Da li će kanal poznat po sportu i zabavi biti pripojen drugom programu ili će biti prodat

      Prvi zakon u oblasti medija od promene vlasti u zemlji - Zakon o radio-difuziji doneće Radio-televiziji Srbije novi status javnog servisa - Radio-difuzne ustanove Srbije, ali i frekvenciju manje. Umesto sadašnja tri kanala, državna televizija će po sprovođenju Zakona imati samo dva.
       Prema okvirnom planu, Prvi program RTS-a bi bio rezervisan za, pretežno, informativni program, dok bi Drugi program bio posvećen zabavi, kulturi - onome što bi po programskoj koncepciji najviše ličilo na Treći kanal. Iako je rano da se govori o preciznijim podacima o programskom sadržaju državne televizije, sigurno je da Treći kanal više neće postojati, barem ne kao deo RTS-a.
       Rade Veljanovski, šef radne grupe za izradu Zakona kaže da je velika verovatnoća da će se Drugi i Treći kanal stopiti u jedan, što ne znači da će biti mehanički spojeni u jedan kanal, već samo da će Drugi po svom sadržaju više pažnje obraćati zabavi i kulturi. Što se zaposlenih tiče, neki će svoje radno mesto naći i na Prvom programu ukoliko ono što rade odgovara toj programskoj koncepciji.
       Igor Miklja, glavni i odgovorni urednik Trećeg kanala, međutim, ne misli da je to dobra ideja, zato što ne vidi kako bi se "potpuno različite programske koncepcije ova dva kanala stopile u jednu". Redakcija koja broji oko 100 zaposlenih se, kako kaže, nada "boljem rešenju" - privatizaciji, kako bi konačno mogli i da "materijalizuju svoje znanje i ideje".
       Na putu ispunjenja nada zaposlenih nalazi se, međutim, jedan veliki problem, a to je što će po sprovođenju Zakona ovaj kanal ostati bez frekvencije, pa je veliko pitanje ko bi ga pod tim uslovom kupio. Takođe, ostaje i pitanje šta bi se time kupilo - ime, oprema, tehnika, programska šema, ljudi (?), što u svakom od navedenih slučajeva deluje neverovatno.
       Miklja kaže da je svestan tog problema, ali i da nije nemoguće da "neko uđe u rizik kupovinom kanala bez frekvencije i da potom konkuriše za dodelu", te da bi se između RTS-a i Trećeg kanala sproveo "deobni bilans", kako bi se videlo šta je u vlasništvu Trećeg kanala.
       On navodi da je za sada bilo "četiri, pet ozbiljnih interesenata iz inostranstva", da se radi o "ozbiljnim medijskim kućama" i da je generalni direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov već razgovarao sa njima. "Za sada se, međutim, ništa ne zna, budući da su vođeni samo informativni razgovori u kojima su se interesenti raspitivali o Trećem kanalu i pratili rad ove stanice", navodi glavni urednik Trećeg kanala.
       O sudbini Trećeg kanala (čak i ako se zanemari problem oko frekvencije), sa druge strane, možda neće moći da odlučuje ni sadašnji generalni direktor Crkvenjakov, jer će se sa promenama u državnoj televiziji krenuti (što povlači i rešenje statusa Trećeg kanala) tek pošto se oformi Radio-difuzni savet. Savet bi trebalo da onda postavi novi Upravni odbor, ovaj direktora, a direktor nove glavne i odgovorne urednike, tako da bi tek na kraju te procedure moglo da se govori o eventualnim pregovorima i promenama.
       I pored toga, Miklja smatra da Treći kanal može da privuče kupce. Glavni adut Trećeg kanala je, kako kaže, gledanost.
       "Istraživanja govore da se Treći kanal nalazi na vrhu gledanosti. Pad gledanosti je bio 1999. i 2000. godine, a posle petog oktobra 2000. i uz teške uslove rada, ponovo beležimo porast gledanosti. Takođe, ono što nam sigurno ide u prilog jeste to što smo uspeli da vratimo masu ljudi koja je u turbo godinama pratila samo Pink i dokazali da nije neophodno puštati narodnjake da bi bili gledani. Negujemo kvalitetan muzički program, a u planu je i da pojačamo zabavni program."
      
       DRAGANA MATIĆ