NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Slabi nervi

Najveća svetska ekonomija, američka, sve više zapada u krizu - firme su na gubitku ili propadaju, a akcije padaju. Koliko će se to odraziti na Evropu

      Skandali u velikim američkim korporacijama i na berzama za trenutak su skrenuli pažnju sa kontinentalne Evrope i sa činjenice da su evropska tržišta daleko ugroženija i da berzanski indeksi na evropskim berzama daleko više padaju nego što je to bilo proteklih nedelja u Njujorku i Londonu.
       Portugalija je povukla konac u Evropskoj uniji prešavši limit od tri procenta državnog (vladinog) deficita, koji je počeo da raste još pre dva meseca i sada dostigao nivo od 4,1 odsto. No, mnogo više zabrinjavaju Nemačka i Francuska koje joj se sve više približavaju preteći da ugroze Centralnu evropsku banku (ECB). Nemačka i francuska ekonomija su mnogo jače i njihovo zaostajanje usporilo je razvoj svih zemalja Unije. Francuska je predvidela da ove godine neće imati deficit veći od 2,6 odsto a Nemačka od 2,8 odsto.
       Nemačka ekonomija je treća po veličini u svetu i najveća u Evropi. Recesija koja ju je pogodila prošle godine predstavljala je šok za Nemce, ali i za ostatak Evrope, naročito za zemlje koje se oslanjaju na nemačku privredu, i bila je daleko veća od one koja je sad zahvatila Ameriku. I ova godina joj je takođe počela loše, za razliku od SAD koje su imale vrlo uspešan prvi kvartal. Nezaposlenost je sve veća, a veće su i pretnje da će još radnika izgubiti posao.
       I ostale evropske zemlje se sreću sa sve većom nezaposlenošću, rastom cena i smanjenom potrošnjom koje je izazvao prelazak na evro. Smatra se da će do kraja godine biti još gore, jer su u ekonomske pokazatelje u prvom kvartalu ove godine uračunate i rasprodaje početkom godine, kad su cene pale a potrošnja porasla. Međutim, ove godine Nemci više neće masovno na letovanje, kao ni mnogi Evropljani, čime će posle drugog kvartala zemlje u kojima je turizam važna privredna grana (Španija, Italija i Grčka) pokrenuti drugu "turu" privrednog zaostajanja.
      
       Centralna banka
       Ko je kriv za to? Britanski ekonomisti ("Economist") uperili su prst u ECB. Optužuju je za "opsesiju" o stabilnosti cena, "tvrdoglavo" odbijanje da uzme u obizir nezaposlenost i druge ekonomske faktore i odbijanje da smanji kamatne stope. Nasuprot njima, Amerikanci to čine agresivno i to je razlog što je recesija u Americi tako blaga.
       Jedan od faktora recesije sigurno je i način shvatanja onoga što mi zovemo "mala privreda". Još pre nekoliko godina, kad su u Evropi počele prve privatizacije velikih državnih preduzeća (pošta, železnica), san svakog otpuštenog Nemca je bio da dobije dovoljno veliku otpremninu kako bi mogao da otvori kafić ili samostalnu radnjicu (to torbarenje je poznato i kod nas), a to nije small business.
       To su u Americi shvatili na vreme. Industrija zabave i, kasnije, poslovi kao što su oni u Silicijumskoj dolini (kompjuterstki softver,) zaposlili su mnoge radnike i dali novi zamah privredi. Zato danas u vreme recesije Amerika ima četiri odsto nezaposlenog stanovništva, koliko je imala Nemačka u srećna vremena.
       Međutim, uprkos svemu, Romano Prodi, predsedavajući Evropske komisije, kaže da nema izgleda da se ponovi 1929. godina. Osnova evropske privrede je dobra, tvrdi on. Pitanje je da li će biti tako dobra i kad primi nove članice u Evropsku uniju, ili ih zbog straha od novih problema Unija neće ni primiti.
      
       Izvoz je spas
       Sada kada su Nemačka i Francuska počele da "usporavaju", ECB će morati da smanji kamatne stope ili da se pomiri sa činjenicom da odloži dalje napredovanje privrede za mnogo meseci. Jačanje evra, na račun dolara, poslednjih nedelja, daje, prema rečima nemačkog ministra finansija Hansa Ajhela Banci dosta prostora za manevrisanje kamatnim stopama. Međutim, jak evro znači i veće izvozne cene, a evropska privreda mnogo više zavisi od izvoza nego američka.
       Izgledi da se Nemačka izvuče iz recesije nisu veliki (50:50), kaže nemački ekonomista Gernot Neb i predviđa da će se malo toga pokrenuti u narednih šest meseci. Ministar, čije mišljenje mnogi ne dele, kaže da će se sve popraviti za sledećih šest meseci, možda samo zbog predstojećih izbora u septembru.
       Oporavak privrede mora da počne od industrijskog sektora, a on je u dubokoj krizi. Iz industrijskih udruženja stižu vesti da ovaj sektor "neće doprineti rastu ove godine". Ekonomski institut iz Berlina prošle nedelje je predvideo da će ove godine rast bruto nacionalnog dohotka iznositi 0,6 odsto, dok je vlada procenila da će iznositi 0,75 odsto. Ekonomisti iz nemačke Hipotekarne banke računaju samo sa 0,25 odsto, a prethodna procena je bila jedan procenat.
       Čak i da se nemačka privreda oporavi, u Evropi se pitaju može li ona biti lokomotiva svetske privrede, naravno ukoliko američka doživi ozbiljan krah? Nevoljno odmahivanje glavom je najčešći odgovor, i priznanje slabosti. Izgleda da se Evropa zapetljala u svojoj oholosti. Sada mora da trpi kritike, najviše britanskih ekonomista, da evropski lideri neće da prihvate anglosaksonski kapitalizam sa slabom korporacijskom regulativom i fleksibilnim tržištem radne snage.
       Pol Grove, profesor ekonomije iz Livena (Belgija) i član belgijskog Senata, za recesiju u Evropi, najviše krivi Evropsku centralnu banku i njen Pakt za stabilnost i razvoj koji je nefleksibilno predvideo "opasnu" granicu deficita i izazvao haos u zemljama koje bi to lako mogle da prevaziđu (predviđene su čak i kaznene mere za zemlje koje probiju limit od tri odsto).
       Prema njegovim rečima Pakt stabilnosti predstavlja nevericu u demokratske institucije država članica Unije. "Sasvim je iznenađujuće da su se zemlje EU složile da ih kontroliše jedna evropska institucija na način koji ne pokazuje Međunarodni monetarni fond prema banana republikama."
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu