Onoliki misle da Mlađan Dinkić neće tek tako lako postati prvi čovek Narodne banke Srbije

      Još se srpski i crnogorski ministri finansija Božidar Đelić i Miroslav Ivanišević nisu čestito ni rastali posle pregovora o ekonomskom delu primene Beogradskog sporazuma, kad je srpska javnost, neobično sklona aferama, počela da se bavi odjednom iskrslim pitanjem - da li će Mlađan Dinkić ostati na mestu guvernera buduće narodne banke Srbije ili mu je već pronađena zamena.
       Ovo pitanje, reklo bi se iz vedra neba, lansirano je zapravo iz Crne Gore, ali ne iz političkog, nego iz ekspertskog dela javnosti. Postavio ga je Nebojša Medojević, inače član G-17 plus, organizacije čiji je Dinkić jedan od suosnivača. Medojević, naime, tvrdi da su mu "neki domaći i strani bankarski krugovi" tvrdili kako Dinkić nema političku podršku DOS-a za mesto guvernera narodne banke Srbije. A bez toga nema ni izgleda da zadrži položaj, sve i da ga narod zaista voli, kao što ga bije glas.
      
       Politička računica
       Kad se povodom tog pitanja digla (očekivana) prašina, Medojević je pokušao da je spusti na zemlju: nije, kaže, on sam protiv Dinkića, niti vodi kampanju protiv njega, još manje završava posao za nečiji račun, već samo konstatuje zatečeno stanje. A stanje je ovakvo, objašnjava za NIN Medojević: Pošto se izvesno Narodna banka Jugoslavije ukida, budućeg guvernera narodne banke Srbije biraće srpska Skupština. Politička računica pokazuje da guverner nema nijednog poslanika u Skupštini koga drži pod kontrolom i njegovo postavljenje zato zavisi od DOS-a.
       S kim se, dakle, Dinkić sve sukobio? Zvanični deo liste je podugačak, nezvanični još duži. I jedni i drugi rado ga ne bi videli ne samo na mestu guvernera nego ni na bilo kom drugom, ako je ikako moguće. Pojedinačna lista je preobimna, uz veliki rizik da se mnogi izostave, pa ćemo je razdeliti po sektorima: tu su dakle ekstraprofiteri, potom Crnogorci (po više osnova), pa onda Vojvođani (isto po više osnova), zatim izvoznici, Velja Ilić (sa utajivačima i pronalazačima iznetog srpskog novca) i nekoliko ministara u srpskoj vladi, sa premijerom Zoranom Đinđićem na čelu. O Dinkićevoj sudbini praktično će, smatra se, na kraju odlučivati srpski premijer, ali nikako pod utiskom ranijih nesuglasica, već prema političkom interesu. Zlobnici to ponekad zovu i političkom trgovinom. Đinđić se o budućem guverneru NB Srbije nije javno izjašnjavao, kao što je uspeo da izbegne da da izjavu o tome da li je Dinkić planiran za mesto guvernera srpske centralne banke, ili on zaista već "sprema" zamenu koja se školuje u Americi. Na naše pitanje upućeno kabinetu predsednika srpske vlade - da li je Mlađan Dinkić planiran za mesto guvernera narodne banke Srbije i da li on uživa političku podršku vlade, Demokratske stranke i DOS-a, nije stigao odgovor.
       Pošto je javnosti nametnuo atraktivnu temu, Medojević se zatim stavio na stranu guvernera - on je, kaže, za reforme uradio više nego ostatak DOS-a zajedno. Pa ako bi to bio kriterijum, on ne bi ni bio tema za raspravu. "Ljudi koji na ovdašnjoj političkoj sceni hoće profesionalno da obavljaju svoj posao, nemaju šanse. Dinkić je, sa Đelićem i Miroljubom Labusom, napravio dosta dobrih, možda i riskantnih poteza, što im se može vratiti kao bumerang, jer su očigledno takli neke centre moći koji su možda napravili političku trgovinu sa DOS-om," smatra Medojević i pomenutoj trojici zamera što od G-17 nisu napravili stranku koja bi bila sastavni deo DOS-a, pa bi tako sada neposredno uticala na vlast.
       Ova organizacija pak do dana današnjeg izbegava da se otvoreno izjasni hoće li (ili neće) na sledeće izbore izaći kao stranka. Nezvanično, a očigledno, priželjkivali su da Miroljub Labus na predsedničke izbore izađe kao njihov kandidat. Na to je iz DOS-a zlurado odgovoreno u stilu da "vidimo kako će G-17 da mu organizuje miting u Lebanu". Na kraju se, kao što znamo, Labus izjasnio da će biti predsednički kandidat, ali tako da ne zastupa nijednu stranu. Ako nezvanične vesti, po kojima postoji mogućnost da i ministar Đelić pristupi Demokratskoj stranci, nisu običan trač, onda od trojca (koji su mnogi u G-17 smatrali dobitničkim) ostaje samo Dinkić, a to za izborni trijumf nije dovoljno.
      
       Legitimitet
       Sada pokretati priču o smeni sa mesta guvernera NBJ kontraproduktivno je za onoga ko tu priču pokreće, smatra Milko Štimac, direktor Instituta G-17. Tu se zapravo, da preciziramo, ne radi o smeni, već o nepostavljanju na mesto "novog" guvernera "nove" centralne banke. De fakto, sadašnji guverner i sadašnja jugoslovenska centralna banka, poznato je, imali su ingerencije samo na teritoriji Srbije. Reč je, znači, o formalnom preimenovanju. Šta, dakle, misli Štimac: "Posle dve godine stabilnog dinara, obezbeđenog aranžmana sa MMF-om, 95 odsto završene reforme bankarskog sektora u zaista najtežim uslovima u kojima je neka zemlja ušla u tranziciju, postignute konvertibilnosti dinara - zaista bi trebalo naći jake argumente što se takav čovek sada smenjuje. Ovde se očigledno prepliće više interesa. Stabilna valuta i niska inflacija onemogućavaju visoke zarade na kursnim razlikama i time su očigledno pogođeni oni koji drže monopol uspostavljen još u vreme bivšeg režima, a na ovaj ili onaj način održavaju ga i dalje."
       Da razmotrimo, onda, pomenutu listu iz koje Dinkić nikako ne može očekivati podršku. Osim Velje Ilića, kome se guverner smrtno zamerio tvrdnjom da je on (Velja) tražio nekoliko miliona maraka provizije, da li baš za sebe ili za druge, ostalo je do kraja nejasno, da bi pronašao i možda povratio srpske devize iznete na Kipar. Kad bi taj posao bio tako jednostavan i kad bi taj novac još čekao na Kipru, mogla bi se i prežaliti provizija. Dinkić, kaže, nije hteo da rizikuje, ali je od Ilića na kraju stvorio ljutog neprijatelja.
       Zamerio se, dalje, i Crnogorcima po više osnova. Principijelno, zato što insistira na jednoj valuti, i to baš na dinaru, jednoj centralnoj banci i jedinstvenom bankarskom sistemu, ako već hoćemo zajedničku državu. Sve ono o čemu u Crnoj Gori ne žele ni da čuju. Čašu je verovatno prelila Dinkićeva, za njega tako tipična izjava da "on ovog leta iz principa neće letovati na Crnogorskom primorju, a ostali kako hoće". Ako išta može da ujedini dve zavađene strane u Crnoj Gori, onda je to gnev prema ovakvoj izjavi. Toliko, da se sasvim ozbiljno tvrdi kako je uslov Crnogoraca da prihvate ekonomski deo ustavne povelje taj da Dinkić nikako ne bude guverner NB Srbije. Što bi to bilo nedopustivo mešanje u unutrašnje stvari druge republike, u političkoj trgovini nije od značaja.
      
       Izvoznički lobi
       Nije mnogo drugačija situacija ni sa Vojvodinom. Dinkić je u više navrata polemisao sa tamošnjim političarima koji su objašnjavali da on smišljeno uništava vojvođanske banke i preduzeća, da hoće da ih budzašto prepusti strancima (doduše poveriocima) ili pak da namerava da ih stavi pod kontrolu Beograda.
       Svojim insistiranjem na čvrstom dinaru i računici po kojoj kurs uopšte ne utiče na rast izvoza, guverner se zamerio nekad vrlo moćnom izvozničkom lobiju. U zaslugama, odnosno krivici (zavisi sa koje se interesne pozicije posmatra) što kurs dinara dve godine miruje, možda se neopravdano precenjuje uloga guvernera, a potcenjuje uloga MMF-a. Izvoznički lobi, koliko se može saznati, stalno objašnjava srpskom premijeru i njegovim ministrima kako će guverner svojim nepoznavanjem i nerazumevanjem situacije da upropasti privredu.
       U tom krugu, ali i izvan njega, nalaze se obveznici poreza na ekstraprofit. Dinkić je bio, setimo se, jedan od najvatrenijih zagovornika naplate poreza, prvi je izašao (neki kažu izleteo) s listom preduzeća koja treba da ga plate, što je napravilo neopisivu gužvu i galamu.
       Povremeno se guverner sporečkao i sa nekoliko ministara u srpskoj vladi - počelo je od Marije Rašete Vukosavljević i spora o direktoru Poštanske štedionice, pa se nastavilo preko Gorana Pitića i neizbežne teme kursa, bilo je neslaganja sa Slobodanom Milosavljevićem o ekstraprofitu i Aleksandrom Vlahovićem o brzini privatizacije, da bi stiglo i do Vladana Batića, po više osnova. Ovaj poslednji, kao lider članice DOS-a, već se izjasnio da ne želi da vidi Dinkića na tom mestu.
       Kako bi ispitivanje šta sve članice DOS-a misle o radu guvernera (do sada, a i ubuduće jedne od ključnih figura u ekonomskoj politici zemlje) poprimilo formu istraživanja, pitali smo one koji se nisu izjašnjavali. Slobodan Orlić, kopredsednik SDP kaže da ovo pitanje nije razmatrano ni u stranci, niti u DOS-u pošto se prvo čeka usvajanje ustavne povelje. "Mi kao stranka nemamo drugog kandidata, pa ga nećemo ni predložiti. A nije ni preterana ponuda i potražnja za mesto guvernera. Jasno je da će Dinkić biti kandidat za mesto guvernera NBS, a mi ćemo se opredeliti na osnovu dosadašnjih rezultata i toga ko bi bio protivkandidat. Činjenica je da je do sada uradio dosta, bilo je i propusta, ponekad nepotrebne buke i pitanje je da li je baš sve bilo u nadležnosti guvernera", kaže Orlić.
       Ni DSS izgleda nema ništa naročito protiv Dinkića. Aleksandar Pravdić, potpredsednik ove stranke, za NIN kaže: "Svojevremeno, kad je u Saveznoj skupštini bio izveštaj NBJ, guverner je dobio poverenje i mi smo za to glasali. Uz ono što smo upućivali da treba korigovati, za nas je njegov izveštaj tada bio prihvatljiv. Nismo još otvarali priču šta će se dešavati dalje, mnogo je rano, jer treba sačekati završetak ustavne povelje. Treba prvo da znamo šta ta država podrazumeva, a pošto su pregovori još u toku, svaka priča o guverneru NB Srbije je račun bez krčmara", kaže Pravdić.
      
       Dinkićeva odbrana
       Na kraju, da vidimo šta, kaže sam guverner Dinkić. U razgovoru za NIN on praktično potvrđuje Mićunovićev stav: "Dok se ustavna povelja ne usvoji, ta priča je deplasirana. To što su se ministri finansija dogovorili da će biti dve centralne banke, ne znači da će tako biti i usvojeno. Država sa dve centralne banke predstavlja praktično scenario zajednice dve nezavisne države. One nikad nisu opstale duže od dve godine, što znači da idu ka raspadu. Ovde se radi o sukobu dva koncepta - zajednici dve države, ili državnoj zajednici. Pitanje je šta je cilj harmonizacije u naredne tri godine - da li da ostane na kraju jedna zajednička centralna banka."
       O sopstvenoj poziciji u ovako krupnim državnim pitanjima, guverner nije raspoložen da raspravlja. Pogotovu što to niko zvanično nije pokretao. "Ako neko javno bude o tome govorio, rado ću odgovoriti. Ovako, idem na godišnji odmor i ne želim da se bavim tračevima. Ko smatra da sam najmanje uradio, neka se javno izjasni, ali onda mora da odgovori i šta je on sam uradio." Dinkić tvrdi da uopšte ne razmišlja o tome da li ima političku podršku stranaka DOS-a i ko ga podržava, a ko ne. Ne bi, kaže, imao nezavisnost kad bi morao da se time opterećuje. "Čvrsto sam uveren da su svi potezi koje sam vukao u interesu građana i njihova podrška mi je najvažnija. Najgora teza koju mi podmeću jeste da insistiram na zajedničkoj centralnoj banci sa Crnom Gorom da bih zadržao svoju poziciju. Nema tog pojedinca koji je važniji od države, ako vladajuća elita stvarno izražava njene interese. Neka, uostalom, pitaju građane šta o meni misle. Za mene je taj odgovor najvažniji", tvrdi Mlađan Dinkić.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ