Bivši režim uništio je opštine, lišio ih novca i imovine, vratio u četrdeset petu, a nova vlast muku muči da nešto popravi

      Onog dana kad je Slobodan Milošević doneo svoj, inače oktroisani ustav (i celu Srbiju pretvorio u najcentralističkiju zemlju Evrope, uz pomoć i mnogih zakona), bilo je jasno kako je nameravao da postane i politički i ekonomski vlasnik cele države, a sve na mala vrata.
       Prema tom ustavu i zakonima, opštine su izgubile i vlast i vlasništvo. Tako da je danas država vlasnik svega postojećeg, pa i drveta u parku, svakog lista na drvetu, dok ne otpadne. Kad otpadne, opština je dužna da ga počisti.
       Nedavno je iz Ministarstva za pravosuđe i lokalnu samoupravu izdvojena lokalna samouprava, formirano je Ministarstvo za lokalnu samoupravu, a ministar novog ministarstva ostao je Rodoljub Šabić, bivši potpredsednik Narodne skupštine Srbije.
       Pre nekoliko meseci usvojen je novi zakon o lokalnoj samoupravi, ali je važeći ustav sprečio zakonodavca da napravi pravi zakon, koji bi opštinama vratio prava koja su nekada, u vreme Kardelja, imala. To priznaje i sam ministar Šabić: "Novi je zakon bolji od starog, ali to nije ono što je nama neophodno i potrebno."
      
       Interes zemlje
       Znači, mora se promeniti Ustav Srbije da bismo centralizovanu državu decentralizovali. I sad nastaju muke.
       - Dakle, kad pričamo o decentralizaciji i razvoju lokalne samouprave, pričamo o nečemu što nije apstraktna tema, nego strateški interes ove zemlje. Ne šalite se vi kad kažete da je Srbija najcentralističkija zemlja Evrope. Taj stepen centralizacije, kakav smo zatekli u trenutku pada bivšeg režima, teško da ima primera u savremenim demokratskim zemljama. Blizu je pameti da se teškoće lokalnog značaja lakše prepoznaju i lakše rešavaju tamo gde nastaju. Na toj životnoj činjenici trebalo bi razvijati i sistem vlasti - kaže Šabić.
       Istina, novi zakon dao je veća prava gradonačelniku, koji će biti neposredno biran, u ukupnom ubiranju fiskalnih prihoda odvojio je veći stepen participacije za lokalnu samoupravu, odredio je i neke nove izvore prihoda, ali u suštini nije rešio ono osnovno.
       - Nije rešio pitanje vlasti i vlasništva. Prirodna bogatstva i dobra od opšteg društvenog interesa vlasništvo su države. A trebalo bi da najveći deo vrednosti koji se proizvodi u nekoj sredini, tamo i ostane. Onda su političke tenzije manje, a građani zadovoljniji. Ali, mi znamo da su mnoge opštine iz samodoprinosa, od novca koji su stanovnici, dobrovoljno, iz svog džepa davali, izgradile svoje lokalne puteve, vodovode, škole, domove kulture... a onda je Milošević, u jednoj psihičkoj sekundi, sve to nacionalizovao. Pitam, šta je sa zadužbinama, koje su ugledni i bogati ljudi poklanjali opštinama zato što su to bile njihove zavičajne opštine? Šta je sa vododoprinosima, koji nisu bili mali? I sada, odjednom, ništa od toga nije njihovo! To ni pravno ni moralno nije moguće braniti - kaže ministar Šabić.
       U životu to izgleda ovako: vlada je zainteresovana za strana ulaganja u neke vitalne objekte u najvećim gradovima Srbije (Beogradu, Nišu, Novom Sadu...). Ali, stranci pitaju: u čiju bi imovinu oni svoje novce ulagali? Da li je to imovina Beograda, Niša, Novoga Sada?
       - Mi smo pred odgovorom koji je nemoguće dati - kaže Šabić.
       Ovo je samo jedan primer koji pokazuje kako je ovaj Miloševićev ustav brana za reforme, za razvoj, za sve što bi vodilo normalnom životu.
       Bez promene Ustava nema nam boljeg života. Ima izgleda da bude gore. Pa što se onda jedan loš ustav ne menja? To je bilo glavno predizborno obećanje.
       - Nedavno sam rekao, kao realista, da novi ustav neće biti donet ni brzo ni lako. Ovaj što postoji, to pravnici najbolje osećaju, umire. Umire, sam od sebe. Život ga gazi, jer je anahron. On je, jednostavno, izgubio legitimitet pošto ga je Milošević oktroisao, u jednopartijskom sistemu. Ovaj ustav nema zamene i mi ćemo jednog dana ostati bez ustava.
      
       Mrtav Ustav
       Pravo nije pravna norma napisana na parčetu papira nego pravo postaje pravo kad počne da se primenjuje. Zašto sam rekao da novi ustav nećemo brzo dobiti? Prvo, ovaj je ustav tako sročen da je njegovo obaranje, na referendumu, nemoguće. Potrebno je da protiv Ustava glasa više od polovine upisanih birača, a to se nikada neće desiti. Drugo, Ustav bi mogao da se promeni i u današnjem parlamentu, dvotrećinskom većinom, ali ko može ozbiljno da na to računa kad je sve u parlamentu razjedinjeno i posvađano. Ne kažem da se jednog dana ne bismo mogli zbog nacionalnog interesa i o tome dogovoriti, ali za to je potrebno vreme - kaže ministar Šabić i dodaje da zalaganje za konstituantu znači još veće otezanje i gubljenje vremena, jer su za ustavotvornu skupštinu potrebni izbori i onda bi posle usvajanja ustava, pošto nema prava da donosi zakone, odmah bila raspuštena, pa bi opet usledili novi izbori. A vreme curi, kao voda kroz rešeto.
       Odgovorio je ministar Šabić i šta će biti sa opštinskim medijima. Biće privatizovani. Ne svi. Biće konkurencije. Nemilosrdne. Pa ko preživi, preživi. Sami će sebe morati da izdržavaju i da državi plaćaju porez. Jasno je šta to znači.
       Iako nije stručnjak za medije, prema ličnom priznanju, ministar Šabić zna da postoji veliki broj lokalnih medija koji su pod ingerencijom lokalnih vlasti. Zna i da su česte primedbe na njihov rad, jer i u manjim gradovima zna se ko je čiji čovek, a ko novinar.
       - To će morati da se promeni. Nezavisno od toga da li sve lokalne medije treba privatizovati, ili neke zadržati, mora biti konkurencije koja će svakoga terati da bude bolji, da pošteno informiše građane opštine. Svi će oni osetiti udar biča, ali ne biča politike, nego konkurencije, naglašava ministar Šabić.
       Koliko će lokalne televizije opstati, ne zavisi toliko ni od ovog ministarstva, ni od opština, nego od onih koji su nadležni za frekvencije. Potpredsednik republičke vlade Žarko Korać kaže da u Srbiji, danas, ima hiljadu televizija i da je više nego jasno da sve one ne mogu računati na dobijanje dozvole za rad, jer, jednostavno, nema toliko mesta u vazdušnom prostoru iznad Srbije.
      
       PETAR IGNJA