NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Dijaspora lično
 

Miodrag Kreculj

Kao polazna osnova u nalaženju optimalnog, a pre svega trajnog rešenja, mogla bi da posluže iskustva drugih zemalja sa značajnom dijasporom, počev od Italije, Grčke, Izraela, Poljske

      Pojednostavljena predstava o gastarbajterima redukovana na neuke i nagizdane razmetljivce, formirana davno u vreme odlaska prvih pečalbarskih ešelona nakon propale privredne reforme, evoluirala je u međuvremenu do pojma dijaspore, koji u prvom redu asocira u matici na "marketinške rodoljube" sklone medijskoj promociji svega korisnog što čine i neopravdano nezadovoljne potražioce ekskluzivnih prava i privilegija.
       S druge strane, zanemarena i nezadovoljna dijaspora sučeljava se, između ostalog, sa problemom jasne i jedinstvene formulacije svojih realno utemeljenih zahteva, zbog hronične konfuzije u kojoj se nalazi, o čemu svedoče mnogobrojna udruženja, savezi, kongresi, veća, asocijacije, forumi, sabori, saveti i ne manji broj "lidera" uvek spremnih da govore u njeno ime.
       Da je postojeće stanje ozbiljno i štetno po obe strane, potvrđuje i najnoviji zamršeni poduhvat SMIP-a (direkcije za dijasporu) kojem u potpunosti ne možemo da negiramo dobru nameru. Ali, deficit promišljenosti samo nas svojom formom, sadržajem i nedoslednošću udaljava od željenog cilja. Izabrani privremeni Savet dijaspore (paralelno postoji i stari savet) nalazi se u fazi pripreme skupština dijaspore, čiji bi predstavnici formirali generalnu skupštinu, sa zadatkom da iz svojih redova konstituiše stalni savet dijaspore sa dvogodišnjim mandatom i obavezom dvosmerne transmisije problema (rešenja) i pravom predloga rešenja državnim organima.
       Kao polazna osnova u nalaženju optimalnog, a pre svega trajnog rešenja, mogla bi da posluže iskustva drugih zemalja sa značajnom dijasporom, počev od Italije, Grčke, Izraela, Poljske i drugih. Italija i Grčka su zemlje sa najbolje uređenim odnosom prema dijaspori o kojem se staraju ministarstva za iseljeništvo uvek spremna da se nađu pri ruci iseljenicima te je u tom smislu uputno njihovu organizacionu strukturu i rad detaljnije proučiti. Prosto preuzimanje tuđih rešenja zbog razlika u mentalitetu, istorijskom nasleđu, navikama, a pre svega kulturi, teško da bi dalo očekivane rezultate. Ali, moglo bi da posluži kao putokaz u traganju za rešenjima primerenim našim uslovima, osobenostima i potrebama.
       Institucionalizacija međusobnog odnosa matice i dijaspore bazirana na postulatima državne politike, što podrazumeva u prvom redu izradu valjanog koncepta koji bi regulisao sva građanska i politička prava rasejanja (vojni rok, dvojno državljanstvo, dopunske škole, upražnjavanje biračkog prava, participaciju u Skupštini Srbije, ministarstvo za rasejanje itd.), trebalo bi da bude pored upotrebljivih iskustava drugih, okosnica našeg rešenja. Prvi korak u tom zamašnom poslu bilo bi formiranje radnih grupa kombinovanog sastava po naznačenim temama pod patronatom Vlade Srbije zbog neizvesne sudbine odumiruće savezne države. Radne grupe jasno bi definisale probleme i ponudile rešenja koja bi vlada prihvatila u skladu sa postojećom zakonskom regulativom ili u slučaju dobrih rešenja neusklađenih sa postojećim zakonima Skupština bi izglasavanjem odgovarajućih ta rešenja legalizovala.
       Ustavom dato i garantovano biračko pravo (zabluda je zahtevati to postojeće pravo) teoretski omogućava građanima u dijaspori da biraju i budu birani i pod jednakim uslovima učestvuju u političkom životu. Pravdati i ubuduće nedostatak spremnosti da na predstojećim izborima dijaspora odabere svoje političke favorite i na parlamentarnim izborima svoje predstavnike u republičkoj skupštini administrativno tehničkim razlozima (glasački spiskovi, prostor, komisije, troškovi itd.) u vreme apsolutne dominacije medijskih i komunikacionih sistema, više je nego licemerno.
       Dodamo li ovom još dve klasične opcije sa olovkom u ruci, dakle pismom i u konzulatima (Hrvatska, Slovenija), dobićemo predstavu koliko nam u slučaju interesa i dobre volje mogućnosti stoji na raspolaganju. Organizovati sve to nije ni mali ni jednostavan posao, ali jednom se od nečeg promišljenog i produktivnog mora početi umesto dosadašnjih kozmetičkih i pogrešnih pokušaja propraćenih propagandističkom retorikom.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu