Posle svakog oružanog incidenta između dve Koreje postavlja se uvek isto pitanje: čemu sukobi, kad je rat zamrznut već pola veka i kad je odavno jasno da se stanje na Korejskom poluostrvu može poboljšati jedino kroz postupan proces pomirenja?

      Odgovor bi bio jednostavan da oružani incidenti nisu po pravilu iracionalni i da ne odražavaju oštru konfrontaciju koja je prouzrokovala rat. Oni su produžetak rata po inerciji i odražavaju nastojanje da se po svaku cenu dokaže nešto što ni samim ratom nije bilo moguće dokazati. Samim tim, oni uvek nanose udarce mirovnom procesu.
       Nedavni međukorejski pomorski sukob u Žutom moru, sa najvećim brojem ljudskih žrtava u poslednje tri godine (više od trideset mrtvih mornara na obe strane), spada u tu vrstu incidenata. Gotovo da je besmisleno istraživati ko je prvi počeo, jer je uvek kriva ona druga strana. Važnije od toga su posledice. Očigledno je da je taj incident za izvesno vreme zaustavio normalizaciju odnosa između dve Koreje i prouzrokovao pomračenje "osunčane politike" Seula, usmerene na pomirenje kroz razvoj trgovine i ekonomske saradnje i spajanje razdvojenih porodica. Taj proces je imao relativno uspešne tokove za poslednje dve godine, od susreta predsednika Kim Dae-Džunga i Kim Đong-Ila u Pjongjangu.
       Incident ima i međunarodnu dimenziju: osujetio je posetu američkog izaslanika Severnoj Koreji, kojom je Vašington planirao da otvori dijalog sa "osovinom zla". Ovo se, dakle, tiče i globalne američke politike, pa samim tim i mnogih drugih.
       Vidljive su dve nepovoljne posledice u međukorejskim odnosima, koje teško pogađaju Severnu Koreju, i jedna na unutrašnjem planu - Južnu Koreju.
       Prvo, Južna Koreja će obustaviti ili, u nešto boljem slučaju, odložiti isporuku svojih viškova pirinča Severnoj Koreji. Prema nalazima stručnjaka agencije UN - Svetskog programa za hranu - u Severnoj Koreji vlada glad. Više od polovine stanovništva ne jede dovoljno, a oko 45 odsto dece ispod pet godina je hronično neishranjeno. Stručnjaci UN koji su nedavno tamo boravili tvrde da ljudi jedu travu i alge i da u nekim krajevima radnici ne idu u fabrike a deca u školu, jer tragaju za hranom. Procena ovih stručnjaka je da je Severnoj Koreji ove godine potrebno oko milion i po tona hrane. Preko Svetskog programa za hranu obezbeđeno je 611 000 tona. Južna Koreja je, mimo svog učešća u ovom programu sa 100 000 tona pirinča, bila planirala, iz svog prošlogodišnjeg viška žitarica, neposrednu pomoć Severnoj Koreji od 300 000 tona. Sada su te isporuke dovedene u pitanje.
       Druga velika šteta od pomorskog incidenta je zastoj u pregovorima o izgradnji mreže mobilne telefonije u Severnoj Koreji, koja je trebalo da bude poverena južnokorejskim stručnjacima. Ministarstvo za informacije i komunikacije u Seulu saopštilo je da "nije verovatno da će se pregovori o tom poslu nastaviti dogod ne popusti visoka napetost".
       U Južnoj Koreji ovaj incident nepovoljno se odrazio na ključnu temu: osporena je valjanost "osunčane politike" predsednika Kim Dae-Džunga. Opozicija traži preispitivanje te politike i poništenje južnokorejskog programa pomoći Severnoj Koreji. Iako je takvih ili sličnih zahteva bilo i ranije, sadašnja situacija je po "osunčanu politiku" nepovoljnija od ranijih. Smrt južnokorejskih mornara teško je odjeknula i izazvala je u javnosti gnev i indignaciju prema severnokorejskom režimu, a predsednik Kim Dae-Džung na opštim izborima, predviđenim za kraj godine, stavlja na probu čitav svoj spoljnopolitički program.
       Odnos snaga u parlamentu takođe nije povoljan po samog predsednika. Njegova Demokratska stranka milenijuma drži 111 od 260 poslaničkih mesta, dok opoziciona Velika nacionalna partija, koja najviše kritikuje "osunčanu politiku", ima u parlamentu 130 poslanika. Ali i među predsed-
       nikovim demokratama ima ljudi koji traže reviziju politike prema Severnoj Koreji. Oni su posle incidenta postali glasniji.
       Kim Dae-Džung na te glasove odgovara da se ne mogu, povodom jednog incidenta, makar koliko on nespokojstva i žalosti uneo u javnost, otvarati sva najvažnija pitanja spoljne politike zemlje. "Ako se ovakva stvar desi, važno je da se problem rešava sa osećajem odgovornosti", kaže on. Njemu u prilog idu stavovi većine južnokorejskih spoljnopolitičkih stručnjaka. Oni ističu da se moraju očuvati principi "osunčane politike". Ako se oni obezvrede, pod znak pitanja biće stavljena cela mirovna politika.
       Severna Koreja je, posle prvih žestokih kontraoptužbi, posebno na račun Amerikanaca kao navodnih podstrekača incidenta, takođe izrazila želju za smanjenjem napetosti. "Odnosi između Severa i Juga Koreje treba da se zasnivaju na dijalogu i saradnji, a ne na konfrontaciji i ratu", poručio je Pjongjang.
       U takvoj situaciji predsednik Kim Dae-Džung je povukao jedini logičan potez: zamolio je Amerikance da se uključe u proces smirivanja napetosti, pored ostalog i tako što će obnoviti ideju o slanju svog izaslanika u Pjongjang radi pregovora o bezbednosti. Ovim potezom on želi da vrati američku podršku svojoj politici, a istovremeno stišava kritičare kod kuće. Incident nas je podsetio na nešto što se tiče svih nas: ni posle pola veka od kraja korejskog rata dve Koreje nisu došle do mirovnog sporazuma, što je najdublji hladnoratovski ožiljak koji svet danas ima.