Jedino što ljudi imaju zajedničko sa bogovima jeste vino. Čak i mi Srbi (iz čega se baš ne može izvući poruka o nebeskom narodu). Poslednjih desetak godina vino (i sve oko vina) zadesila je sudbina cele ove zemlje, ako je to sudbina. Gledajući po prodavnicama, pa i po restoranima, mislim vino, situacija se popravlja.
       Pojavio se čak i novi časopis pod imenom "Vino". Zapravo izašao je i drugi broj ovog tromesečnika, dok je nama dopao ruku. Vino predstavlja deo kulture jednog naroda, zato se ovaj kratki prikaz pojavljuje na istom mestu, gde su nekada bili tekstovi o vinu, i u istim novinama kao pre 10 godina. Sve velike i ozbiljne svetske novine imaju rubrike o vinu i jelu i sve zemlje imaju časopise koji se isključivo bave vinom.
       Tu privilegiju u poslednjih desetak godina imale su samo "ženske novine" u našem sirotinjskom stilu: draga Saveta, da li da uz pohovane tikvice služim banatski ili karlovački... O mesu ništa, o kvalitetnim vinima takođe. Nije da sada ima toga, ali ima nade, zapravo nade je bilo i pre, ali nije bilo vina. Novi bogataši, novi političari, novi novi, uvek, na početku, "preferiraju" viski (tako kažu).
       Časopis "Vino" je luksuzna publikacija, u kojoj sarađuju naši najpoznatiji enolozi, vrlo stručno, i hrabro, pokrenuta s namerom da opet uspostavi neku "vinsku kulturu" koja je kod nas stalno, ako hoćete od cara Lazara stalno započinjala i stalno bila prekidana ratovima (u ratu bolje ide rakija). "Vino" se bavi i istorijom "...izveštaji govore da će ove godine biti vanredno dobra berba grožđa... ove vesti su prijatne i zbog toga što će se izobiljem čistog vina stati na put onim otrovima koje se već nekoliko godina u narod unosi... to će uticati da se o srpskom vinu opet na strani počne voditi ozbiljna računa..." ("Večernje novosti" 27. 7. 1899)
       Ali, bavi se i savremenim trendovima u enologiji, predstavljanjem kvalitetnih vina iz naše zemlje i sveta i što je najzanimljivije vidimo sve više privatnih vina. Privatni proizvođači su krenuli u ofanzivu, jer im je bilo dosta prodavanja grožđa budzašto i vina u rinfuzi od čega su društvene firme pravile samo dobro sirće. Istina, sada su se "probudile" i društvene firme i firme iz bivših republika, za koje ne znamo kome pripadaju (da li su privatizovane). To znači da svi ovde vide potencijalno tržište (samo da krene para).
       Ima tekstova o priboru za upotrebu vina, čašama, vadičepovima, posudama za dekantiranje vina, itd. O svemu što služi za pravilnu upotrebu vina (da ne kažemo pijenja). Najzanimljivija je rubrika "Vodič kroz vinski podrum" u kojoj naši poznati stručnjaci ocenjuju vina koja se mogu naći na našem tržištu. Sponzori ovih ocenjivanja su vrlo luksuzni restorani u koje će i drugi (sa tanjim džepom) pravi ljubitelji vina ući kad još vode i vina protekne i kad to budu mogli da plate. Ali, dobro je imati i takve restorane u gradu i valjda će ih biti još više. Počelo je i sa obrazovanjem i sommeliera - vinonosaca, kelnera koji samo služe vino i neće da se naljute kad im tražite "... rizling - kasna berba" iz 1993, već će vam ga doneti i pravilno poslužiti, u pravoj čaši, na pravoj temperaturi...
       U svakom slučaju, kad čitate o jelima, pićima (vinima) koja se služe u ovim restoranima, nemojte to nikada gladni da čitate.
       (Imena restorana i vina se ne pominju zbog zabrane jednog od bivših glodura, koja je još na snazi.)
      
       M. DAMNJANOVIĆ