Već više od decenije u Evropi, a i drugde u svetu, uspesi ili neuspesi vlada ne mere se više po rastu ili padu inflacije, već po njihovoj sposobnosti da u svoje zvanične stavove ubede najveći broj glasača

      (Specijalno za NIN iz Madrida)
      
       Peta svetska turistička sila, u svom šestomesečnom izveštaju, skromno priznaje da su one godine "debelih krava" prošlost a da je ova koja upravo teče, toliko "mršava" da zabrinutosti za njenu opštu "liniju" ima mesta. Ta "linija", što će reći popunjenost hotelskih kapaciteta i, naravno, pre svega, kase, u prvoj polovini godine utanjila se za četiri odsto u proseku a u nekim, inače udarnim destinacijama, čak i za 25 odsto. Najtužniji podatak je u Ljoretu de Mar, prvom turističkom centru Kosta Brave, recimo, poseta opala za 30 odsto, i to, pre svega, dobrostojećih nemačkih gostiju.
       Ovo se najbolje vidi na Balearskim ostvrima gde je poseta, u protekle tri nedelje, dakle na samom početku vrha sezone, manja za 25 odsto.
       Uz to, i oni koji su došli na letovanje a i oni koju su svoje mesto za odmor rezervisali za avgust, ne nameravaju da ostanu duže od sedam dana (sedam dana, pet noći), dok se iz gužvi pred kioscima sa jevtinom hranom, po picerijama i, naravno, po samoposlugama, jasno vidi da se poseta restoranima sa vanrednim ribljim specijalitetima i istom takvom uslugom odlaže za neka druga vremena.
       Slično je i u Andaluziji gde se popunjenost kapaciteta zaustavila na 75 odsto, sa prognozama koje ne obećavaju ništa više od svega petnaestak dana pune posete u toku ovog leta. Nije mnogo bolje ni u Kataloniji, koja takođe oseća ovogodišnji strmoglav pad turizma, a kako je u Valensiji, može se lako zaključiti iz reči prvog čoveka tamošnje asocijacije turističkih agencija koji tvrdi: "to da se sredinom jula još može naći dovoljno slobodnih hotelskih mesta za avgust, nije se dogodilo godinama unazad". Iste brige imaju i na Kanarskim ostrvima gde je broj noćenja na Tenerifima pao u odnosu na isto doba prošle godine za gotovo 15 odsto. Ni Galicija se nema čime pohvaliti. Tamo je prošlog jula bilo zauzeto 75 odsto od onog što su hotelijeri nudili tržištu, dok ovoga jula taj broj iznosi 45 odsto.
      
       Evro sve teži
       Pred ovakvim nimalo prijatnim slikama, španski hotelijeri nisu samo napravili izveštaj o stanju onoga što ih brine već su, shodno situaciji, preduzeli i neke mere. Naravno, nema spuštanja cena niti pada kvaliteta usluga, to treba reći, već se prišlo onim, naoko malim pogodnostima za goste, kao što su besplatni paketi letovanja za treću ili čak i za drugu osobu, beskamatnim kreditima za letovanje, kombinacijama odmora na plaži sa nekom posetom spomenicima kulture ili zabavnim parkovima, poneka nagrada i gostovanje muzičke zvezde, specijalne vikend-ture po povoljnim cenama za omladinske grupe, sve što bi goste nekako moglo da privuče i natera ih da lakše otvore novčanik.
       A u tom novčaniku, evro. U Evropi, svakim danom teži kad se zarađuje, sve lakši kada se troši. Naravno, malo ko će reći da je to inflacija, kako se inače ovakva razlika u vrednosti novca zove u svakoj ekonomskoj enciklopediji. To je samo statistički odraz kretanja cena u odnosu... ili malicioznost opozicionih partija koje neosnovano kritikuju vlade. No, nazvali to bilo kako, svako ko kreće na odmor i ko misli na ono šta će posle tog odmora biti, mora da uskladi ono što u džepu ima s onim što mu se za tu nasušnu nedelju odmora traži. I tu se najbolje vidi da sklad nije nimalo lako napraviti. Pa kad je to tako, sa drugog mesta na listi želja se izbrišu odmor i putovanja. Na prvom se, kao i uvek i svuda, u brisanju, nažalost, nalazi(la) kultura.
       I u tom kretanju vrednosti evra, njegove stvarne kupovne moći i cena, nalazi se prvi deo odgovora na pitanje zašto ove godine ima manje turista u Španiji. Zvanični podaci o inflaciji govore da ona u Španiji iznosi 3,7 odsto, nešto manje od proseka u EZ, mada se to u svakodnevnom životu, drugačije oseća. Već od ranog jutra, oni koji vole da u nekom od vanrednih madridskih kafea popiju kafu i prelistaju novine, za ta dva mala ali neizbežna zadovoljstva, danas će platiti dva evra, što je za 10 odsto više nego u decembru prošle godine, za vreme pezete. Ako potom krenu kolima nekuda, benzin im je takođe skuplji za isti procenat. Neka idu metroom, ali je i on od januara skuplji za oko 22 odsto. Kupiti obuću i odeću već podrazumeva izdatak viši za čak 25 odsto u odnosu na proteklu godinu, a kupiti stan, znači danas platiti 14 odsto više nego u decembru 2001. g
      
       Zarazne bolesti
       Isto ili slično je i sa hranom, pa i sa turizmom, gde je od Nove godine sve poskupelo za bar osam odsto.
       Ko se pita kako je onda inflacija samo 3,7 odsto, treba da zna da se već više od decenije u Evropi, a i drugde u svetu, uspesi ili neuspesi vlada ne mere više po rastu ili padu inflacije, već po njihovoj sposobnosti da u svoje zvanične stavove ubede najveći broj glasača, posebno onda kada su ti stavovi u raskoraku sa stvarnošću. I u tome im svesrdno pomažu slobodna informativna sredstva, slobodna da svakodnevno i na udarnim stranicama i satima, onoliko dugo koliko treba, iznesu ono što vlade smatraju da treba da iznesu.
       Drugi deo odgovora na pitanje otkud pad u španskom turizmu sadrži najmanje nekoliko elemenata. Već se zna da su od septembra prošle godine putovanja avionom znatno ređa, da mnogi odlažu planirani put na Iberijsko poluostrvo zbog straha od povećanog broja kriminalnih napada na turiste, u čemu je Ministarstvo inostranih poslova Japana otišlo najdalje upozoravajući svoje građane ne samo na ovakve opasnosti već i na mogućnost da se u Španiji dobije i neka od zaraznih bolesti!?
       Dalje, svemu će vrlo malo pozitivno doprineti i nedavni sukob Španije i Maroka oko nenaseljenog ostrvca imena Persun (španski) ili Lajla (marokanski), na sreću, završen diplomatskim putem, mada početak sukoba nije nagoveštavao takvo rešenje. I na kraju, ali nikako najmanje važno, izbori u Nemačkoj!? Zvuči čudno, kao i mnoge druge istine, ali ovoga leta nema tradicionalno masovne posete Nemaca tradicionalno prijateljskoj Španiji, posebno Balearskim ostrvima.
      
       Otkrivanje sopstvene zemlje
       Mnogi od njih su već putovali u Japan i Koreju na fudbalski festival pa će, osim zbog troška koji su tamo imali, svoj ranjeni fudbalski ponos lakše lečiti kod kuće. Uz to, teško je baš potpuno se opustiti u avgustu kada se zna da su u septembru izbori, i to vrlo bitni, ne samo za Nemačku već i za Evropu, a za aspirante na ulazak u EU da i ne govorimo. Posebno kada ona nemirna sećanja na poslednje francuske izbore još nisu izbledela. Ostati kod kuće danas za mnoge Nemce znači uštedeti koji evro i možda otkriti samu Nemačku, pre svega Berlin, kao novu, jaku svetsku destinaciju, kako to turistički pokazatelji tvrde, uprkos tome što ni plaže ni sunce tamo nisu kao u Španiji. Eto još jedne potvrde da se onaj znak jednakosti postavljen između letovanja i plaže često pretvara u znak za oduzimanje. I u tom smislu se može reći da je španski turizam ove godine žrtva svog prošlog uspeha. Uspeha na kome je i sazidano mnogo hotelskih kapaciteta sa plažom kao jedinom ponudom, za koje, sada se vidi, neće uvek biti dovoljno gostiju.
      
       I ne samo Nemci već i domaći turisti, uvek i svuda najbrojniji i najzahvalniji gosti, ovog leta su promenili smer. Umesto plaže, napunili su kampove, posebno planinske i seoske hotele od po pet do deset soba, smeštene gotovo uvek uz neki spomenik kulture, brzak za kajak, školu jahanja, dobru planinsku stazu a neizostavno puni zdrave hrane i vazduha i smirujućeg pastoralnog života, tako potrebnog da bi se stres urbanog trajanja lakše nosio.
       Nada španskih hotelijera je vreo avgust, onakav kada je, uprkos rashladnim uređajima, po polupraznim kancelarijama neizdrživo toplo, pre svega od danonoćnih TV emisija sa bronzanim telima opruženim po plažama kao temom. Tada će malo ko da izdrži, nadaju se hotelijeri, a da i sam ne pojuri tamo, na te plaže koje samo što se ne potope od fizičkog pritiska i endrogenog potiska. Ti, takozvani last-minute turisti su još jedino što može da spase sezonu. Ako se već čeka pojas za spasavanje, ne znači li to da "brod" negde propušta vodu?
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ