Ne kaže se tek tako za juli da je "mesec ustanka". Sindrom permanentne revolucije ovih dana je drmao čak i moju spisateljsku dokolicu. Kako i ne bi kada moravskim smogom struji i bruji pitanje svih pitanja: Treba li uopšte Srbiji predsednik? O tome su već mnoge uspavanke spevane, i poslovice skovane, i vračanja overena kod osiguravajućeg društva "Tarabić i poslanici"...
       No, pustimo muzejsku prošlost, inače će nam sadašnjost postati mumificirana. Jer, za glavne igrače Svetske Vrteške Bez Poretka nije bitan predsednik Srbije. Bitni su predsednički izbori! Oni iznova dokazuju da je Srbija jedina autentična "fabrika snova" posle Holivuda, a to taj isti Holivud hoće debelo da naplati - kroz umetničku eksploataciju, je li - budući da je istrošio sav kečap ljudske krvi, antikomunistički napalm, digitalne teroriste, audio-uranijumske kataklizme; sav vozni park Pentagona, sve kondome Bele Kuće, sve utripovane čipove Silicijumske doline i mastiljave olovke Volstrita; sve bikinije Floride i tange Kalifornije...
       Doduše, interesovanje filmadžija za srpske specifičnosti je postojalo i ranije. Pomenimo samo podatak da je nekoliko vodećih muvi-kompanija odavno najavilo početak rada na projektu "Ra-ta-ta-ta-tija", koji se u osnovi bazira na postmodernističkoj dosetki: zbog izraženih maskaradno-prerušivačkih sklonosti, lik Ratka Mladića prikazati kao brdsko-pravoslavnu verziju inspektora Kluzoa, koji u nedostatku sarajevskih žičara prebacuje svoje oklopne, svežepušeće igračke s kraja na kraj Beograda. Ali, zbog favorizovanja principa otvorenog kraja, finalna verzija scenarija nikako da se dovrši, iako su audicije i probna snimanja prerasli u svakodnevicu "industrije nasilja u službi pravde"...
       Ni dekadentno-kriminogena smrt melanholičnog pevača Rođe Raičevića nije ostala neprimećena. Prema pouzdanom izvoru, od filmovanja tog slučaja se odustalo jer je Vrhovna cenzorska komisija države Holivud ocenila da u samoj "životnoj građi" ima previše orgijastičke simbolike, nimalo simbolične u svom praktičnom hedonizmu. Ne tako davno oglasio se i manjinski glasnogovornik, Stiven Spilberg, najavivši da je priveo kraju pisanje scenarija čija je tema "metamorfoza PVO u NVO"; u stvaranju tekstualnog predloška za dosad neviđeni sociopatski horor-mjuzikl, učestvovao je i prekaljeni kontraadmiral u rezervi, Petar Drugi Luković, inače u prekookeanskim krugovima poznat kao "živa legenda hrvatskog turizma". Imućni potomci Restaurirane Austrougarske Imperije, pak, iskazali su znatno interesovanje za ekranizaciju ministarske biografije agroprofesora Veselinova "Šitna polja Vojvodine", ali za sada ništa konkretnije se nije dogodilo - navodno još nisu prikupljena potrebna sredstva, a inače se radi o dosta skupom pothvatu jer, kako tvrde upućeni, moralo bi se snimiti puno masovki a seljaci ne žele da za uobičajene, "statirajuće" dnevnice prekidaju sađenje novopazarske konoplje na bivšim, sada temeljno prokrčenim, kukuruzno-pšenično-naftonosnim poljima.
       Naravno da je, kao najholivudskiji Srbin, Magični bio uključen u proces celuloidne tranzicije Srbije, i naravno da se vraški potrudio da se Srbija, zarad artificijelne mašte svetskih silnika, ne tretira kao VIRUS! A, bogami, bilo je vrlo tarantinovskih ideja o tome kako Mujo i Haso obrezuju Nišvil ne bi li ga načinili politički korektnom kasabom na putu za Carigrad... U jednom trenutku izgledalo je da će se stvari oteti kontroli dobrog ukusa, i ko zna šta bi se desilo da nije počelo da se šuška o izborima za najprisluškivanijeg Srbina...
       Bilo kako bilo - uz delikatno posredovanje Momčila Perišića i Kofija Anana, začinjeno poročnim količinama Morzeove azbuke, kofeina, kodeina i ostale hemije za iskašljavanje - uspeo sam da ubedim "Holbruk-Montgomeri Pikčers Prodakšn" da odustanu od ratnog spektakla "Mostovi Severne Mitrovice", za koji je postojala ozbiljna indicija da će biti snimljen u dokumentarnoj, crno-crvenoj "godzila" tehnici. Umesto te mutne, ideološki opterećujuće tričarije, pomenuta producentska kuća ulazi u intrigantni, potencijalno ultrahitični projekat - "Betmen protiv Supermena", inspirisan bespoštednim rivalstvom dva najmoćnija kulta Demokratske Srbije, koja se - kao dosledni kafkijanac - jednog jutra probudila u obličju Mutirajućeg Truta, sve puzeći na krilima insekticidne Istorije. Moram da priznam da je ubeđivanju filmskih mogula značajno doprineo i Ser Vesli Klark, odnosno njegova gromovita, do redovskih čizama ogoljena autobiografija, "Voleo sam Tonija, ali ne i Blera", u kojoj se nalazi i već znamenita, antiraketna misao: "Nema većeg košmara od Letećeg Srbina".
       Sve u svemu, bio je to dobro obavljen posao, mada celuloidne gazde ni nakon potpisivanja "Zvečanskog protokola" - kojim se reguliše finansijski upliv Magičnog u deltu NATO - nisu bile u stanju da razlikuju kostimiranog šišmiša od kostimiranog novinara. Zato su kasting prepustili Magičnom, kao nezavisnom plaćeniku. Svakako da pogađate glumačko-interesnu podelu: betmenizacija Voje (mračni samotnjak koji se greškom zatekao izvan zidina matičnog manastira) upravo je uzela maha, a Đikija ionako njegovi obveznici doživljavaju kao "vanzemaljca koji govori nemački". Što se tiče istaknutijih epizodista, Labus se, sasvim u duhu istorijskog materijalizma, fino uklapa u lik Robina (bez Huda, i cmizdrave solidarnosti prema sirotinji!). A treba li uopšte pominjati da je svestrani Aco bogomdani Betmobil? I, eto kombinacije koja dobija. Šut-kartu u jednom pravcu. Tamo gde su zbrinuti oni koji ne razlikuju Holivud od Diznilenda.