Naš zadatak je učenje na daljinu uz pomoć Interneta. Televizija kao medij ide u pravcu interaktivne komunikacije sa ciljem da, jednog dana, i gledalac učestvuje u kreiranju televizijskog programa

      Olivera Kosić, glavni i odgovorni urednik Obrazovno-naučnog programa došla je na tu funkciju pre godinu dana. To je i povod za razgovor s njom.
      
       Zato je prvo pitanje: šta ste zatekli?
       - Zatekla sam stanje koje sam znala, jer sam urednik u školskoj redakciji još od 1990. godine. Bilo mi je poznato programsko stanje, stanje u produkciji i finansijska situacija. Zatim, u Obrazovno-naučnom programu ima 110 zaposlenih i dvadesetak honorarnih saradnika. I bilo mi je jasno: da bi se pokrenulo nešto nabolje, potrebno je aktivno podsticanje svih radnika, kako unutar Programa, tako i van njega. Jer televizija je timski rad i ne bismo ništa mogli sami da uradimo bez korektne saradnje sa produkcijom, tehnikom i finansijskom podrškom - kaže urednica Kosić.
      
       Koliki je budžet Naučno-obrazovnog programa, ako to nije poslovna tajna?
       - Pa, jeste, poslovna tajna. Ali, mogu da vam kažem da se budžet Programa povećao za deset puta otkad sam došla na mesto glavnog i odgovornog urednika. Zadovoljna sam zbog toga, ali kad se uporedimo sa budžetima nekih evropskih prosečnih televizija, recimo Belgije, onda moje zadovoljstvo naglo splasne. Jer, belgijska televizija za proizvodnju jedne emisije, ne serije, ima na raspolaganju 30 do 40 hiljada maraka. Da ne govorim o britanskom Bi-Bi-Siju koji za jednu jedinu emisiju potroši i milion maraka.
      
       Koliko vaš Naučno-obrazovni program potroši za jednu emisiju?
       - U proseku, jedna emisija košta oko hiljadu maraka, a serijal do 30 000 maraka. Ali, očekujemo da će budžet za seriju o Nikoli Tesli biti znatno veći tako da će svaka epizoda koštati oko 50 000 maraka.
      
       Krenimo redom; šta ste, recimo, za ovih godinu dana uradili u Redakciji školskog programa?
       - Kada sam došla na ovo mesto školska redakcija je bila daleko od oblasti školstva. Radili su se samo edukativni serijali, a nije se aktivno učestvovalo u temama koje se odnose na reformu školstva. Nije se ušlo malo više u seoske škole u Srbiji, a nije se ušlo ni u modernizaciju gradskih škola, nije se preko Interneta dopisivalo sa školama. Mnogi u redakciji Školskog programa još ne znaju da se služe kompjuterom, a kamoli da kompjuterski komuniciraju s našim televizijskim auditorijumom i publikom koja nas gleda. Pred nama je još jedan pionirski rad, a to je kompjutersko povezivanje sa dijasporom.
      
       Šta još nameravate da promenite?
       - Do sada su se sve emisije radile dosta ekstenzivno. Zato uvodimo novu praksu - smanjiti duge monologe sagovornika, a umesto toga uneti snimljen materijal, jednostavno, treba skratiti i ubrzati ritam emisija. Gajićemo i dalje istraživačko novinarstvo koje je, na neki način, dobra tradicija našeg programa.
      
       Da li ste zatekli neke započete serije u bunkeru?
       - Da. To su serije o ćirilici, o "Meteopočetnici", o "Sudbini vasione", te zapisi iz Prvog svetskog rata, zatim serija "Trag u vremenu", kao i pomenuta serija "Nikola Tesla - nestrpljivi genije". Serija o ćirilici i "Meteopočetnica" već su realizovane.
       U Redakciji školskog programa pokrenuli smo i nove serije, recimo, "Metlu bez drške". To je dečja edukativna serija koja kroz detektivsku formu ukazuje deci na pravila u ponašanju sa drugovima i u porodici. "Metla bez drške", koja se prikazuje subotom od 18.30 časova, ohrabrila nas je jer je dobila najvišu ocenu od Centra za istraživanje javnog mnjenja.
       U Opšteobrazovnoj redakciji radimo nekoliko serija, na primer "Iz prve ruke". To je emisija koja se bavi politikom školstva. Zatim, tu je emisija o ketmanima, pa ciklus o crkvama brvnarama, a priprema se i projekat "Srpski film".
       Uveli smo i kratke forme, emisije kao što su "Put u dugovečnost", zatim emisiju "Pečat" i ZISK, to jest zapisi iz srpske književnosti.
      
       A Ekološka redakcija?
       - Ekološka redakcija je, ranije, imala emisije koje su više težile informativnom sadržaju. Sada ćemo ekološki program obogatiti novim formama i novim serijama. Dolaskom Dragana Marinkovića pokrenuta je emisija "Ekofajl", koja prati svetska dostignuća iz oblasti zaštite životne sredine, tu je i nova emisija "Čiste planine". Emisija "Ekopsiha" govoriće o tome kako, u moralnom smislu, zadržati čiste odnose među ljudima, kako da se čovek kao društveno biće, koje doživljava svakodnevne traume, zaštiti od svega toga i postane stabilan sa svojom filozofijom življenja. "Ekopsiha" je već montirana i kreće na jesen.
      
       Šta je sa Naučnom redakcijom?
       - Naučna redakcija je potpuno redizajnirana. Pre svega, mislim na emisije "Sektor SCI" i "Svet ideja". Otvorićemo se za nove naučne discipline prema kojima ljudi imaju odbojnost, a reč je o novim pravcima u nauci. Recimo, istraživanje svesti će sigurno biti nauka 21. veka, a naši naučnici još nerado govore o toj temi. Zatim, naša arheologija je vrlo zanimljiva. Emisije o Medijani i Keltima na Juhoru pobudile su interesovanje ne samo naših gledalaca već i na međunarodnim festivalima arheološkog filma.
      
       Gde je mesto vašeg naučno-obrazovnog programa u odnosu na slične evropske programe?
       - Ako je Jugoslavija po svim parametrima pretposlednja u Evropi, po emisijama iz mog programa smo sigurno negde u sredini Evrope i spremamo se da stremimo ka vrhu. Razmenom televizijskog programa hoćemo da pokažemo ne samo šta je naša televizija već i šta je naša kultura, pa i nauka i tehnologija.
      
       Šta je zadatak vašeg programa na duže staze?
       - Učenje na daljinu uz pomoć Interneta. Televizija kao medij ide u pravcu interaktivne komunikacije sa ciljem da, jednog dana, i gledalac učestvuje u kreiranju televizijskog programa.
      
       D. JOVANOVIĆ