Da li Nacrt ustavne povelje Venecijanske komisije predstavlja spisak želja EU, predlog srpskih lobista koji žele da prekroje Beogradski sporazum, ili Đukanovićevi Crnogorci dižu preventivnu galamu

      Kada se pojavio Nacrt Venecijanske komisije koji reguliše odnose buduće zajednice Srbije i Crne Gore, podgoričke "Vijesti" su na osnovu "pouzdanih informacija" objavile da su Beograd i Podgorica sa engleskog jezika različito preveli odeljak koji se odnosi na državljanstvo. Podgorica je pročitala da Evropska komisija predviđa da će građani Crne Gore i Srbije imati državljanstva država-članica, dok su članovi Ustavne komisije iz Beograda ubeđeni da je državljanstvo jedinstveno. Ono što je kasnije usledilo sa takozvanom venecijanskom ponudom podseća na čist dijalektički materijalizam. I to iz Marksovih "Teza o Fojerbahu": filozofi su svet različito tumačili, ali radi se o tome da se on promeni.
       Iako je ponuda iz Venecije tek kao četvrta pristigla na radni sto Ustavne komisije, izazvala je najviše bure, naročito u Crnoj Gori. Posle DSS-ovog, DOS-ovog i crnogorskog predloga, poslednji je stigao sa preporukom Evropske komisije. Prethodila mu je tiha kampanja da i Evropska unija već ima gotov Nacrt ustavne povelje i da je svejedno kako će to uraditi dve zainteresovane strane.
       Dok se članovi Ustavne potkomisije bave utvrđivanjem nadležnosti državnih organa, ljudskim pravima, spornim pitanjima iz ekonomije i vojske buduće zajednice, iz Saveta Evrope ih požuruju da ustavnu povelju sastave tokom leta, kako bi 24. septembra mogla biti doneta odluka o prijemu SR Jugoslavije u punopravno članstvo. Pri tome, komesar Evropske unije za spoljnu politiku Kris Paten bio je izričit da EU neće nametati svoje rešenje ustavne povelje: "Samo želimo da kao prijatelj i ozbiljan, dugoročni partner posavetujemo ovdašnje vlasti. Ipak, vaša sudbina je u vašim rukama."
      
       Prijateljski savet
       Predlog Venecijanske komisije dočekan je dvojako. Predsednik Veća građana u Saveznoj skupštini i član Ustavne komisije Dragoljub Mićunović smatra da je njime Venecijanska komisija "učtivo stavila do znanja kako treba da izgleda povelja i šta nam valja činiti ako želimo u Evropu". Ocenivši da se posle toga predloga zna na čemu smo, Mićunović je rekao da je "svima jasno da suprotstavljanje nekim rešenjima, koja predstavljaju evropska merila, nikome neće doneti dobro".
       I deo Crnogoraca okupljenih u koaliciji Zajedno za Jugoslaviju ponudu iz EU ocenio je kao "sugestije koje bi eventualno mogle ući u ustavnu povelju". Na drugoj strani, predsednik Crne Gore Milo Đukanović optužio je "neke krugove iz Brisela i Beograda" da pokušavaju da preko povelje promene Polazne osnove za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore potpisane u Beogradu 14. marta. Tako se i ovaj predlog uklopio u Đukanovićev model "svaki pokušaj naknadne interpretacije vodiće u rušenje Beogradskog sporazuma".
       Povodom crnogorskih strepnji direktor beogradskog Centra za ljudska prava i pridruženi član Venecijanske komisije dr Vojin Dimitrijević za NIN kaže da taj nacrt "nije nešto zbog čega se treba tresti: on može biti prihvaćen ili ne, ali je dobro pažljivo ga pročitati". On dodaje da je to jedno mišljenje, preporuka jednog člana Venecijanske komisije, doduše vrlo uglednog, i nekoliko stručnjaka, i da taj predlog odražava ono što se u EU smatra najpoželjnijim.
      
       Probni balon
       Direktor Foruma za etničke odnose dr Dušan Janjić jedan je od onih koji smatraju da su mediji u Srbiji tom dokumentu dali značaj koji on objektivno nema i da je došlo do manipulacije statusom dokumenta koji "jeste finansirala Evropska komisija, ali ne predstavlja i njen stav, jer ga nije čak ni usvojila kao svoj dokument". "Osim toga", kaže Janjić, "on je predstavljen kao pritisak iz Brisela na pregovarački status." Međutim, Dimitrijević kaže da se Venecijanska komisija sastaje tri puta godišnje i da Nacrt nije odbila da prihvati zato što je protiv njega, nego on nije bio ni razmatran, jednostavno nije ni stigao na dnevni red. Ipak, i on smatra da je Nacrt "neka vrste probe, jer niko neće da izleće sa zvaničnim stavom, a on će zavisiti od prijema dokumenta ovde".
      
       Drugi jugoslovenski predstavnik u Venecijanskoj komisiji Vladimir Đerić tvrdi da je dokument koji su sačinili nezavisni stručnjaci, sa britanskim ekspertom za ustavno pravo Džefrijem Džouelom na čelu, "vrlo koherentan, nije isključiv i ne favorizuje nijedno rešenje", da zaista nije dokument Venecijanske komisije, ali da jeste sugestija EU savetodavnog karaktera i da predstavlja dobru osnovu za dalje razgovore o budućem uređenju države.
       Dokument Venecijanske komisije baziran je na osnovnim zahtevima EU da nova država Srbije i Crne Gore treba da ima zajedničko tržište i usklađene carinsku i spoljnotrgovinsku politiku, što su uslovi da se u potpunosti realizuje Beogradski sporazum o redefinisanju odnosa između ove dve federalne jedinice.
       Ono što, bar za srpski deo Ustavne komisije, nije sporno jeste da ćemo imati jedinstven međunarodno-pravni subjektivitet, jedinstvenu odgovornost i saradnju sa svetom, kao i jedinstven tržišni prostor.
       Dimitrijević je bio precizan u oceni da ponuđeni Nacrt predstavlja "čvršću državnu zajednicu, nego što je prosta konfederacija". On za NIN pojašnjava da Nacrt nije potpuno na strani onih kojih najviše ima u Srbiji i koji bi želeli da zadrže federalnu državu, ali nije ni na strani onih koji ga tumače kao najlabaviju konfederaciju, kao poslednju fazu razdvajanja. "To je ozbiljan i koherentan dokument u kom se vidi razumevanje situacije i želja da se ipak spreči prebrzo raspadanje država i stvaranje novih na Balkanu", ocenjuje Dimitrijević.
      
       Srpski interes
       Iako je venecijanskim predlogom crnogorska strana zaštićena od preglasavanja i majorizacije, član Ustavne komisije i funkcioner Đukanovićeve Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković smatra da je predlog Venecijanske komisije neuspeo pokušaj pomirenja različitih stavova Srbije i Crne Gore "koji nikako ne sme biti definitivan predlog na kome će insistirati EU". Iz Đukanovićeve DPS krenula je lavina primedbi na ovaj dokument, pa je i koordinator crnogorske delegacije u Ustavnoj komisiji Dragan Kujović ponovio poznati Đukanovićev stav da će se oni odlučno suprotstaviti svemu što je u suprotnosti s osnovnim polazištima Beogradskog sporazuma, što se posebno odnosi na ekonomsku oblast, odnos ustavne povelje i ustava država-članica, kompetencije suda i državljanstvo.
       "Predlog Venecijanske komisije boluje od centralističke zakonodavne logike i nije funkcionalan", rekao je Janjić za NIN ocenivši ga kao probni balon koji ima opasne posledice.
       Nije sasvim izvesno kako će svoj probni let završiti Nacrt ustavne povelje iza kojeg stoji član Venecijanske komisije Britanac Džefri Džouel, ali je EU dala precizne i kratke rokove za pisanje ustavne povelje. S obzirom na nekoliko ključnih spornih pitanja između Srbije i Crne Gore, koja još nisu ni dotaknuta radom ustavnih potkomisija, verovatnim se čine procene koje predviđaju da će i ovaj dokument biti potpisan noć uoči puta za Strazbur. Tada će verovatno dobro doći gotova rešenja.
      
       BILJANA MITRINOVIĆ
      
      

Šta je Venecijanska komisija Evropsku komisiju za demokratiju putem prava, odnosno Venecijansku komisiju osnovale su države-članice Saveta Evrope 10. marta 1990. godine. Trenutno ima 44 članice, 11 posmatrača, a Belorusija i Jugoslavija su pridruženi članovi. Nezavisni pravni eksperti u okviru Komisije bave se prilagođavanjem pravnih propisa evropskom zakonodavstvu iz oblasti ustavnog prava, nacionalnih manjina, pitanjima federalizma i regionalizma, kao i pravnim temeljima inostrane politike. Zemlje-članice i kandidati za članstvo u Savetu Evrope podnose tom savetodavnom telu na razmatranje predloge, od ustava do pojedinačnih zakona. Mišljenje stručnjaka-izvestilaca države nisu dužne da uvaže, ali one to po pravilu čine. Jugoslavija je od 1. februara prošle godine pridruženi član Komisije, a krajem prošle godine Venecijanska komisija je pohvalno ocenila Nacrt ustava Srbije koji su pripremili eksperti pod pokroviteljstvom beogradskog Centra za ljudska prava. Eksperti Venecijanske komisije učestvovali su u pisanju Sporazuma iz Rambujea, Prelaznog ustavnog okvira za Kosovo i Ohridskog sporazuma u Makedoniji, kao i u nastajanju mnogih zakona u Hrvatskoj i BiH.        Generalni sekretar Venecijanske komisije Đani Bukikio posle potpisivanja Beogradskog sporazuma, u čijem su nastanku takođe učestvovali njeni eksperti, naglasio je da nije bitno kakav je državni model, nego da li omogućava rešavanje problema. "To je interes naroda i Srbije i Crne Gore. Sada imamo Sporazum i verujem da će funkcionisati. Mi, kao Evropljani, moramo da se nadamo da će ova avantura uspeti", rekao je sredinom marta Bukikio.

      
      

Savezna skupština Predlog ustavnih rešenja Venecijanske komisije usredsređen je na funkcionisanje novog saveznog parlamenta koji bi imao 81 poslanika, 59 iz Srbije i 22 iz Crne Gore. Da bi se izglasala odluka u saveznom parlamentu neophodan je 51 glas, ali i po najmanje 11 glasova iz svake republike. Prema predlogu eksperata Venecijanske komisije, novi savezni parlament bi imao mandat da donosi zakone iz odbrane, kontrole granica, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zaštiti ljudskih i manjinskih prava, slobode kretanja ljudi i kapitala, zaštite intelektualne svojine i imigracione politike. U tim predlozima nema konkretne sugestije kako će se birati poslanici novog saveznog parlamenta - direktno na izborima ili delegiranjem, koliko će trajati njihov i mandat predsednika državne zajednice, članova saveta ministara i sudija zajedničkog suda. Državni simboli su takođe jedno od pitanja koja su ostala otvorena i u ovom predlogu.