NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Hrišćanski političari

Ako na flaši stoji da je u njoj vino a kupac ustanovi da je voda, radi se o pogrešnoj etiketi, kupac je nasamaren, kaže kelnski kardinal Majsner.Tako je i u politici

      Ako sebe neka politička partija naziva hrišćanskom a demontira hrišćanske vrednosti, etiketa joj je pogrešna, radi se o skandalu, smatra kelnski kardinal Majsner. Kardinal je stupio u oštar sukob sa dvema političkim partijama koje za svog kandidata za kancelara imaju bavarskog političara Edmunda Štojbera. Obe od svog osnivanja u svom nazivu nose jasnu konfesionalnu notu. Reč je o Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) i njenoj bavarskoj "sestri" Hrišćansko-socijalnoj uniji (CSU). Velikodostojnik nije ni želeo ni izazvao sukob, osetio se pozvanim da reaguje na jedno imenovanje. Naime, Štojberu u predizbornoj kampanji pomaže tim "kompetentnih" stručnjaka za pojedine oblasti.
       Ako pobedi, a ankete mu za sada daju prednost nad sadašnjim kancelarom Gerhardom Šrederom, ovi pomagači bi svakako postali ministri.
       U tim je ušla i jedna mlada žena poslanik, Katarina Rajhe, dobivši zaduženje za pitanja žena, mladih i porodice. Kako ona živi u "divljem" braku, nevenčano (avgusta očekuje drugo dete), za crkvu ona nije kompetentna da vodi resor porodice. Njen život nije primeran, dovodi tradicionalne vrednosti u pitanje. Porodica je zajednica muškarca i žene, registrovana pred matičarem, ali i pred sveštenikom, venčanje je sveta tajna, sakrament. Kardinal Majsner je razočaran što hrišćanske partije daju resor porodice poslanici Rajhe. Stoga on partijama preporučuje, s gorčinom, da iz svog naziva, iskrenosti radi, izbrišu neodgovarajuću oznaku da su hrišćanske.
       Oduvek je CDU važila za konzervativnu partiju, CSU je to bila u još većoj meri, smatra se "crnom", u poređenju sa SPD koja se smatra "crvenom". Katolici čine 52 odsto njenog članstva, protestanata je nešto manje, a neverujući su zanemarljivi. Odnosi sa katoličkom hijerarhijom uvek su označavani kao "tradicionalno dobri". Protestanti su pak desnici bili decenijama neretko sumnjivi jer su tražili socijalnu pravdu a sveštenici se nisu ustručavali da prepoznatljivo odeveni demonstriraju protiv politike Amerike ili NATO-a. Danas nekadašnje napetosti više nema, protestanti ipak radije biraju socijaldemokrate. Kancelarski kandidat Štojber očekivao je kritiku na imenovanje Katarine Rajhe i dao je savet da kritičari svoje primedbe ne upućuju njoj nego lično njemu. Sigurno nije očekivao da će crkva reagovati, bar ne javno i tako žestoko.
      
       Sumnjičavost
       Njegova primedba da crkvu ne čini jedan kardinal ostavila je utisak da ne shvata situaciju u kojoj se našao. Ostali velikodostojnici, sem berlinskog kardinala, nisu reagovali, što ne znači da nisu saglasni sa svojom sabraćom u episkopatu. Crkva je istakla da je apsurdno da partije odlučuju o tome šta je hrišćanski a šta ne i da taj stav žele da nametnu i samoj crkvi. To se u demokratskim društvima ne radi, to podseća na nekadašnja vremena, ističu velikodostojnici.
       Krajem avgusta će se sastati katolički biskupi Nemačke i, kako je sada zvanično najavljeno, objaviti "pastirsko pismo" uoči parlamentarnih izbora u kojem će jasno istaći da je porodica temelj i državne i crkvene zajednice. Štampa i politički rivali to pismo će nesumnjivo protumačiti kao kritiku politike kandidata za kancelara i distanciranje crkve od njega. To će uticati i na opredeljenje birača. Protestanti ne kritikuju Štojbera, kažu da ih ne zanima njegova kadrovska politika. Analitičari smatraju da je Štojber možda želeo da privuče nešto glasova iz sredine političkog spektra, možda i koji glas levo od centra.
       Takođe se smatra da je veća opasnost da izgubi više glasova sa konzervativnog krila nego što će ih eventualno dobiti. Izgleda da CDU želi da se prikaže savremenijim nego što je poželjno za većinu dosadašnjih sledbenika. Gospođa Rajhe ima "čak" razumevanje i za zajednice istopolnih partnera i zalaže se za njihovu ravnopravnost, mada ne i za izjednačavanje sa "pravim" brakom.
      
       Narodna zastupnica
       Mladoj političarki je 28 godina. Potiče sa istoka zemlje, sa prostora nekadašnje Nemačke Demokratske Republike - iz pokrajine Brandenburg. Po veroispovesti je protestant, kaže da sa svojom vanbračnom ćerkom Marijom redovno ide u crkvu. Podseća da je kao učenica išla na veronauku i da su joj se drugarice zbog toga podsmevale. Preko majke, poznate hemičarke, i sama je zavolela hemiju i studirala ju je u Americi. Iako vanpartijka, majka je imala pristup moskovskim istraživačkim centrima. Katarina ju je tamo često posećivala, usavršila ruski jezik, zavolela rusku muziku i tamo stekla prijatelje koje i danas viđa.
       U CDU se učlanjuje 1996, dve godine kasnije već je savezni poslanik, najmlađi u partiji, kratko potom ulazi i u upravu CDU. Za kolege je važila za mladu, lepu i modernu narodnu zastupnicu, doduše bez iskustva. Karijeru nije htela da podredi braku, živi sa čovekom koji je otac njene trogodišnje ćerke i još nerođenog deteta. On ne pripada nijednoj crkvi. Sada Rajhe izjavljuje da ipak ima nameru da stupi u brak, to je planirala za 2003. godinu, i neće dopustiti da joj drugi diktiraju kad će to učiniti. Temama porodice se nikada nije bavila tako da se mnogi pitaju u čemu je njena kompetentnost za ovu oblast. U svom naučnom radu bavi se humanitarnom genetikom i embriologijom prema kojima je crkva podozriva zbog mogućih zloupotreba.
       Sukob sa Katoličkom crkvom je mnogo ne uznemirava, ipak ponudila je da poseti kardinala Majsnera. Kako bi takav susret njoj samo koristio, crkva ga odlaže. Kardinal je tokom leta na odmoru, rečeno joj je. Uostalom, kardinal nema "ništa protiv nje", već protiv partije koja je angažuje u najuži tim mogućeg kancelara ne obazirući se na njen "neuredan" život.
      
       Dominacija desnih
       U Evropi u više zemalja postoje partije koje svojim nazivom iskazuju hrišćansku orijentaciju. U nekada komunističkim zemljama ih takođe ima, na izborima obično ne postižu veći uspeh. U Rusiji je Ustavni sud zabranio registraciju jedne partije koja je htela da se nazove hrišćanskom. Verska pripadnost se ne može isticati, preporučeno joj je da izabere drugo ime. Na zapadu Evrope ih ima dvadesetak, u Evropskom parlamentu veoma tesno sarađuju, smatraju se "sestrama". U Belgiji, Danskoj i Švajcarskoj ih ima po dve. Među njima je i grčka konzervativna partija pravoslavne orijentacije Nova demokratija. Ne nose sve u svom nazivu hrišćansko ime, katkad se nazivaju narodnim ili konzervativnim.
       Demohrišćanska stranka Srbije, osnovana 1997, mogla bi uskoro postati članica evropske asocijacije partija slične orijentacije. I ona svoje političko delovanje temelji na "univerzalnim vrednostima hrišćanstva, na kojima počiva zapadna civilizacija". U svom programu pitanjima braka i porodice ne posvećuje onaj prostor koji mu daju slične partije u svetu. Partije hrišćanske i konzervativne orijentacije u Evropi tokom poslednjih godina dobijaju sve više na značaju, pobeđuju, same ili u koaliciji stvaraju vlade.
       Posebno su osetljive na pitanja očuvanja nacionalnih vrednosti, ali bez primese nacionalizma. Neke ipak izazivaju polemiku stavovima prema stranim radnicima, imigrantima, neevropskim religijama. Austrijska narodna partija se redovno pobrine da iznenadi svet nekim svojim problematičnim stavom. Smatra se da su teroristički akti u Njujorku i Vašingtonu 11. septembra prošle godine ojačali konzervativne tendencije. Odgovor na teror nije nađen, rešenja koja se nude su za sada polovična ili neadekvatna. Takva atmosfera jača konzervativizam.
       Ako u Nemačkoj 22. septembra pobedi konzervativni blok koji predvodi Edmund Štojber, tada će dominacija desnih partija na kontinentu biti zaokružena. Svima njima bliskost sa crkvom je od odlučujućeg značaja. Nemačkim partijama CDU i CSU sukob sa delom crkve ne dovodi u pitanje izborne šanse, ali među najodanijim sledbenicima, verujućim, otvara određene dileme. Ni venčanje gospođe Rajhe ih neće umiriti, ponajmanje kardinala drevnoga Kelna Joakima Majsnera.
      
       ŽIVICA TUCIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu