NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
Ispraćaj

      
       Taman krenuh s uživanjem u blagodetima "otvorenog društva", ubirajući po ko zna koji put plodove svojih provincijskih fobija, kadli mi stiže poziv za "oproštajnu žurku" i to od mog pomalo zaboravljenog i ničim izazvanog Imenjaka i bivšeg Predsednika, i još bivšijeg Manekena. Za trenutak sam razmišljao šta da obučem za tu retku priliku, a onda se, zapran i namirisan, uputih na naznačeno mesto, koje beše mešavina rezidencijalnosti i probrane familijarnosti. Nešto kao sinteza kongresnog kluba bez kongresmena i striptiz bara bez striptizeta i stripera...
       Zato je bilo puno stripovskog u atmosferi, izboru pozvanih likova, pića, muzike, aktuelnih tema za neobaveznu konverzaciju i usputne pregovore preko ramena i kroz trepavice. Program je uistinu bio raznovrstan, bogat kao trpeza koja beše pripremljena da dostojno proprati distancirani ali snažni epski naboj čitavog događaja. A da bude pravi događaj, glamurozan u svojoj pokajničkoj askezi, pobrinuli su se mnogi trudbenici ovdašnjeg javnog životarenja i tajnog umiranja.
       Prozračni predsednik Milutinović - koji dosledno veruje da mora biti senka od vladara jer su ga senke izabrale na tu funkciju - glockajući reš-pečene svinjske nožice, uvežbavao je najnoviju generaciju diplomatskih manira na temu "kako odbiti udvaranje mlađe a neprivlačne osobe", šireći svoj teritorijalni imunitet od čvora na kravati do čvora na pertlama koje je ponovo, posle duga vremena, počeo sam da vezuje.
       Obzirni Dačić je doneo hrpu džepnih rečnika: "Holandski za jednokratnu upotrebu", "Holandski za svaku priliku", "Sa holandskim u svet"; pri tom se žalio da je holandski zatvorski sleng prilično akademizovan i da to ubedljivo svedoči o sterilnosti te sredine.
       Prestolonaslednik Aleksandar je došao sa svojom Svitom Ćoškastog Stola, čiji članovi su mu usrdno pridržavali krunu u sletskoj vežbi "Topli zec ili Špalir ljubavi"; usput je naš vazalni (vazelinski? to ja nisam rekao, je l' da?) suveren pobrkao Medakovića sa holandskom kraljicom, glasno se pozivajući na zaostala potraživanja na ime korišćenja parkinga ispred turskog kupatila "Bler i dečaci", u istočnom Londonu.
       Veran ideji sinatrizacije Vojvodine, rutinerski početnik Čanak je odjodlovao "Mdž Njadž" uz škripavu klavirsku pratnju na tri dirke, dok je Mirko Akapela Marjanović, kao ljubitelj "progresivnog roka", otpevao više nego prigodnu "Čudnu šumu", da bi potom smirio štimung setom ruskih romansi. Kao dobrodošao kontrapunkt, pukovnik Šeftelija - Guliver sajbersrbizma - prepevao je stari hit Šabana Šaulića "Bio sam pijanac" dodajući nove, himnične reči: "Bio sam pijanac/ ženskih srca znanac/ gore katanac/ dole liliputanac". Kao da je taj sveže ispevani tekst nagnao Živadina Jovanovića da obznani cenjenom skupu svoje ministarsko otkriće da je Karla del Ponte, u stvari, vaginalizirani Karlo Ponti - filmski producent i stoletni muž Sofije Loren, koji je misteriozno nestao pre nekoliko godina na nišvilskim "Filmskim petinzima", festivalu glumačkih napinjanja. Prisetivši se poprsja Sofije Loren, nostalgični Baki je zaključio da je Vesna Zmijanac izašla iz brushaltera Silvane Armenulić.
       Osetivši da je domaćin spontano zapostavljen, premudri Mihailo Marković je najpre razdelio nesuđenim đacima svoju najnoviju knjigu marševa i koračnica "Zapad je uvek LEVO", u izdanju Stejt Dipartmenta i "Note" iz Knjaževca, a zatim s filozofskom tronutošću potegnuo pitanje prevrtljivog statusa moga Imenjaka i bivšeg Predsednika. "Nekada je bio Predsednik, a sada je Državna tajna", zboriše zaneseni Marković, ističući da je ta "deevolucija" najrečitiji primer "dijalektike zakrivljenog uma", što je predmet akademikovog višedecenijskog izučavanja. "Da, bitak više ne stanuje ovde", nadoveza se Rade Marković. "Hajdeger su drugi, a bitak si ti", rastumači mu vazda preduzetni neimar Mrkonjić. Nadalje se raspravljalo o žurkama kao načinu života i kao sud-bini nacionalnog kolektiva u postsamoupravno doba. "Eh, da smo tada znali da postoje nevidljivi ulošci", s rezignacijom je zavapio Bata Živojinović, otresajući čaure sa sebe i deleći parafinske rukavice prisutnima. Za sve to vreme, u stilu rođenog estete, Vučela je, s cigarom u ustima i video-kamerom u rukama, snimao svoju jubilarnu produkciju...
       Ipak, žurka je ušla u klimaks tek kada se pojavio Điki noseći garantno pismo i garantni list sa ovlašćenim servisima (za ručavanje) i uputstvima za upotrebu (helikoptera i pratnje); takođe je obećao da će vlada od sada organizovati ovakve ISPRAĆAJE, u skladu sa našom vojnom i civilnom tradicijom. A onda je nastupilo veliko finale: aktuelni predsednik Voja je došao sa flašom nanovače i video-bimom. Treba li posebno isticati da je Aco bio maskiran u satelit i džojstik za daljinsko navođenje i pretraživanje. Uz uzdržanu Vojinu opasku "ako ne umemo da se bijemo, umemo da pevamo", krenula je projekcija koja je svakom od nas oduzela dah. Na platnu se - umesto Ruperta Mardoka i Teda Tarnera - bez ikakvog upozorenja prikazao svima znani lik. Vožd Cobe. U elegantnom prugastom odelu, sa nonšalantno raskopčanom belom košuljom, otpevao je "Nemoj poći sad" Žaka Brela, prateći se na klaviru, tosteru i meraču krvnog pritiska. Kada je završio, malo kome od pozvanih gostiju je ovo poslednje bilo potrebno, jer je puls nestao poput Vožda one vetrovite prolećne noći. Netremice sam zurio u mog Imenjaka i bivšeg Predsednika. Mislim da je najzad shvatio da je Srbija zemlja žurkolomaca i da zato u njoj ništa nije slučajno. Pa, ako je to neka uteha - ja sam Haile Selasije! Do džou knonj njhat I mean?


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu