U novoj predsedničkoj trci glavni protivnik Vojislava Koštunice biće sam Vojislav Koštunica i njegova predsednička svita, civilna i uniformisana. Dok će potencijalno najneugodnije udarce njegovom glavnom rivalu Miroljubu Labusu, pored saboraca iz G-17, očito zadavati i njegov najvatreniji pobornik i saveznik Zoran Đinđić

      Mogući predsednički kandidat na predstojećim izborima u Srbiji Velja Ilić okomio se pre neki dan na mogućeg predsedničkog kandidata Nebojšu Čovića, a uzgred i na voditeljku popularne TV emisije "Utisak nedelje" Olju Bećković, rečnikom legendarnog Pere Lukovića. Latio se, dakle, jezičke aparature koja prevazilazi ovde već toliko odomaćeni jezik mržnje i ponire duboko u sferu najnižih i najprimitivnijih strasti.
       Onda se rasplamsala još jedna polemika u medijima između savetnika za medije u Kabinetu predsednika SRJ Vojislava Koštunice i jedne novinarke, na temu šta je ko kome rekao u nekakvom telefonskom razgovoru. Ova sapunska opera, koja se non-stop prikazuje na svim TV kanalima, već tokom prvog čina stigla je i do navodnih pretnji ubistvom, i to obema stranama...
       Zatim se i televizija porodice Karić osetila pozvanom da povišenim tonom očita moralnu lekciju već pomenutoj TV voditeljki "Utiska nedelje", zato što navodno nije iskazala dovoljno poštovanja prema ovoj gorostasnoj i vrloj instituciji naše medijske scene, koja sada ponovo (baš uoči usvajanja novog zakona o radio-difuziji), rame uz rame sa TV Pinkom, svesrdno izgara u borbi za promociju javnog interesa, ma šta to značilo... Pri tome je sasvim očito da se javni interes u programima najuticajnijih i najgledanijih privatnih elektronskih medija (da li opet u vezi sa pomenutim zakonom i novom raspodelom frekvencija, procenite sami), ovih dana sve više poistovećuje sa opasnim rasplamsavanjem negativne i umnogome prljave predizborne kampanje.
       Tako smo, eto, za tili čas stigli do tačke u kojoj publika, suočena sa tolikim i takvim tobožnjim raspravama o etici i moralu, i silnom drekom tobožnjih - novokomponovanih i ostalih - branilaca visokih vrednosti demokratskog društva, može zaista da oseti samo prezir i gađenje prema najglasnijim promoterima političkih intriga i svađa na domaćoj političkoj sceni.
       Nema, naravno, nikakve sumnje da je ono što nam se sada servira u ogromnim porcijama samo uvertira predsedničke kampanje koja već odavno traje, mada je dobila novi zamah onog trenutka kada se izbornim štabovima iz senke učinilo da je favorit, Koštunica, uz svesrdnu pomoć nekih svojih savetnika i saveznika, civilnih i uniformisanih, aferom Pavković postigao - autogol. I, da isterivanje "na čistac" svih činjenica vezanih za (navodno) prisluškivanje saveznog predsednika i (navodno) izdavanje naređenja generalima Vojske Jugoslavije da izvrše prepad na prostorije Vlade Republike Srbije, može da predstavlja dobru priliku da se njegov inače visoki politički rejting u startu znatno umanji... Ali, pojedine priče, ili njihovi akteri su se u međuvremenu, čini se, otrgli kontroli i krenuli svojim tokom, pa tako sada na sceni imamo i paralelne radnje, koje se granaju u svim pravcima i tiču se šverca duvana, šverca nafte, sumnjivih nabavki hirurške opreme, prodaje pušaka, municije i pancira...
       Stoga će, pre ili kasnije, na videlo obavezno izaći i činjenica koja je izgleda bila nepoznata priučenim domaćim kreatorima izbornih strategija: da su takozvane negativne ("prljave") kampanje veoma opasne i da se često kao bumerang obijaju o glavu sopstvenom klijentu...
       Kako bilo da bilo, na startnoj poziciji pred oficijelni početak predsedničke trke sada stoje samo dva ozbiljna kandidata: Koštunica i Labus. Ali su - sticajem okolnosti - na javnoj sceni najčešće i najžešće sučeljeni Vojislav Koštunica i njegovi uglavnom novi saveznici, na jednoj, i Zoran Đinđić, na drugoj strani. Drugim rečima, ma koliko to možda zvučalo paradoksalno, politička budućnost premijera Đinđića i njegove vlade mogla bi, izgleda, biti umnogome određena ishodom izborne trke za predsednika Srbije u kojoj on sam neće, barem ne neposredno, učestvovati. Baš kao što se čini da bi i politička budućnost Vojislava Koštunice, koji stupa u političku arenu sa Miroljubom Labusom, mogla umnogome zavisiti od karaktera i vrste njegovog novog obračuna sa starim partijskim rivalom, Zoranom Đinđićem.
       Međutim, prokletstvo malih i katkada jedva primetnih programskih i političkih razlika među DOS-ovim veteranima učinilo je, izgleda, svoje: skeptični prema mogućnosti da ubede birače da su u bilo čemu bolji od svojih rivala, oni su izgleda rešili da stupe, ili su dopustili da budu uvučeni u obračun u kojem kao da je svakome od njih cilj samo da dokaže kako je njegov dojučerašnji saveznik a sadašnji glavni rival mnogo gori, da je nedostojan, nemoralan, opasan...
       U takvoj predsedničkoj trci glavni protivnik Vojislava Koštunice biće sam Vojislav Koštunica i njegova predsednička svita, civilna i uniformisana. Dok će potencijalno najneugodnije udarce njegovom glavnom rivalu Miroljubu Labusu, pored saboraca iz G-17, očito zadavati i njegov najvatreniji pobornik i saveznik Zoran Đinđić.
       Velju Ilića već je - jezikom mržnje i prljavštine - pobedio i iz predsedničke trke izbacio sam Velja Ilić. Od vrste i karaktera predizborne kampanje preostalih kandidata, od njihovih medijskih i drugih savetnika i saveznika, zavisiće i odgovor na pitanje: koji će od njih na kraju završiti kao Velja?
      
       STEVAN NIKŠIĆ