NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ima vremena za izvinjenje

Jednostavno je to bilo na gospodinu Koštunici i na njegovoj proceni i oceni, ali sam uveren da ide vreme i da će se pojaviti ljudi možda čak i gospodin Koštunica u drugim okolnostima, koji će to učiniti. Građanima Bosne i Hercegovine to treba

      Za Beriza Belkića, koji se iznenada kao funkcioner Stranke za BiH našao u Predsedništvu BiH, stanovnici Federacije kažu da pripada uskom krugu političara za koje nije vezana nijedna korupcionaška afera. Kao ekonomista, koji pažljivo izbegava velike reči i susrete sa istorijom, dogodilo mu se da organizuje skup koji su nemaštoviti novinari i političari nazvali istorijskim i prekretničkim.
       - Moguće je da ovaj susret jeste istorijski ali se to obično postfestum pokazuje. Nama, akterima današnjeg susreta, vrlo je teško reći da je istorijski. Ja sam skromniji, s obzirom na to da su naši ljudi - u sve tri zemlje - pod stalnim pritiskom velikih riječi pa se onda i doživljavaju velika razočarenja.
       Ja sam skloniji da kažem da je ovaj današnji samit, u stvari, jedna verifikacija ili potvrda razvijanja bilateralnih odnosa među tri zemlje, naročito kad je reč o SR Jugoslaviji.
      
       Šta ste se vi dogovorili?
       - Tragom ove zajedničke izjave, koju su potpisali najviši predstavnici tri države i koja je vrlo dobar okvir, trebalo bi praktično ubrzati i otkloniti sve te administrativne i psihološke prepreke za uspostavljanje, prije svega, prostora slobodne trgovine. Nije dovoljno samo imati ugovore o slobodnoj trgovini jer ih svi imamo međusobno; trebalo bi potpisivati ugovore sa Rumunijom i Bugarskom, Albanijom i onda prostor standizirati po evropskim kriterijumima.
       Dakle, treba pokušati standardizovati propise, pokušati uspostaviti bezvizni režim, jedinstveno tržište merama kojima je to moguće u ovom trenutku i onda kao region pokušati iskoristiti svoje komparativne prednosti u odnosu na ostatak Evrope i tako ojačani, dakle, kao jedno ozbiljno tržište, kao jedan uređen prostor za dvije-tri godine, imamo ozbiljne šanse za evropske integracije.
      
       Da li osećate neku vrstu razočarenja što se Koštunica nije izvinio?
       - Pa, ne osjećam. Ja sam, dakle, jednostavno podstakao stvar, podsjetio. Jednostavno je to bilo na gospodinu Koštunici i na njegovoj proceni i oceni, ali sam uveren da ide vreme i da će se pojaviti ljudi možda čak i gospodin Koštunica u drugim okolnostima, koji će to učiniti. Građanima Bosne i Hercegovine to treba. Kao čovjek koji je odgovoran za budućnost ove zemlje, moram voditi računa o institucionalnoj saradnji, sprovoditi politiku, ali ima i ova moralna strana o kojoj se mora voditi računa i o raspoloženju građana. Ipak, Bosna i Hercegovina u ovoj cijeloj priči je žestoko oštećena, žestoko razrušena i ogroman broj ljudi je izginuo.
      
       Ali o krivici ne postoji konsenzus u samoj BiH, između njenih naroda?
       - Naravno. Čak ni u Bosni i Hercegovini ne postoji konsenzus. Mi se moramo i s tim suočiti, ali je činjenica da je Bosna i Hercegovina žestoko stradala. I Hrvatska ima određenu krivicu prema Bosni i Hercegovini.
      
       Vlasti u Beogradu i Zagrebu bi, na jednoj strani, morale da se odreknu bilo kakvih pretenzija prema Bosni i Hercegovini, ali bi, na drugoj strani, morali da utiču na bosanske Hrvate ili Srbe...
       - Da snose odgovornost za dijelove naroda koji žive u Bosni i Hercegovini. Vrlo je jednostavno. Ako granice učinimo potpuno relativnim, ako pojam državljanstva, granica, podredimo evropskim standardima, stvorimo jedinstven prostor, ujednačimo standarde imovinsko-pravnih odnosa, socijalne oblasti, onda će praktično imati iste uslove i neće biti potrebe za neke posebne veze, posebne brige...
       To je moja vizija ukupnog rješenja. Zato sam žestoko zainteresovan i borim se da na takav način rješim svoj problem posebnih odnosa. Neki će me optužiti da je to neka nostalgija, ali su ovo sasvim drugi principi. Ovo su principi čistih računa. Principi ekonomskih računa, principi uvažavanja ljudskih prava...
      
       Došlo je do nekih promena u Beogradu i Zagrebu pre dve godine ali se čini da se te promene nisu previše odrazile na međuetničke odnose u BiH?
       - Ipak postoje promene i u Bosni i Hercegovini. Točak se okrenuo prema evropskim integracijama, sistem vrijednosti se pomalo mijenja, ljudi od nacionalne ostrašćenosti i frustriranosti prelaze na neke vrijednosti u smislu sposobnosti, budućnosti, zapošljavanja, ekonomije. I mislim da se stvari u Bosni i Hercegovini kreću nabolje.
       Ja sam ovom prilikom zatražio od gospodina Koštunice i gospodina Mesića vrlo jasno da podupru napore onih koji prave sisteme u Bosni i Hercegovini i obeshrabre one koji se tome protive. Dakle, da ne cijepaju jedan energetski sistem na mikrosisteme, da obeshrabre destrukciju u Bosni i Hercegovini, koja je još, nažalost, na dijelu, da objasne i da obeshrabre ljude koji još uvek misle da svaki narod treba da ima neku svoju vojsku.
       Stekao sam utisak da i gospodin Koštunica i gospodin Mesić tako razmišljaju, da će oni zaista to i učiniti.
      
       U kojoj meri tužba BiH protiv SRJ za genocid usporava normalizaciju odnosa dve zemlje?
       - Možda o njoj treba razgovarati, ali mislim, s obzirom na nepostojanje konsenzusa ili približnih mišljenja o tome šta je ovdje bilo, da bi bilo dobro da neutralna institucija kao što je Sud pravde u Hagu kaže na neki način je li to bila agresija, je li to bio genocid, je li prekršena ta konvencija o sprečavanju, kažnjavanju genocida.
       Dakle, mislim da ta tužba ne opterećuje odnose, bar u dosadašnjim odnosima koje sam imao sa ljudima iz SR Jugoslavije, a imao sam ih često i vrlo intenzivno. Ne opterećuje. To je - kako reče gospodin Svilanović - jedna pravna stvar. Ona ide nekim svojim procedurama, nekim svojim tokom. O tom-potom, kada sud kaže. Niko nema nameru da uništi ni privredu Srbije ni građane Srbije. Tužba nije protiv naroda u SR Jugoslaviji, ona nije apsolutno protiv dijela srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, bosanskih Srba. Ona je, jednostavno, usmjerena prema državi SR Jugoslaviji, odnosno političkom režimu koji je zloupotrijebio čitavu državu.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu