Pod pritiskom preteći raspoložene Evropske unije, portugalska vlada brzopleto je povećala poreze na 19 odsto, zamrzla otvaranje novih radnih mesta u javnom sektoru i zatvorila više od 70 državnih institucija

      Portugalija hitno mora da smanji budžetski deficit od 4,1 odsto koji preti da poljulja stabilnost evra i ugrozi monetarnu politiku Centralne evropske banke. Međutim, bez decentralizacije državne uprave i stvaranja boljih uslova za život u kontinentalnom delu zemlje, to neće ići. Ko ne poznaje prilike u kontinentalnom delu Portugalije mogao bi se začuditi da začuje Ukrajince kako u sasušenim poljima, među stoletnim plutinim stablima, pevaju na ruskom jeziku.
       Nekadašnja žitnica Alentežo, najveći region Portugalije koji zauzima oko trećinu ukupne površine zemlje, jedna je od najnenaseljenijih i najnerazvijenijih oblasti u Evropi petnaestorice. U kontinentalnom delu zemlje (oko 80 odsto) živi svega 20 odsto stanovništva a većinu radne snage čine doseljenici iz zemalja Magreba, Ukrajine, Rusije.
      
       Buntovni starci
       Alentežo je region sa nejvećom stopom nezaposlenosti, a oko šezdeset odsto žitelja ima više od 65 godina i nepismeno je. "U mom gradu su čak i turisti stari", kaže Hose Ernesto d'Oliveira, gradonačelnik Evore, najrazvijenijeg grada u južnom delu Portugalije, i dodaje: "Izgubili smo mladu, sposobnu i ambicioznu generaciju koja bi trebalo da bude nosilac promena." Više od polovine mladih iz kontinentalnog dela Portugalije potražilo je bolju budućnost u Lisabonu i Portu, ili drugim zemljama.
       "U našem kraju postoji šala koja govori o prenaseljenosti obale i nenaseljenosti unutrašnjosti Portugalije. Ako se nastavi s ovakvom politikom, uskoro će svi živeti na obali, Portugalija će se prevrnuti i potonuti u Atlantik", kaže d'Oliveira.
       Iako postoji specijalni vladin program prema kojem treba stvoriti nova radna mesta za mlade, ekonomske prilike se uprkos naporima, ne menjaju jer Alentežo je pre svega poljoprivredni mediteranski kraj koji je prema državnoj agrarnoj politici limitiran u proizvodnji strategijskih namirnica, kao što su: žitarice, paradajz, vino, ulje.
       "Državna agrarna politika je u skladu sa evropskom, tako da se na neki način može reći da smo mi žrtve te politike", zaključuje Manuel Bento Rosado, potpredsednik Komisije za koordinaciju regionalnog razvoja Alenteža, uz napomenu da centralna vlast u Lisabonu ne ulaže mnogo napora kako bi stimulisala razvoj Alenteža.
       Dodatna, otežavajuća okolnost u Alentežu je to što centralna desničarska vlada ne gleda blagonaklono na to što su na poslednjim izborima komunisti sa Linom de Karvalom na čelu dokazali da su i dalje najomiljenija politička partija. Takođe, Lisabon ne može "oprostiti" Alentežu, pre svega gradu Evori, to što je 8. novembra 1998. godine na referendumu jedini jasno rekao da vlast u Portugaliji treba decentralizovati.
       "Osim toga, u Alentežu ekonomska klima ne pogoduje razvoju malih i srednjih preduzeća. Za razliku od severnog dela zemlje, jug nikad nije gajio taj trgovački duh. Naše institucije nisu još dovoljno dobro organizovane. U doba recesije, koja je zadesila ne samo Evropu već i ostatak sveta, ljudi se radije opredeljuju da osnuju mala preduzeća sa nekoliko radnika, što umanjuje sposobnost Alenteža da stvori mnogo novih radnih mesta i ponovo privuče mlade", kaže Rasado i dodaje da na jugu Portugalije praktično nekoliko porodica poseduje svu zemlju, dok je na severu potpuno obrnuta situacija.
       Najveći "investitor" u Portugaliji je Evropska unija. Više od milijardu evra pomoći izdvojeno je iz kohezionih i strukturalnih fondova kako bi u periodu 2000-2006. godine Alentežo dostigao 75 odsto standarda Evropske unije. Oko dve milijarde evra, što iz fondova Evropske unije, što iz opštinske kase, uloženo je u projekat INTEREG, odnosno izgradnju najvećeg veštačkog jezera u Zapadnoj Evropi, površine od oko 1100 kvadratnih kilometara, kako bi se rešio problem vodosnabdevanja u celom regionu.
      
       Packe EU
       Iako je centralna vlast smanjila fondove za razvoj kontinentalnih portugalskih opština, tako da sada one dobijaju oko 10 odsto budžetskih sredstava za javne investicije, to neće pomoći da se znatnije umanji budžetski deficit koji do kraja godine treba da bude smanjen na 2,8 odsto.
       Osim što je desničarska vlada odmah po dolasku na vlast prekinula ekonomske reforme započete u doba vladavine socijalista - kao da je Alentežo, odnosno unutrašnjost Portugalije jedan od najznačajnijih uzroka ekonomskog pada - pod pritiskom preteći raspoložene Evropske unije, vlada je brzopleto povećala poreze na 19 odsto, zamrzla otvaranje novih radnih mesta u javnom sektoru i zatvorila više od 70 državnih institucija. U toku su pregovori sa sindikatima ne bi li se došlo do četvorogodišnjeg "sporazuma o nenapadanju", a najavljen je i surov plan ekonomskog oporavka.
       Uverena da je otkrila neverovatno dobro rešenje koje će Portugaliju izvući iz trenutno nepodnošljive ekonomske situacije, vlada, odnosno Manuela Fereira Lite, ministarka finansija, nije mnogo razmišljala o dugoročnim posledicama koje ova restriktivna politika može da ima. Međutim, ova vrsta "slepila" je na izvestan način razumljiva jer je EU obećala da će ukinuti pomoć iz svojih fondova, a ukoliko Portugalija istog trenutka ne preduzme energične mere za smanjenje javne potrošnje, biće i kažnjavanja - oduzimanje 0,5 odsto bruto nacionalnog dohotka.
       "Obični ljudi su uglavnom zainteresovani za male stvari i zato je veoma bitno objasniti im zbog čega vlada preduzima ove mere i šta će one značiti u svakodnevnom životu", kaže Antonio Karmona Rodrigez, zamenik gradonačelnika Lisabona. Kaže da bi najveća greška bila da se dozvoli određenim partijama da zloupotrebe situaciju kako bi stekle veću političku popularnost. "Imamo izgleda, jedan je u poboljšanju interregionalne saradnje, pre svega sa Galicijom, Estramadurom i Andaluzijom. Takođe, treba motivisati domaće investitore iz Lisabona i Portoa da što više ulažu u kontinentalni deo zemlje koji ima budućnost u turizmu", kaže Rodrigez ne poričući da je došao trenutak kad Portugalci treba da se pripreme za budućnost u kojoj neće biti fondova EU, naročito kad nove zemlje, poput Poljske, pristupe petnaestorici.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ