Nevinih nema. Među onima koji nisu nevini svakako su i strane sile i ostali međunarodni činioci koji su neretko imali potpuno pogrešan pristup, uvereni da je potrebno da se dogodi rat da bi se desio mir

      Kako biste opisali značaj sarajevskog susreta, koji je unapred označen kao istorijski, dok je za obične građane ostalo najvažnije rešavanje običnih, ali i dramatičnih životnih pitanja.
       - Značaj trojnog samita je stvarno veliki. Dovoljan dokaz je činjenica da u Jugoslaviji danas živi oko 240 000 izbeglica iz Hrvatske i 150 000 izbeglica iz BiH, uz još 90 000 ratom pogođenih lica. Povratak, da bi bio održiv, mora biti rešavan u trouglu naših država jer, recimo, Srbi izbegli iz Hrvatske i iz Federacije BiH danas žive u kućama izbeglih bosanskih Hrvata i muslimana u RS, dok bosanski Hrvati žive u srpskim kućama u Krajini. Ne možete iseljavati ljude iz kuća i stanova u RS koji im ne pripadaju, a da im ne oslobodite njihove kuće i stanove u Hrvatskoj. S druge strane, mnogo je onih koji nemaju nameru da se vrate, ali žele i imaju puno pravo da reše problem svoje imovine u državi u kojoj su ranije živeli. Kad govorim o rešavanju problema, mislim na prodaju imovine po tržišnoj ceni, ne budzašto.Sve se to može samo trojno rešavati. Tu je i problem stanarskih prava, penzijskog i zdravstvenog osiguranja, problem bezbednih uslova povratka i mnogo toga drugog.
       Nemojmo, konačno, zaboraviti i da su naše privrede kompatibilne i da imaju mnoštvo istovetnih problema - od nedostatka investicionih sredstava do visoke stope nezaposlenosti. Logično je da se privredno povezujemo, kao što je logična i nužna saradnja u energetskim sistemima, saobraćaju, telekomunikacijama. Konačno, imamo zajedničku reku, Savu, čiji potencijal valja iskoristiti.
      
       U medijima se, međutim, najviše provlačila priča o tome da se treba izviniti BiH, kao i tužbi BiH protiv SRJ pred Međunarodnim sudom pravde. Jesu li te teme otvarane u razgovorima?
       - O tužbi u Sarajevu nije bilo reči, sem jednog usamljenog novinarskog pitanja predsedavajućem Predsedništva BiH. Istini za volju, pitanje o tužbi i pitanje o izvinjenju postojalo je daleko više u javnosti pre trojnog samita. Nije teško zaključiti da su ta pitanja po pravilu potezana, ako se imaju u vidu stranačka pregrupisavanja u BiH kao i predstojeći izbori. Kada je došlo do samog sastanka, nesumnjivo je da su državni i međunarodni razlozi pretegnuli nad stranačkim, tako da su, voljno ili nevoljno, neki najradikalniji glasovi utihnuli i razgovori na samitu su vođeni u krajnje ohrabrujućem ili konstruktivnom duhu.
      
       U Sarajevu postavljaju kontrapitanje o tužbi koju je podnela SRJ?
       -      Naravno da priča o tužbi BiH protiv SRJ ima i svoju drugu, složenu procesnu stranu, pa u skladu s tim postoji i protivtužba SRJ prema BiH pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Sve u svemu, razloga i za žaljenje ili izvinjenje i za tužbu ima na svim stranama upletenim u građanskoratne sukobe na području bivše Jugoslavije u proteklih deset godina. Nevinih nema. Među onima koji nisu nevini svakako su i strane sile i ostali međunarodni činioci koji su neretko imali potpuno pogrešan pristup, uvereni da je potrebno da se dogodi rat, da bi se desio mir, premda je mir moguć i bez rata. Sada je prilika za konstitutivne narode u ove tri države, kao i za sve druge nacionalne zajednice u njima, za novi početak, isto onako kao što su zaraćeni evropski narodi imali svoj novi početak posle Drugog svetskog rata. I u Evropi su prvo rešavana izbeglička i imovinska pitanja, da bi se potom prešlo na ekonomske integracije, kao nužnost.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ