Vlast se nada da će tokom naredne dve nedelje u naplati poreza na ekstraprofit u 50 gradova u Srbiji glavni zgoditak biti prelazak zgrade "Progresa" u državne ruke. Ta firma duguje 11,5 miliona evra poreza koji je tek počela da otplaćuje

      Za nedelju ili dve srpsko ministarstvo finansija izaći će pred vladu, a kasnije, na jesen, i pred parlament sa izveštajem o rezultatima sprovođenja Zakona o porezu na ekstraprofit. Zvanična primena Zakona počela je 16. avgusta prošle godine, a čiji domet je grandiozno shvaćen - kao ventil preko kojeg će se društvo pročistiti od taloga bogataša koji su to postali koristeći privilegije koje im je podario režim Slobodana Miloševića . U kasi će do tog vremena biti 75-80 miliona evra, daleko manje od pola milijarde evra, kako je kao tehničko lice izračunao guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mlađan Dinkić, a nikada javno nisu podržali ministar finansija Božidar Đelić i glavni računovođa projekta, direktor Republičke uprave prihoda (RUJP) Aleksandar Radović.
       "Mi uopšte ne odstupamo od te cifre. Ukupna potencijalna osnovica za obračun poreza na ekstraprofit je bila 8,7 milijardi nemačkih maraka, i to je za mene bila istina i pre godinu dana i sada", kaže Dinkić. Narodna banka je učestvovala u obračunu osnovice za nekih šest od ukupno 20 stavki predviđenih Zakonom o porezu na ekstraprofit.
       "Samo su braća Karić platili koliko je trebalo. Imali su ubedljivo najveći profit iz sive emisije i smatram da je pravedno da plate. Neki su, nažalost, platili mnogo manje, ili uopšte nisu ni uvršćeni", tvrdi guverner.
       Godišnjica uvođenja poreza biće obeležena, "ne glamurozno i namenski", reći će Božidar Đelić, akcijom naplate poreza u Beogradu i pedesetak većih mesta u Srbiji, "jer su se za to sada stekli uslovi" reći će Aleksandar Radović, da preduhitri pitanje "a zašto baš sada?"
      
       Vernici
       Vlast se nada da će u toj akciji, koja se slučajno poklapa sa predizbornom kampanjom predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa (njega podržavaju trojica glavnih izvođača u priči o porezu na ekstraprofit-Đelić, Dinkić i Radović), zgrada "Progresa", čiji je generalni direktor Mirko Marjanović, vlasnik spornog švajcarskog računa, preći u državno vlasništvo.
       Očekuje se da će se povećano izvršenje naplate poreza postići naplatom od takozvanih povezanih lica, preduzeća u kojima je obveznik poreza na ekstraprofit imao udeo. Ta vrsta naplate nije sprovedena jer su, prema rečima Đelića, Radovića i Dinkića, neke lokalne strukture RUJP bile vernije obveznicima poreza nego svojoj profesiji. Svojevremeno (proletos), oformljena jedinica koja je trebalo da prati najveće obveznike poreza rasformirana je, na iznenađenje MMF i stranih diplomata u Beogradu, kad je utvrđeno da su oni koji treba da kontrolišu u prijateljskim odnosima sa onima koje treba da kontrolišu. Iz RUJP su curile informacije, bilo je unutrašnjih lobiranja za dužnike o čemu bi, takođe na godišnjicu, trebalo da odjekne od Subotice do Novog Pazara, po lokalnim samoupravama.
       Sad se ponovo formira (ovog puta pri centrali RUJP) jaka jedinica za teške poreske utaje, sa 150 obučenih ljudi sa odgovarajućim znanjem i opremom, a od 12, 11 pomoćnika direktora RUJP je na ovaj ili onaj način napustilo službu. Poslednji, zvanično jer se nije slagao sa tim da najveći poreski obveznik po osnovu tog poreza bude Bogoljub Karić.
       Đelić kaže da će se u narednim sedmicama taj procentualni udeo Karića smanjivati (sada oko 60 odsto u ukupno naplaćenih 59 miliona evra poreza plus oko 10 miliona evra u nekretninama). Kod Karića je naplata uspela baš zbog postojanja povezanih lica (ugašene Astra banke i Mobtela koji je, prema rečima Bogoljuba Karića, "uhapšen"). Uzgred, ne treba zaboraviti da će - ako do proleća, kako se sada najavljuje, Mobtel bude prodat i ako Kariću ostane 30 odsto, kao što se u javnosti nagađa - on biti "dobar" za 300 miliona dolara, koji će verovatno opet biti predmet nekog poreskog slova.
       Kako bilo da bilo, očekuje se da će u kešu u najskorije vreme biti naplaćeno još oko 10 miliona evra (do 13.7. 2002. godine razrezano je poreza u visini od 437 miliona evra, ali je gornja relativno naplativa cifra 100 miliona), a zatim će Đelić izaći pred najširu javnost da pita da li neko ima nešto da doda, ospori ili zameri. Ko je bezgrešan, nek se prvi lati kamena. U naredna tri meseca, porez koji je od početka bio zamišljen kao jednokratni ( i kome je politički deo vlade davao mlaku podršku) biće stavljen ad akta i umesto njega će početi da važi zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Od tada i ubuduće, za sve poreske obveznike taj zakon propisuje ukrštanje podataka o prihodima, imovini i plaćenom porezu, i svaki poreski obveznik vodiće se pod jedinstvenim matičnim poreskim brojem.
       Nezvanično, verzija zakona koju je Ministarstvo finansija prezentiralo MMF-u prilikom poslednje posete nije izazvalo bogzna kakvo oduševljenje, odnosno utisci su bili dosta bledi, pa će zakon ući u skupštinsku proceduru na jesen, sa tri meseca zakašnjenja u odnosu na tajming dogovoren sa MMF-om.
      
       Zakon
       Taj zakon će pratiti "tematski povezani" zakon o finansiranju političkih partija, zakon o izbegavanju sukoba interesa i kodeks ponašanja državnih činovnika.
       Đelić kaže za NIN da će godišnjica primene Zakona o porezu na ekstraprofit sigurno biti obeležena i podelom novca prikupljenog od naplate poreza (naplaćenog od 1. januara ove godine) u prigodne svrhe - pošto je deo naplaćen od privilegija stečenih dodelom nekretnina i izvozno-uvoznih dozvola - tako što će novac biti usmeren u podsticaj stanogradnje i izvoznih kredita za privredu.
       Među obveznicima poreza najviše je onih u stečaju (četiri likvidirane banke u čijem knjigovodstvu ne postoje valjani podaci koji bi opravdavali trošenje primarne emisije) i preduzeća u privatizaciji (na primer, "Beopetrol"). Kod prvih RUJP je drugi u naplatnom redu, a broj nekretnina koje poseduju banke je relativno velik, u drugom primeru će se naplatiti od prihoda iz privatizacije.
       Potraga za eventualnim računima na kojima su Miloševićevi saradnici tajno izneli novac, ili ga stekli na nelegalan način, ići će svojim tokom nezavisno od sudbine Zakona o porezu na ekstraprofit, jer je Jugoslavija zatražila i dobila međunarodnu pravnu pomoć u tim pitanjima. Iako se čini da se na tom planu, posle otkrića švajcarskog računa Mirka Marjanovića koji je on smetnuo s uma (predmet stalnih pošalica švajcarskih vlasti), ne radi mnogo, kanadski organi su se zainteresovali za žensku osobu sa prezimenom Tomić koja je primala socijalnu pomoć te zemlje iako je imala na računu nekoliko stotina hiljada dolara. Ruski organi se zanimaju zašto je novac iz ruske firme "BK Trejd" brzo klizao na račun jedne kiparske firme. Iz Grčke ne stiže baš bogzna kakva pomoć, tvrde u izvorima RUJP, dok naprotiv, izvori grčke amasade u Beogradu tvrde da su napisi u sličnom duhu, koji su izašli prošlog meseca u "Fajnenšel tajmsu" proizvoljni i da je ta zemlja dostavila svu moguću dokumentaciju sudu u Hagu. Novi poreski obveznici glamuroznih imena očekuju se pošto (i ako) im bude ukinut poslanički imunitet ili državno zvanje.
       Pod efekte primene Zakona o porezu na ekstraprofit crta se može podvući na razne načine. "Problem je u tome što su ljudi pridali suviše veliku važnost tom zakonu koji se bavi samo kvaziinstitucionalnim izvorima bogaćenja, dakle samo onom vrstom bogaćenja koja je bila dozvoljena nekim zakonima. Javnost se, nezadovoljna što su se ljudi bogatili na nelegalne načine tokom Miloševićevog režima, koncentriše samo na ovaj zakon", kaže Đelić.
       Bogaćenje na švercu naftom i cigaretama je predmet rada onog ministarstva koje po potrebi "okreće nebo" i traži "ispod zemlje", ali se u njemu nekim čudom u zemaljskim pitanjima zajedničkog nastupa policije i RUJP u naplati poreza ovi prvi nekako sapliću.
       Na isto pitanje - o dometu zakona u istorijskim relacijama, jer u specijalnim okolnostima uvodile su ga Francuska, Švajcarska, Engleska, Holandija i Indonezija - Đelić nudi još dva odgovora.
      
       Elite
       Na pitanje da li su Miloševićevi bogataši ovladali novom garniturom vlasti, Đelić odgovara da su interesi kapitala snažni ("Elite brzo uče") i da bi pitanje temeljnog čišćenja društva od Miloševićevih bogataša tražilo konsenzus društva, koji daleko prevazilazi jedan mali zakon.
       Drugi Đelićev odgovor je da treba da prihvatimo da su mnogi ljudi u Srbiji, pre svega privatni preduzetnici, na koje premijer i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović sada apeluju da se uključe u kupovinu malih i srednjih preduzeća kroz aukcijsku privatizaciju, taj kapital stekli uprkos Miloševiću, i da često nisu imali drugog načina nego da svoj kapital štite kršeći zakone.
       Drugim rečima, alavost javnosti da traži bogataše od Beograda do Surdulice mora imati svoju meru, smatra Đelić. Stavljanje tačke na zakon traže i domaći i strani investitori jer se ne može živeti od naplate tantijema na bivše grehove, već od novih investicija.
       Ironično ili ne, tek, srpski državni Fond za razvoj nedavno je odobrio kredit preduzeću "Simpo" koje je obveznik Zakona o porezu na ekstraprofit, i čiji je predsednik Upravnog odbora Dragomir Tomić nekad držao stolicu u tom istom fondu.
       Radović kaže da je RUJP prošle godine prikupio dve milijarde evra redovnih poreskih prihoda, a ove godine bi trebalo da ta cifra bude udvostručena. Pri tom, za naplatu 70 miliona evra poreza na ekstraprofit potrošeno je 30 do 50 odsto ukupnih resursa Uprave prihoda. "Zakon je moralno opravdan, ali oduzima suviše mnogo vremena", kaže Radović koji je glavninu radnog vremena, stiče se utisak, s velikim zadovoljstvom proveo na tom poslu.
       Novi zakoni koji se usvajaju na saveznom i republičkom nivou prate duh zakona o porezu na ekstraprofit. Đelić kao primer zakona koji onemogućava zloupotrebe navodi novi zakon kojim se reguliše dodela stanova visokim državnim funkcionerima (o čijoj pravednosti, doduše, javnost ne deli Đelićevo mišljenje), zakoni u monetarnoj sferi zabranjuju zloupotrebu primarne emisije i postojanje sive emisije, kao i prodaju deviza po povlašćenom kursu, novi spoljnotrgovinski režim ne poznaje kontingente, čime nestaje mogućnost da bilo ko u budućnosti, bez obzira na to ko dođe na vlast, stekne bogatstvo na korišćenju te vrste privilegija. Bilo da ode ili da ostane (što se u svakom slučaju neće desiti pre nego što se sprovede ukidanje Zavoda za obračun i plaćanja i ekipiranje RUJP), Radović je već napisao detaljne procedure u svim slučajevima naplate poreza, personalna struktura RUJP se čisti korak po korak, tako da bude spremna da primeni zakone koji će biti usvojeni na jesen, kao i seriju poreskih zakona koje ministar Đelić tek najavljuje.
       Sve je, dakle, ekstra poreski progresivno i manje više dobro, ali...
      
       TANJA JAKOBI
      
      

Prvih 20 po iznosu naplate i ukupno utvrđenoj obavezi Ukupan utvrđen iznos poreza, zaključno sa 13.07.2002. godine, za prvih sto obveznika je 125.591.852 nemačke marke. U odnosu na ukupno razrezanih 874.126.450 nemačkih maraka poreza, na prvih sto se odnosi više od jedne osmine. Poreska rešenja izdata su za oko 1 000 preduzeća i privatnih lica, obveznika. Sve sume izražene su u nemačkim markama.        Prva po iznosu naplate je Astra banka Braće Karić (utvrđen porez 67,75 miliona nemačkih maraka, kamata zbog neurednog plaćanja 7,5 miliona, ukupno naplaćen porez 70 miliona, ostalo za naplatu oko 5,2 miliona poreza.        Druga na listi je kompanija "Simpo" sa ukupno utvrđenom poreskom obavezom od 6,3 miliona, obračunatom kamatom od 186 hiljada. Do sada je naplaćen iznos od 5,1 miliona, a "Simpo" duguje još 1,4 miliona maraka.        Treći na listi je "Stankom" sa ukupno utvrđenom obavezom od 13 miliona, kamatom od 1,23 miliona, jer je kompanija kasnila s isplatom. Do sada je naplaćeno 4,5 miliona, a za naplatu je ostalo još 9,7 miliona.        Četvrti na listi je Zoran Karić, kome je ukupno utvrđen porez od 13 miliona. On je do sada, prema podacima RUJP, izmirio 4,5 miliona a ostaju mu još približno dve trećine duga za izmirenje.        Peta je "Delta M" koja je platila pun iznos razrezanih 3,5 miliona poreza i kamatu od 1,2 miliona zbog kašnjenja u plaćanju.        Šesti je "Pink Internacional" koji je utvrđeni porez od 2,4 miliona preplatio za devet hiljada nemačkih maraka.        Sedma je "Galenika A.D." koja je poresku obavezu od 1,7 miliona preplatila za 1 800 maraka.        Osmi je C market koji duguje još 389, a platio je 1,7 miliona.        Deveti i deseti su članovi porodice Karić, Jelena i Danica, sa po 1,46 miliona utvrđene poreske obaveze. Svaka duguje još oko 2 200.        Jedanaesti je Duvanski kombinat Niš kojem ostaje da plati još oko 2 800 u odnosu na razrezanu obavezu od 1,2 miliona.        Dvanaesti "Deltiko" je preplatio iznos poreza za 16 hiljada, a ukupna obaveza mu je bila 1,24 miliona.        Na 13. mestu je "Soko Štark" koji je platio 100 maraka više od utvrđenih 993 miliona.        Na 14. mestu ponovo član porodice Karić, Stefan, sa poreskom obavezom od 747 hiljada a RUJP-u duguje oko hiljadu.        Na 15. mestu je "Hemofarm" koji je utvrđeni iznos od 777 miliona preplatio za oko 100.        Na mestu broj 16 je Bogoljub Karić koji od razrezanih 649 hiljada duguje još oko 900.        Sedamnaesto je preduzeće "Vital" iz Vrbasa koje duguje još 20, a platilo je 684 hiljade.        Osamnaesta "Jubanka": od ukupno 1,1 milion i dodatno zaračunate kamate od 8000 duguje još 577 hiljada.        Na 19. mestu je firma "Graditelj", uredni platiša ukupne poreske obaveze 621 hiljade, koji duguje još jednu ratu od 67 hiljada nemačkih maraka.        Na dvadesetom mestu je bivši jugoslovenski ministar inostranih poslova Živadin Jovanović koji je ukupnu obavezu od 530 hiljada preplatio za oko 300 maraka.        Na listi 100 najvećih obveznika poreza po visini poreza vode Beobanka u stečaju (129 miliona, nije platila ništa, kamata teče, RUJP očekuje da se naplati iz stečajne mase). Druga je Invest banka sa obavezom od 83 miliona, treća već pomenuta Astra banka, četvrta Beogradska banka (60 miliona), peti je IMT sa neplaćenih 47 miliona, šesta Beogradska šećerana sa obavezom koja je narasla sa 27,8 miliona na 34,5 miliona. DMB duguje 27,5 miliona, osmi "Beopetrol" duguje 32 miliona koji bi trebalo da budu namireni posle privatizacije, deveti je "Progres" sa 23 miliona, deseti sistem "Ivo Lola Ribar" sa 23,3 miliona. Na 11. mestu su Vršački vinogradi sa 20,7 miliona, 12. je Resavska banka u stečaju, koja duguje 24,5 miliona, 13. "Centrokoop" u stečaju sa 18,8 miliona, 14. Robne kuće Beograd sa 16,7 miliona, 15. "Uljarice" sa 17 miliona, 16. šećerana (ne piše koja) sa 13,2 miliona, 17. "Stankom", 18. Slavija banka u stečaju sa 12,7 miliona, 19. je Agrokombinat (ne kaže se koji) sa 9,2 miliona, a na dvadesetom mestu je likvidirana Stankom banka sa 8,7 miliona. Vrhom liste, kao što se vidi, dominiraju preduzeća i banke koje su u stečaju. Iz liste prvih sto dužnika po visini utvrđenog iznosa vidi se da tih sto posle žalidbenog postupka duguju 824 od ukupno utvrđenih 874 miliona poreza na ekstraprofit, dok na ostale otpada nekih 49 miliona. U odnosu na utvrđenu cifru, prvih 100 od oko 800 nisu platili 700 miliona, dok se na ostale dužnike odnosi 37,9 miliona duga.

      
      

Obveznici Porez na ekstraprofit počelo je do 13.7. da plaća 496 poreskih obveznika kojima je porez razrezan po deset od ukupno 20 osnova propisanih zakonom. Više od 1 000 lica dobilo je rešenje za naplatu poreza, a porez preko iznosa od četiri miliona evra treba da plati dvadeset preduzeća ili lica, od kojih je pet platilo pun iznos.