("Završni udarac", NIN br. 2690)

      Poštovani gospodine Stevane Nikšiću,
       Vi verovatno znate, a možda i ne, sudeći po činjenici da ste kao glavni urednik NIN-a objavili, pa čak i na naslovnoj strani najavili kao "udarni", tekst pod naslovom "Završni udarac" (autora Ljiljane Smajlović, 18. 7. 2002), da je jedan od zadataka obaveštajnih službi - dezinformisanje. Poenta je u tome da se javnost ("neprijatelj") "nakljuka pogrešnom stvarnošću", te da se pazi da protivnik ne postane svestan svojih pogrešnih pretpostavki sve dok ne bude previše kasno za bilo kakvu intervenciju. Krajnji cilj dezinformacije je - dominacija.
       Engleska, a i nemačka obaveštajna služba razvile su ovu metodu do perfekcije. Najpotpuniji opis dezinformisanja prikazan je u knjizi "Sistem varanja u ratu od 1939. do 1945", čiji je autor istoričar i bivši član Komiteta za obmanjivanje u okviru Britanske obaveštajne službe ser Džon Masterman. Jedna od finesa ovog učenja je izmišljanje situacija, događaja, planova, teorija i agenata koji, po Mastermanovim rečima, "uopšte ne postoje, osim u glavama ili mašti onih koji su to izmislili i onih koji u to veruju". Tačnije, onih koji su na te dezinformacije naseli!
       Bivši britanski vojni ataše u Beogradu Džon Kroslend veoma dobro je apsolvirao Mastermanovo učenje. Uostalom, to mu je bila i obaveza. Ali za razliku od navoda u tekstu Vaše novinarke, Kroslend nije rekao da smo ispijali viski u britanskoj ambasadi i da sam veleizdavao zemlju. Nije tačna ni druga tvrdnja gospođe Smajlović da sam dao bilo kakav iskaz haškim istražiteljima.
       Šta je naučila gospođa Ljiljana Smajlović na usavršavanju, obučavanju, učenju, ma kako se to nazivalo, u Americi, o trošku američke vlade i u njenom interesu i šta joj je obaveza, nije mi poznato. Poznato mi je, međutim, da o trošku i za pare te iste vlade (američke, da ne bi bilo zabune), dotična novinarka boravi u Hagu i piše naručene tekstove poput spomenutog. Uostalom, i ovaj tekst je tamo napisan, u prisustvu nekog "Kroslenda" ili ne, ostavljam čitaocima da zaključe. Evo, poslužio sam se manirom pisanja Vaše novinarke.
       Javnom mnjenju ostaje da odluči hoće li pristati da Ljiljana Smajlović, američkim parama, i dalje potcenjuje inteligenciju čitalaca NIN-a, a i samih građana Srbije.
       Vama, kao glavnom i odgovornom uredniku, ostaje da mi se javno izvinite zbog pokušaja vaše novinarke da me insinuirajući, lažući i manipulišući prozove za veleizdaju.
       Meni, u slučaju izostanka izvinjenja, ostaje da Vas tužim. Izbor je, u oba slučaja, Vaš. Izuzev, naravno, ako gospođi Smajlović drugačije ne narede.
       S poštovanjem,
      
       ALEKSANDAR DIMITRIJEVIĆ,
       bivši načelnik KOS-a