Kapor na ruskom
       Ruski književni časopis Neva, koji izlazi u Sankt Peterburgu, objavio je u poslednjem broju roman jugoslovenskog književnika Mome Kapora Lep dan za umiranje. Treba reći da je pre dve godine ovo delo bilo u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Knjigu je sa srpskog preveo Vasilij Sokolov, a autor Momo Kapor za NIN kaže:
       - Obradovao sam se kada sam video časopis jer me je to podsetilo na najbolju rusku tradiciju 19. veka kada su svoje romane Dostojevski, Tolstoj i ostali objavljivali najpre u časopisima.
      
       U Đurinoj kući
       Slikarka Sanja Pešić Ostojić (34) izlaže od 30. jula do 20. avgusta svoja platna pod nazivom "Osmeh u vitražu" u Kući Đure Jakšića u beogradskoj Skadarliji. Ova slikarka, magistar na Fakultetu likovnih umetnosti, posetiocima je ponudila "lavirint uspomena, nostalgije, žudnje za istinom...", kako kaže u katalogu Peđa Todorović. Na njenim slikama "trijumfuje zvuk boja, prelamanje svetla u gustom spletu poteza, što čini da ova dela postaju vitraži".
      
       Dozivanje duha
       U izdanju beogradske "Prosvete" Ratko Adamović objavio je knjigu "U vrtovima duha", za koju kaže da je "zbir dozivanja ljudi duha, koji, po nekoj teško utvrdivoj srodnosti, ipak, čine jednu imaginarnu porodicu, ili bratstvo". Reč je o tekstovima posvećenim knjigama stranih autora (osim jednog) objavljivanih u subotnjem kulturnom dodatku "Politike". Uz njih su sada, u ovoj knjizi, doneti i odabrani citati iz predstavljenih dela.
       Adamović nastoji da kroz ovo svoje delo dojavi ono što mu je javljeno, da pokaže koliko je duhovno uzvišenije, a samim tim i mnogo moćnije od materijalnog, čemu ljudi u svojoj otuđenosti obično teže.
      
       O ženidbi kralja Petra
       Beogradsko "Otkrovenje" objavilo je drugo izdanje knjige "Ženidba kralja Petra Drugog - prema britanskim dokumentima" od Koste St. Pavlovića; prvo izdanje štampano je 1975. u Londonu. Iz ove knjige saznaje se kako su se kralj Petar i princeza Aleksandra upoznali, ali i kako su drugi gledali na njihovo venčanje dok je u Evropi buktao rat. Kralj Petar, da bi iznudio podršku za ženidbu, obratio se i Vinstonu Čerčilu, koji će posle izbegavanja da se otvoreno izjasni, reći: "Moj savet kralju, ako me naterate da ga vidim, biće da se obrati najbližem matičaru i iskoristi priliku."
      
       Masakriranje istine
       Novinar Miodrag - Mišo Vujović bio je svedok i izveštač sa gotovo svih ratišta širom bivše Jugoslavije, a ovih dana objavio je knjigu "Masakriranje istine" koja svedoči kako se lagalo o ratu u Jugoslaviji, kako je kanalisano javno mnjenje i kako je sa takvim "krojenjem istine" uticano i na sam ishod rata. Vujović o tome svedoči kroz činjenice koje su opštepoznate, a pred kojima, opet, mnogi zatvaraju oči, jer se ne uklapaju u još važeću sliku virtuelnog sveta, stvorenu iz senke, uz mnogo truda, ali i novca.
      
       Ikone Banatske eparhije
       Izložba ikona Banatske eparhije traje od 24. jula u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Biće predstavljene ikone iz fondova Galerije Matice srpske u Novom Sadu.
      
       Omčikus u Lazarevcu
       Izložba slika jugoslovenskog umetnika Petra Omčikusa (1926), koji već pola veka živi i radi u Parizu, otvorena je 25. jula u Modernoj galeriji u Lazarevcu. Predstavljeni su kompleksni figurativni radovi spontanog i snažnog ekspresionističkog gesta, u kojima je objedinjena tradicija, modernost i autorova ljudska i umetnička sudbina. Omčikus je slikar, skulptor i grafičar, čiji se opus kreće od realizma, preko apstrakcije i enformela, do novog ekspresionizma, koji je suprotstavljen ubrzanom napretku mašinske i tehnološke misli u umetnosti, perfekcioniziranoj i veštačkoj imaginaciji i pseudoavangardizmu. Omčikus je rođen u Sušaku kod Rijeke. Školu primenjenih umetnosti i Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu, u klasi Ivana Tabakovića. Jedan je od osnivača čuvene Zadarske grupe (1947).
      
       Baščaršijske noći
       Predstava "Romeo i Julija" koju je, prema čuvenoj drami Vilijema Šekspira režirao Haris Pašović, biće premijerno izvedena 26. jula na Marindvoru u Sarajevu, u okviru festivala Baščaršijske noći. Uloge večnih ljubavnika tumače Đana Pinjo i Ermin Bravo. Dramaturg je Zehra Kreho, kostimografi Kao Pao Šu, Irma Saje, Naida Begeta i Vanja Ćiraj, a autori muzike su Saša Lošić i Edin Bosnić. Predstava je rađena u koprodukciji Baščaršijskih noći i festivala MESS. U okviru Baščaršijskih noći, koje su počele 1. jula, će biće izvedeno oko 30 programa sa više od 1 500 učesnika iz 15 zemalja.