjih akcija u vidu poruka novim vlastima da se okanu borbe protiv kriminala i korumpiranih ostataka prethodnog režima. Prva je bila upucavanje vozača novopostavljenog načelnika državne bezbednosti Gorana Petrovića, tri dana po uspostavljanju nove Vlade Srbije. Nekoliko dana kasnije, zapaljen je džip Čedomira Jovanovića, a deset dana potom i sam ministar Mihajlović se našao u pucnjavi, za koju nije razjašnjeno da li je Mihajlović izbegao pokušaj atentata ili se slučajno zatekao na mestu vatrenog obračuna kod beogradskog bifea “Mala Madera”. Ako se tome dodaju nerasvetljena ubistva novinara .... Pantića, bivšeg pripadnika DB Momira Gavrilovića i visokog funkcionera srpske policije generala Buhe, kao i niz nerasvetljenih ubistava iz vremena prethodnog režima, slobodno se može reći da je vreme u Srbiji i dalje - vreme atentata.
      
       Ima-nema mafije
       Kriminal je normalna pojava, kažu teoretičari citirajući Dirkema. I ne samo normalna nego na određen način i korisna, cinično zaključuju. On drži kolektivna osećanja u pripravnosti, učvršćuje sadržaj našeg sadašnjeg i predodređuje sadržaj našeg budućeg morala. Nenormalno je samo ako ga neuobičajeno mnogo ima. A svi su izgledi da je na pomolu nova eskalacija ove normalne pojave za koju se nedvosmisleno tvrdi da je, zbog dugogodišnjeg tolerisanja i participacije bivšeg režima u njoj, poprimila sve odlike organizovanog kriminala.
       Izjava ministra Mihajlovića da neki centri moći planiraju likvidacije istaknutih političara, bila je povod srpskim političarima da gotovo svakodnevno iznose svoje procene i saznanja o tome koliko je brojna mafija u Srbiji, odnosno kakva je struktura organizovanog kriminala. Neki od njih tvrde da mafije više nema, odnosno da je uništena. “Mafija u Srbiji u njenom izvornom obliku ne postoji. Definitivno je razbijena veza između političara i kriminalaca i slobodno se može reći da mafija nema svoju državu u Srbiji”, rekao je savezni ministar policije Zoran Živković, navodeći da ipak postoji oko 150 organizovanih kriminogenih grupa koje deluju u gradovima Srbije. “Postoji, međutim, kontakt između organizovanih kriminogenih grupa i ljudi u policiji na nižem nivou, kao i sa nekim ljudima u tužilaštvu i sudstvu.
       Premijer Srbije Zoran Đinđić takođe tvrdi da je mafija “sistemski poražena jer više nema veze između nje i vlasti” , zbog čega je ono što sada imamo izraz njenog “očajanja i panike”. Takvom stavu pridružila se i Gordana Čomić iz DS koja je, povodom tvrdnji o planu za atentat na Čedomira Jovanovića, izjavila da je vrh organizovanog kriminala “hobotnica koja je posle 5. oktobra 2000. godine izgubila glavu”, a da smo sada svedoci “njenih poslednjih krikova”.
       Za političke analitičare ovakve izjave su samoreklamerstvo i politički marketing, odnosno želja i potreba vlasti da se ogradi od mafije i njene povezanosti sa političkim establišmentom. Javnost lako uočava kontradiktornost između Mihajlovića koji kaže da se planiraju ubistva lidera DOS-a i, recimo, Živkovića koji negira postojanje mafije. “Odavno je poznata veza između kriminala i politike, odnosno privrede i ta sistemska veza napravljena je u Miloševićevo vreme. Ma koliko premijer kaže da ona ne postoji, ona i dalje postoji”, zaključuje sociolog Slobodan Antonić.
      
       Političari i saradnici
       Drugi pak uzroke ovih izjava vide još u petooktobarskom prevratu, za koji kažu da je bio kombinacija demokratskih promena i puča. Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, upozorava da su neki u DOS-u imali isturene organizatore u kontaktima sa ljudima iz sfere kriminala i paravojske nudeći pučistima mnoge garancije. “Mislim da sada mnogi garanti izgledaju slabi i da ih hvata panika zbog datih obećanja.”
       Oni treći se pitaju zašto se donosi, i to po hitnom postupku, zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ako mafije, “koja je sa bivšim režimom tesno sarađivala i koja je pokušala da i u novoj vlasti nađe saradnike, više nema”, tj. poražena je.
       Suprotno mišljenjima istaknutih političara, dvojica policijskih generala, Radovan Knežević, načelnik uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, i Boško Buha, tada šef beogradske policije, izjavili su krajem prošle godine da u Srbiji deluju grupe koje se organizovano bave kriminalom. Te grupe ugrožavaju ekonomiju, kulturna dobra, zloupotrebljavaju informacionu tehnologiju, krijumčare akciznu robu i opasne materije, peru novac, organizuju ubistva, izvode otmice, bave se iznudama, zastrašivanjima, kradu vozila, krijumčare drogu, oružje , trguju belim robljem i ljudskim organima... General Knežević je pominjao čak trista grupa, dok je general Buha naveo da se u Beogradu za mesto “šefa” mafije bori pet bosova. I sam ministar Mihajlović je svojevremeno pominjao 50 grupa u 27 gradova Srbije.
       Prema tek završenom izveštaju Foruma za etničke odnose, u kojem je detaljno obrađen organizovani kriminal na zapadnom Balkanu (bivša Jugoslavija, bez Slovenije), utvrđeno je da u Srbiji postoji organizovani kriminal. Za razliku od onog u drugim zemljama on ovde ima specifičnu strukturu. To nije mafija italijanskog tipa, već se radi o 50 do 100 gangova koje predvode ljudi spremni da ubiju. Ono što je za njih karakteristično to je da su dugo imali pokriće u DB. Stvorio se čak i termin “sin” DB. Istaknuti član ili šef ganga čini “dobre” usluge DB i policiji, a za uzvrat uživa zaštitu. Do 5. oktobra ta je saradnja bila potpuna.
      
       Mafije protiv države
       “Te veze su se u velikoj meri raspale i zadržale su se samo u nekim segmentima”, kaže Dušan Janjić, direktor Foruma. “Po svemu sudeći, dolazi do ozbiljnijeg udruživanja tih grupa preko novca i velikih poslova. Naše istraživanje pokazuje da se menja cilj i meta napada ovih grupa.” Prema Janjićevim rečima, kod Miloševića likvidacije su bile na ivici biznisa i državnih poslova i radilo se o državno sponzorisanom terorizmu. Sada se pojavljuju dva oblika: ekonomski - ubija se zbog naplate ili slanja poruke, i drugi, u sve većoj meri politički.”Ubistvo Buhe je neki prelaz ka čisto političkom terorizmu i u njemu već mogu da se naslute politički razlozi, vezani za haške optužnice i isporuke okrivljenih za ratne zločine. Sličan akt je bio i bacanje bombe na sedište Demokratske stranke Srbije, koji koincidira sa donošenjem Zakona o saradnji sa Hagom i obustavljanjem vojne pratnje Mladiću i Karadžiću”, smatra Janjić i upozorava da se sve više stvara atmosfera kao u Italiji sedamdesetih godina. Za mnogobrojna ubistva uzajamno su se optuživale dve vodeće partije - socijalisti i demohrišćani, dok i jedni i drugi nisu shvatili da mafija manipuliše njima.
       I dok se u javnosti vode polemike o tome ima li organizovanog kriminala, kakvog i kolikog, mafija ne sedi skrštenih ruku već se reorganizuje i priprema za sudar sa državom koji joj je najavljen u vidu zakona o suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije i u vidu formiranja specijalnih organa za tu borbu. Onomad su, kako saznaje NIN, tri mafijaške grupe sa poznate beogradske periferije održale zajednički sastanak, sve sa svojim advokatima, kako bi definisale svoju strategiju u odnosu na proletos usvojeni Zakonik o krivičnom postupku i već pomenuti zakon o suzbijanju organizovanog kriminala.
       “Kao što država planira svoju strategiju, tako i mafija planira kako da se odbrani od države”, zaključak je Marka Nicovića, potpredsednika Međunarodne federacije za narkotike. “Naši mafiozi imaju novac da plate najbolje advokate, a mogu da finansiraju i pomoć iz inostranstva, od ljudi koji imaju mnogo veće iskustvo i tradiciju organizovanog kriminala.” Nicović smatra da se organizovane grupe sada dogovaraju o podeli teritorija i aktivnosti da bi se pripremile za trenutak sudara sa državom. “Kada ih ona pritisne u pravom smislu, prvo će organizovani šefovi žrtvovati ‘padobrance’, onda krupnije članove, do njih samih. Davaće jedni druge.”
       Upravo je tako bilo u Italiji. Kada je “pao” Toto Turino, “palo” je još 250 pripadnika mafije. Za uzvrat, zaštićenom svedoku Bušetu mafija je likvidirala 12 članova porodice. Sve upućuje na zaključak da se i ovde može očekivati žestok sudar, po sistemu ko će koga. To samo znači da će se lanac smrti nastaviti bez obzira na to ko prvi bude počeo.
       Biće da nas je ona Amerikanka dobro urekla.
      
       SLOBODAN IKONIĆ