Šta da se radi? Prosto kao pasulj. Kada sam jednog prijatelja upitao šta bi radio ako bi kojim slučajem došao na vlast, sjajno je odgovorio: "Kupio bih borsalino i ne bih štedeo na zatvorima!"

      Čovek se ne bori s rupom na putu, nego sa budalama koje su je iskopale" (B. Pekić "Besnilo").
       Vredni kopači rupa u minulih 10 godina toliko su bili vredni da odgovor na pitanje "šta da se radi" dobija u smislu opomenom "pazi kuda gaziš". Optimisti će pronaći "toplu vodu" i reći: Gradimo novu trasu. Slažem se, ali to je najteže. Pitaće te zašto. Odgovor je prost: kopači rupa imaju naslednike kopače koji nove rupe legalizuju. Da vidimo sa kakvim to rupama imamo posla da bismo ostavili prostor za odgovor na pitanje "šta da se radi".
       Rupa u glavi: dođeš na čelo države i uobraziš da si dobio izbore a, naprasno, zaboraviš da je narod, dajući ti glasove, u stvari skidao glavu monstrumu.
       Rupa u istoriji: "u dugoj i tegobnoj povesti srpskog naroda nije se desilo da ispliva na površinu i doživi društvenu i političku promociju toliko razbojnika, ratnih zločinaca i profitera, kriminalaca raznih boja, fukara, belosvetskih protuva i prodanih duša, fabrikanata magle i proizvođača laži" (J. Trkulja).
       Rupa nacionalizma: zločine su činili, u ime naroda, pobesneli nacionalisti i vlastoljupci praveći se da su nacionalisti. "Nacionalista je, po pravilu, kao društveno biće, i kao pojedinac, podjednako ništavan. Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i individualna paranoja. Za ostale se ne interesuje, ne interesuje ga pakao, to su drugi. On se zatvara u njemu prihvatljive granice, u svoje avlije, u svoje kule od slonovače." (Danilo Kiš reče još 1973. godine!)
       Rupa za upotrebu Boga. Svedoci smo da se religija instrumentalizuje u pragmatične i dnevnopolitičke svrhe. Na primer: šta misli patrijarh uz obaveznu posetu manastiru Hilandar. Sada bih "povezao" dve rupe, nacionalizma i upotrebe Boga kako bi svima bilo jasno da nije moguće istovremeno biti hrišćanin i zagriženi nacionalista. Između hrišćanina i nacionaliste zjapi ponor. Jedno je biti sin krvi i zla, a drugo je biti sin Duha svetoga i za takve "radnje" Novi zavet nema razumevanja i ne ostavlja nikakve nedoumice.
       Intelektualna rupa. Neodlučnost duha je isto što i prinošenje na žrtvu prvoj ideologiji koja naiđe. Sukobljavamo se sa veleizdajom dela intelektualne elite "hrišćanonacionalista". O srpskoj inteligenciji, kao dr Mirjana Miočinović i Veljo Radović, mislim kao o najgorem sloju obezglavljenog naroda. Oni su fabrikovali, u ime režima, svoje demante poruke tipa "Kosovo je najskuplja srpska reč", "dogodio se narod". Uvedena je kategorija "nepriznavanja i najmanje krivice". To nigde ne postoji! A tek varka u floskuli "nebeska Srbija"!!! Pametni Paskal reče: "Ko hoće da se gradi anđelom, postaje životinja!" Tako su snajperima proširili nebeske vidike.
       Salonska rupa. Gde ste bili kad je grmelo?
       Ostatak rupe u kojoj boravi duh "mace i kuce", a služi kao opomena. "Vlast stvara nasilnike od svojih nosilaca, agresivne i bezobzirne ljude, neosetljive na tuđe nevolje, slepe za prave životne probleme, cinične na žalbe, samouverene jer mogu mnogo, naročito ako im to prilike dozvole. Pošten i otvoren čovek obično je žrtva njihovih poltrona, a ne ljudi na vlasti. Poltroni su đubre jednog vremena, i na njemu rastu sva zla ovog sveta" (Meša Selimović).
       Ova "deveta rupa na svirali" je rupa komunizma. U ovu rupu je Ivan Ivanović ubacio cedulju na kojoj piše: "Komunizam je sirotinjska ideologija, lepi se za sirotinju." Dodajem sjajno pitanje Lešeka Kolakovskog: "Zašto je simbol komunizma loš dizajn?"
       Šta da se radi? Prosto kao pasulj. Kada sam jednog prijatelja upitao šta bi radio ako bi kojim slučajem došao na vlast, sjajno je odgovorio: "Kupio bih borsalino i ne bih štedeo na zatvorima!"
       Pošto se bojim čoveka koji zna samo za jednu knjigu, predlažem referendum (to je sada kul) za ideju da se hitno raspiše najskuplji tender, tender za pamet.
      
       (Autor je kompozitor iz Beograda)