Sa kulturološkog i društvenog aspekta, ovo je veliki uspeh. Postali smo prepoznatljivi, polako ulazimo u kartu evropskih kulturnih događaja - kaže Dušan Kovačević, predsednik udruženja Exit

      Završetak radova na vodovodnim cevima u centru Novog Sada poklopio se sa poslednjim danima muzičkog festivala koji je ove godine, prema prvim proračunima, posetilo od tri stotine do tri stotine pedeset hiljada ljudi. Ali, ni nestašica vode, ni nedostatak odgovarajućeg smeštaja u Novom Sadu, nisu bitno pokvarili preovlađujući utisak o izuzetnom ambijentu i atmosferi koji su sa tvrđave poneli muzičari (ove godine bilo ih je više od pet stotina), strani menadžeri, koji su došli da osmotre teren i hiljadu dvesta akreditovanih novinara, od kojih čak dve stotine stranih izveštača.
       Za to su najviše zaslužni organizatori koji se predstavljaju kao Exit tim - više od dve hiljade mladih Novosađana koji su za samo dve godine pokazali velike menadžerske i kreativne sposobnosti. Od nekolicine entuzijasta, mahom studenata Novosadskog univerziteta, koji su u leto posle bombardovanja osmislili žurke na Štrandu, izrastao je tim ljudi sposoban da samostalno organizuje festival evropskog ranga.
       "Sa kulturološkog i društvenog aspekta ovo je veliki uspeh. Postali smo prepoznatljivi, strani menadžeri ozbiljno sa nama razgovaraju, polako ulazimo u kartu evropskih kulturnih događaja", kaže Dušan Kovačević, predsednik udruženja Exit.
      
       Mali New deal
       Pored kulturnog, važan aspekt festivala, pokazalo se, jeste podsticanje lokalne privrede. "Koncept Exit-a je koncept Nenj deal-a, s tim što ga mi primenjujemo na mikro planu. To je projekat koji nije puka zabava već ima cilj da pospeši privredu - hotelski kapaciteti su puni, hiljade mladih koji su angažovani oko festivala zaradiće za letovanje, svi prodavci u krugu od tri kilometra rade odlično, bečejska pivara proizvodi deset puta više piva nego u istom periodu prošle godine, u muzičkim prodavnicama rasprodati su diskovi muzičara koji se pojavljuju na Exit-u - sve stvari koje su makar u indirektnoj vezi sa festivalom se pospešuju", kaže Miloš Ignjatović, student i jedan od glavnih menadžera u Exit-ovom timu.
       Problemi koji su se javili tokom festivala, međutim, samo su jasnije ocrtali bedno stanje u infrastrukturi grada - višednevni nedostatak vode, loši putevi, nepostojanje turističkog saveza, nedostatak hotela. Pet stotina izvođača trebalo je smestiti u gradu čiji je celokupni hotelski kapacitet 600 ležajeva i u kome nema hotela kategorije veće od tri zvezdice, pa su neki gosti, poput di-džej zvezde Dejvida Moralesa, spavali u beogradskom "Hajatu". Glavni festivalski hotel, Petrovaradinska tvrđava, koji bi zbog svog položaja na samoj tvrđavi mogao da ima odličnu posetu tokom čitave godine, potpuno je neiskorišćen i zapušten. "Očekivao sam da će oni koji upravljaju ovim hotelom znati da iskoriste Exit za sopstvenu promociju, ali sam ga zatekao u gorem stanju nego prošle godine", kaže Điđi Marković, jedan od vodećih producenata Exit-a. Zato su organizatori potpuno preuzeli upravljanje hotelom za vreme festivala, pa su na recepciji, u baru, kuhinji i sobama umesto bezvoljnih fizionomija kakve obično srećemo u domaćim hotelima, mlađi ljudi koji znaju da komuniciraju sa strancima.
      
       Duh korupcije
       "Iako smo izgradili mrežu ljudi koji su ove godine bili zaduženi za sve, od postavljanja bina do upravljanja hotelom, ovaj koncept moraće da se menja, jer mi želimo da se bavimo programom i marketingom, a ne krpljenjem razrušene infrastrukture. Exit je veliki eksperiment koji se i ovaj put pokazao uspešnim, ali njegova budućnost zavisiće od interesa grada i države. Potrebno je zajednički osmisliti u kom pravcu će se razvijati. Ono što najpre očekujemo nije novac, već puna logistička podrška", kaže Kovačević.
       Da je neophodna aktivnija saradnja sa gradskim službama, pokazao je i slučaj tezgi koje su, kako je festival odmicao, bile sve upadljivije i narušile vizuelni izgled festivala i zbog kojih su organizatori pretrpeli najviše kritika. Oni kažu da nisu bili u stanju da spreče njihovo postavljanje jer su u nekim slučajevima bili čak izloženi fizičkim pretnjama.
       "Prodaju hrane na Tvrđavi ubuduće treba regulisati vrlo preciznim uslovima, na ograničenom broju štandova, s jasnim izgledom objekata. Moramo da štitimo sebe i naše goste, ali to pokreće pitanje interne bezbednosti i zato je neophodna saradnja sa policijom i službama inspekcije, jer siva ekonomija i pijačni mentalitet začas uhvate koren. Duh korupcije ide od pljeskavica pa dalje. Organizatorima je na tezgama sve nuđeno besplatno, samo da ih ne bi dirali", kaže Ignjatović.
       Policaja se za to vreme držala zadate teme - pretresanje džepova posetiocima u potrazi za opijatima - a njihova uloga dvostruko je komentarisana. Neki su smatrali da su previše revnosni, a drugi su, opet, iz njihovih saopštenja o zaplenama izvukli zaključak da festival služi za masovno drogiranje. Konačan izveštaj MUP-a, međutim, glasi: 600 zaplena narkotika, od čega je u 500 slučajeva reč o marihuani, što znači da je manje od jedan odsto posetilaca uhvaćeno sa nelegalnim supstancama. Prema toj računici, na Exit-u je bilo manje droge nego što je inače ima na ulici.
       Problema je bilo i u programu, iako mnogo manje nego prošle godine. "Angažovali smo sve snage koje su nam bile na raspolaganju u zemlji, naročito kada je reč o tehnici i obezbeđenju, da bismo bili na nivou koji se očekuje. Treba, međutim, da budemo vrlo oprezni u pogledu naših mogućnosti. Često su nam zahtevi holivudski, a mogućnosti kambodžanske. Treba, dakle, izbalansirati mogućnosti i želje", kaže Marković. "Niko ne može da očekuje više od ovoga s obzirom na budžet koji smo imali i na platežnu moć ljudi. Onog trenutka kad budemo mogli da platimo neke megazvezde, cene karata biće mnogo veće od 900 dinara. Za glavnu binu imali smo budžet od 300 000 maraka, za program stranih bendova ukupno 600 000 maraka, što je novac koji se u Engleskoj lako potroši za četvrtinu jednog dana."
       Teškoća u organizovanju ovako ambiciozno zamišljenog festivala jeste i nedostatak komercijalnih sponzora, koji najčešće finansiraju slične muzičke događaje u svetu. Na Exit-u su oni pokrili dvadeset odsto troškova, a ostalo se nadoknađuje od prodaje ulaznica. "Mali su izgledi da ćemo u narednih pet godina imati nekog velikog sponzora. Kada je Džemirakvaj u Budimpešti pevao pred pet hiljada ljudi, organizatori su bili zadovoljni jer je sve platio Levis. Kod nas ne postoje ozbiljna predstavništva stranih preduzeća, strane kompanije još nisu zainteresovane za naše tržište," kaže Ignjatović.
      
       Festivalsko dete
       Ipak, dobar publicitet koji je Exit dobio u evropskoj muzičkoj štampi animirao je moguće sponzore u inostranstvu. Glavni mehanizam i dalje će neminovno zavisiti od domaćih snaga i od toga kako će lokalne vlasti iskoristiti potencijal ovakvog festivala. Bine se još nisu ohladile, a organizatori za sledeću godinu već najavljuju promenu koncepcije, obogaćivanje programa, i obraćanje veće pažnje na prateće programe, od kojih se Exit teatar posebno izdvaja. Spoj muzike i pozorišta, koji se od samih početaka pojavljuje na Exit-u, pokazao se izuzetno uspeo. Amfiteatar na Tvrđavi, konstruisan specijalno za pozorišni program Exit-a, sa više od hiljadu mesta, nije mogao da primi sve koji su hteli da gledaju predstave koje je odabrao mladi beogradsko-novosadski glumac Srđan Timarov.
       "Prošle godine napravili smo test uključivši velike, ozbiljne predstave, Šekspira, "Banovića Strahinju", i najvažnije pozorišne kuće. To je vrlo lako moglo da pukne jer su ljudi došli ovde da slušaju muziku, a većina njih verovatno nije ni bila ranije u pozorištu. Ispostavilo se da je to jedan od najvećih uspeha festivala, jer se ispoljila glad mladih ljudi za pozorištem.
       Exit nije festival za pozorišne sladokusce, već za publiku koja neredovno ide u pozorište. Moja ideja je da dovedem što raznovrsnije i kvalitetnije pozorišne predstave, a ne bulevarsko pozorište, a pokazalo se da i ozbiljni dramski tekstovi nalaze put do ove publike", objašnjava ovaj selektor.
       Možda će se iz njegove zamisli roditi neki samostalni pozorišni festival na Petrovaradinskoj tvrđavi.
      
       ANA OTAŠEVIĆ