Kako se oseća strani diplomata u Beogradu između Koštunice i Đinđića. Da li sadašnja misija OEBS-a, u želji da se zaborave stari nesporazumi, domaćim političarima gleda kroz prste. Kako je nastajao Zakon o radio-difuziji

      U sredu pre podne predsednik SRJ Vojislav Koštunica uručio je orden jugoslovenske zvezde uglednom italijanskom diplomati, ambasadoru Stefanu Saninu, dosadašnjem šefu misije OEBS-a u Beogradu, što se - u ovakvim prilikama - može smatrati izuzetnim priznanjem na dobro obavljenom poslu. Sanino je, inače, dugogodišnji dobar poznavalac Jugoslavije i čovek koji je ovde uvek bio cenjen i imao mnoge prijatelje.
      
       Nakon nešto više od godinu dana na čelu misije OEBS-a u SR Jugoslaviji, odlazite, na novi posao. Svojevremeno, u prvom svom intervjuu za NIN, rekli ste da želite da pomognete demokratske reforme u ovoj zemlji. Jeste li na kraju zadovoljni onim što ste učinili? Ima li nešto što ste želeli i nameravali da učinite, a niste uspeli?
       - Načelno govoreći, zadovoljan sam. Mi smo taj posao dobro započeli, dobro smo odredili pravce našeg delovanja, pre svega u pogledu krize na jugu Srbije, saradnji na reformi policije, pravosuđa... Ali, ako treba da kažem nešto o onim oblastima gde je, po mom mišljenju, preostalo još mnogo da se uradi, onda se to tiče jačanja demokratskih institucija. U mladoj demokratiji je važno precizno definisati "pravila igre", zato smo i dalje u početnoj fazi u ovoj oblasti. Naravno, reforme su svuda započele, nema oblasti društva gde ponešto već nije urađeno, ali preostalo je još mnogo posla da bi se to dovelo do kraja.
      
       Neke ranije misije OEBS-a, poput one na Kosovu koju je predvodio Vilijem Voker, nisu se ovde baš proslavile. Nije li se sada dogodilo nešto obrnuto: da ste postali suviše bliski sa ovdašnjim vlastima, federalnim i republičkim u Srbiji, i da im suviše olako dajete pokriće za sve što čine?
       - Tačno je da sam učinio poseban napor da uspostavim odgovarajuće odnose sa ovdašnjim vlastima. To je bilo, na neki način, uslovljeno i mandatom naše misije. Ja sam samo povremeno nastojao da im prenesem različita gledišta i shvatanja međunarodne zajednice. Ni to nije bilo uvek jednostavno, jer OEBS - koji mi ovde predstavljamo - čine 55 različitih država, a ja ne mogu da kažem da baš svaka od njih ima svoje precizno gledište o svakom problemu sa kojim se mi ovde srećemo, mada neke od njih često imaju...
       Uvek sam želeo da radimo zajedno, a ne da mi sa strane izigravamo nekakvog njihovog učitelja koji im deli lekcije i packe. Mi nemamo gotova rešenja koja bi trebalo ovde nekome da namećemo, a u jednom demokratskom društvu moguće je uvek opredeljivati se između vrlo različitih opcija... Ovdašnje vlasti su zrele i odgovorne, i nije bilo nikakve potrebe da mi njih podučavamo i da im dajemo lekcije iz demokratije.
       Konačno, neke stvari uvek možete reći na različite načine, mada u krajnjoj liniji, odgovornost za sve odluke uvek leži na ovdašnjim vlastima.
      
       Ipak, kad ste nešto prigovorili zbog oduzimanja mandata jednom broju poslanika u Narodnoj Skupštini Srbije, uspeli ste - čini se - da naljutite premijera Zorana Đinđića, koji vam je i sam poručio da nije vaš posao da ovde delite lekcije iz demokratije?
       - Već sam govorio o značaju institucija i potrebi da se definišu pravila demokratske igre, a to vam je najbolji primer, jer skupština je ključna institucija svakog demokratskog društva. Razgovarao sam sa raznim ovdašnjim zvaničnicima da bih podrobnije razumeo nastalu situaciju ali i da bih ukazao da je potrebno precizno definisati pravila o tome šta se može, a šta se ne može... Potrebno je da skupština postane ugledna institucija, na čemu svi treba da radimo. Skupština je mesto gde se vrši nadzor rada izvršne vlasti ali i mesto gde opozicija treba da ima svoju ulogu. Međutim, ne postoji samo jedno jedino rešenje koje se može smatrati demokratskim. Pogledajte samo Evropu, ili Evropsku uniju, i videćete da u mnogim slučajevima postoje vrlo različita rešenja i različita iskustva, koja su podjednako demokratska.
      
       Zar nije logično da u jednoj takvoj situaciji, kao što je bila i ta sa oduzimanjem mandata, kada je domaća javnost ostala pomalo zbunjena, misija OEBS-a pokuša da pomogne tako što će svima staviti do znanja kako se takvi sporovi rešavaju u drugim demokratskim zemljama?
       - Već sam rekao da ne spada u našu nadležnost, niti mi imamo mandat da ovde nešto presuđujemo. Inače, ta stvar koju pominjete bila je odmah razjašnjena naknadnim objašnjenjem pojedinih stranačkih predstavnika i ja ne vidim u tome nikakav problem... Ali želim još jednom da ukažem na značaj nadležnosti i uloge nacionalnih institucija. Ovde postoje nacionalni sudovi i oni treba a rešavaju sve takve nesporazume, a ne misija OEBS-a.
      
       Ali domaći sudovi, kao što znate, nisu uvek u stanju da izađu na kraj sa ovakvim i sličnim predmetima, tim pre što u mnogim sudovima još sede sudije koje su birane po kriterijumima političke podobnosti u vreme Miloševićeve diktature.
       - Morate biti obazrivi sa tim, jer krajnje je vreme da se počne sa poštovanjem institucija sistema, uključujući i sudove. U suprotnom, mogli bismo lako upasti u začarani krug. Ako ne pokažemo izvesno poštovanje prema institucijama koje treba da rade svoj posao rizikujemo da uništimo samu suštinu demokratije. Ako unapred zauzmete stanovište da su sudovi loši, vi ćete im uništiti svaki autoritet. Zato je, naravno, reforma tih institucija veoma važna, i to pre svega reforma koja će započeti unutar samih tih institucija. Mi možemo angažovati strane eksperte da im u tome pomognu, da im daju određene sugestije, i to i činimo, ali stranci ne mogu reformisati vaše institucije sistema, to morate vi sami... Važno je, takođe, naglasiti da u tome svi moraju da sarađuju - i sudovi, i policija i sve ostale institucije sistema. Jer, jedan složen demokratski sistem može da funkcioniše samo ako svi njegovi segmenti predviđeni ustavom i zakonom funkcionišu dobro. OEBS je ovde upravo da pomogne u ovom procesu. Molim vas da imate u vidu da misija OEBS-a nije neko strano nadzorno telo, već misija jedne međunarodne organizacije čiji je punopravan član i SR Jugoslavija. Sem toga, ovo o čemu govorimo je jedan proces, te stvari se ne rešavaju i ne menjaju preko noći.
      
       U kojoj meri su sadašnje podele unutar vladajuće koalicije DOS-a otežale rad vaše misije?
       - Na neki način, trenutna situacija u zemlji predstavlja "kohabitaciju". Ne vidimo nikakav problem u tome što različite partije izražavaju različite stavove. To je normalna dijalektika demokratije: na jednoj strani uvek imate vladu, koja ima većinu u parlamentu, kao što imate i opoziciju koja je predstavljena u parlamentu. Ali, ovde je sada nastala jedna drugačija situacija, jer je unutar koalicije koja je pobedila Miloševića u međuvremenu došlo do podele, i ta podela je sve dublja... Prema tome, sada imamo neku vrstu "kohabitacije" dve suprotstavljene političke linije, sa premijerom Srbije, koji personifikuje jednu, i saveznim predsednikom, koji reprezentuje drugu liniju. I, to je, takođe, normalna stvar u demokratskom društvu. Stoga je neophodno da i međunarodna zajednica uvažava i poštuje domaće institucije i njihove odluke, i da se uzdržava od bilo kakvih poteza koji bi se mogli kvalifikovati kao agresivni, ili kao mešanje u vaše unutrašnje stvari.
      
       Nedavno ste u jednoj prilici izneli ocenu da je ovde uspostavljena civilna kontrola nad Vojskom Jugoslavije. Nije li i to, možda, rezultat vaše želje da budete uviđavni i obazrivi prema pojedinim domaćim političarima, i da im ne držite lekcije, s obzirom na to što dobar deo domaće javnosti i dalje misli da takva kontrola nad oružanim snagama u praksi još ne postoji?
       - Pa, imate ministra odbrane koji je civil, postoji kontrola koju vrši predsednik SRJ. Postoje zaista elementi koji daju za pravo da se kaže da postoji civilna kontrola nad vojskom, i da to više nije, kao što je nekada bilo, armija koja sluša samo jednog čoveka... Takođe mislim da je više aktera poželjno, te s tim u vezi želim da naglasim ulogu skupštine i skupštinskog nadzora. Nadzor institucija treba da se vrši sa više mesta, da bi se onemogućilo da centri moći prelaze od jedne do druge osobe. Isto to važi i za policiju. Može li neko da kaže da policija u ovoj zemlji nije pod civilnom kontrolom? Glavno pitanje i dalje ostaje: kako uspostaviti balans nadzora različitih ogranaka vlasti i ojačati ulogu skupštine?
      
       Nećete valjda reći da je normalno da se u nekoj demokratskoj zemlji postavlja pitanje da li je jedan ogranak vlasti prisluškivao drugi i da li je u kabinetu predsednika Republike izdato naređenje armiji da izvrši prepad na zgradu vlade?
       - Kao što sam već više puta rekao, ja ne mogu i neću da ovde budem neki strani kontrolor ponašanja domaćih političara. Jasno je, naravno, da ovde postoji duboka podela između dva politička bloka i da se među njima rasplamsava politički sukob koji treba da reše ljudi u ovoj zemlji, na izborima. Ako, dakle, postavite pitanje - ko je odgovoran za funkcionisanje demokratije u ovoj zemlji, moj odgovor je da to nije međunarodna zajednica, nego vaše institucije i vaši ljudi.
      
       Čini se da vaša misija u SRJ nije imala mnogo veze sa misijom OEBS-a na Kosovu i Metohiji, ili drugim sličnim misijama u ovom regionu. Zašto?
       - Pre svega, mandat naše misije se mnogo razlikuje od misije OEBS-a na Kosovu. OMIK je u sklopu zvaničnih institucija. Mi smo ovde da pomognemo, a ne da upravljamo. Inače, ja se slažem da je moglo i da mora još mnogo da se učini na jačanju međusobne saradnje tih misija.
      
       I eksperti OEBS-a su, pored ostalih, bili angažovani da pomognu u izradi novih medijskih zakona u Srbiji. Ali, kad je nacrt Zakona o radio-difuziji, koji je imao i vašu podršku, stigao do vlade, i kada su tamo u njemu izvršene krupne izmene, sa očiglednom namerom da se uspostavi jači politički uticaj i kontrola nad medijima, vi tome niste ništa prigovorili. Kako ste doživeli prigovor da ste time, zapravo, žrtvovali pojedine nezavisne elektronske medije, poput TV B92 ili ANEM-a, zarad dobrih odnosa sa vladom?
       - Ponavljam i u ovom slučaju: uvek ima mnogo načina da nešto postignete. Niko ne može reći da Zakon o radio-difuziji koji je prošle nedelje usvojen u Narodnoj skupštini Srbije, nije u saglasnosti sa evropskim standardima. Naprotiv, to je jedan dobar i vrlo savremen zakon, bolji od većine zakona u zemljama ovog regiona, a možda i od zakona u nekim zemljama Evropske unije. Dakle, ako mi sada ovde treba da "potvrdimo" da je taj zakon u saglasnosti sa evropskim standardima, mi to zaista iskreno možemo da učinimo.
       Tačno je da su eksperti, koje smo mi angažovali, učestvovali u izradi nacrta ovog i nekih drugih medijskih zakona. Ali, kao i u svim drugim slučajevima, stvar je političke odgovornosti vaših institucija koje o tome odlučuju u krajnjoj instanci, da se odluče za neko od mogućih i jednako demokratskih rešenja. I, mi to moramo da poštujemo. Naravno, sve zainteresovane strane i svi relevantni činioci, kao što su u ovom slučaju novinari i njihove organizacije, razne nevladine i druge organizacije, mogu uvek da o tome izraze svoje mišljenje i da se za to zalažu u jednom demokratskom procesu. Mislim da je ovo dobar zakon i za sve te nezavisne medije koje pominjete, koji su bili i ostali izuzetno značajni za ovo društvo.
      
       Vi sada odlazite u Brisel, za specijalnog spoljnopolitičkog savetnika gospodina Romana Prodija na čelu EU. Šta očekujete na novom poslu?
       - Pa, baviću se onim što se zove međunarodna dimenzija EU, a to je - kao što znate - oblast u kojoj ima dosta posla i dosta problema.
      
       STEVAN NIKŠIĆ