Mediteranskim trgovcima i gusarima u srednjem veku nije bilo lako da se dogovore, ali im je bilo lako da se sporazumeju. Današnjoj Evropi nije lako ni jedno ni drugo

      Evropska unija se sve više širi, a zemlje izvan nje sve su nestrpljivije da je još prošire, sopstvenim "učlanjivanjem", zbog čega stare članice (ujedno i najstarije - osnivači) nisu nimalo srećne; međutim, one su to htele i one su počele. Ulaskom svake nove zemlje u EU, o kojima ima i bitno drugačijeg mišljenja, najviše se raduju Brisel i briselska birokratija, kojima to znači samo proširenje izdatog prostora i zapošljavanje nove administracije. U svim novoprimljenim zemljama, i kandidatima za prijem, kao i u Briselu, najvažnije zanimanje postaje - prevodilac.
       Svi akti, odredbe, uredbe, obaveštenja, prevode se na sve jezike, čime se zapošljava mnogobrojna birokratija, za prevođenje, štampanje...
       Istina, razgovori u Briselu nisu uvek na "stranom" jeziku. Sednice se otvaraju na francuskom a razgovor uglavnom teče na engleskom. Tako engleski jezik polako postaje dominantan u Evropskoj uniji.
       Kada je osnovana Unija (tada EEZ), skoro šezdeset odsto dokumenata bilo je na francuskom jeziku, skoro 40 odsto na nemačkom, a samo nekoliko procenata na drugim jezicima (italijanski). Ulaskom Velike Britanije i Republike Irske i drugih zemalja situacija se promenila u korist engleskog jezika. Godine 1989. francuski je učestvovao sa 50 odsto, nemački sa devet odsto i engleski sa 30 odsto. Već 1997. u EU engleski se koristi više i od francuskog, 45 odsto, dok učešće francuskog spada na 40 odsto slučajeva, tako da engleski praktično postaje lingua franca ove Evrope. Danas je to još izraženije. Francuzi su razočarani, njihov jezik je nekad bio diplomatski jezik Evrope, i danas je jedan od pet svetskih jezika u UN, ali se u EU sve manje koristi. Nemci su još više povređeni. Jezikom najjače evropske zemlje niko, osim njih i Austrijanaca, nigde ne govori. Male zemlje i ne pomišljaju na upotrebu bilo kog jezika osim sopstvenog i engleskog.
      
       Mediteranska forma
       U mediteranskim lukama u srednjem veku bilo je trgovaca, gusara i pomoraca iz svih mediteranskih zemalja, govorilo se arapski, italijanski, španski i grčki. Da bi se bolje razumeli, na osnovi romanskih jezika, napravljen je jedan zajednički koji su svi razumeli, a koji je bio majka svih kasnijih pidgin, mešovitih jezika. Nije bio pisan, nema nijedne pesme na njemu, priče, prevoda Biblije, samo nekoliko citata, zapisanih u kasnija vremena. Bio je u upotrebi sve do 19. veka.
       Ono što su se srednjovekovni trgovci uspeli da dogovore, sada predstoji Evropskoj uniji ukoliko neće da se zaplete u sopstvenoj birokratiji, njenim ograničenjima i prirodnoj tendenciji rasta.
       U petnaest država EU govori se 11 jezika. To su engleski, francuski, nemački, italijanski, švedski, holandski, danski, finski, portugalski, španski i grčki. Pošto u Evropi nije čvrsta veza između jezika i zemlje, u praksi proizilazi da se u EU govore tri jezika Belgije (holandski, francuski i nemački) i dva Finske (finski i švedski), a samo jedan Španije u kojoj živi više Katalonaca (čiji jezik nije u upotrebi) no što je Danaca ili Finaca. To znači da svi evropski jezici nemaju sva prava u EU, već samo zemlje članice, bez obzira na to koji se jezici u njima govore.
       Engleski je postepeno "degradirao" sve druge jezike i preuzeo monopol francuskog u Evropi. Lingvistički stručnjaci to pripisuju, ne uticaju Engleske koja se dugo držala daleko od Evrope (a i danas joj nije baš bliska), već američkoj trgovačkoj političkoj i vojnoj moći kao i uticaju Holivuda, CNN-a, McDonald's-a poslednjih godina i razvoju (elektronike, kompjutera) i Interneta.
       Evropa je postala jedna od najvećih svetskih oblasti u kojoj se govori engleski. Dok je u svetu odnos onih kojima je engleski maternji jezik i onih koji govore engleski 1:4, u Evropi je on još veći.
      
       Nervoza
       Engleski jezik je pogodan da postane evropski "lingua franca" zbog njegove funkcionalne fleksibilnosti i zbog toga što je rasprostranjen u celom svetu kao jezik komunikacije. On je, kažu jezički stručnjaci, u velikoj meri već "denacionalizovan" i brojni njegovi varijeteti se već nazivaju "evroengleski". Pretpostavlja se da bi to mogao biti "evropski" jezik i već se pojavljuju predlozi stručnjaka i "stručnjaka" za izmene i standardizaciju. (Tako odnedavna Internetom šeta jedan navodno ozbiljan predlog. Engleski se svake godine menja po ugledu na nemačka pravila. I za četiri godine postaje pravi flamanski, onakav kakav se govori u Briselu.)
       Mnogi već ističu tvrdnju da je engleski već postao "lingua franca" u Evropi i da mu još samo preostaje da to postane i u Evropskoj uniji. Postalo je očigledno da je lingvistička politika EU neefikasna i da su ideje o jezičkoj jednakosti i multilingvizmu samo jedna skupa iluzija. Zašto onda opstaje tako dugo? Stručnjaci kažu prvo zato što Francuska sa svojim tradicionalnim superiornim položajem u Evropi ne može da prihvati pad njihove lingvističke moći i drugo, zbog snažnog opiranja lobija prevodilaca. U Briselu je to najveći prevodilački biro na svetu u kome se samo priča o jednakosti jezika, odnosno o razlogu njihovog postojanja. Mnogi evropski zvaničnici sumnjaju u tačnost tih prevoda i radije čitaju originale na engleskom ili francuskom, jer su i u EU jedni jezici više "jednaki" od drugih.
       Evropa u kojoj više od 40 miliona stanovnika govori drugi jezik od dominantnog jezika države u kojoj žive (od sedam miliona Katalonaca do 2000 manjinskog naroda koji živi u Nemačkoj i govori saterfrizijan), ipak Evropa nastavlja da se bori protiv "internacionalne ajkule", kako neki nazivaju engleski jezik.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ