Roman "Alijansa" u izdanju Centra za stvaralaštvo mladih, nesvakidašnji je pogled Venislava Džidića (28) na sudbinu ex-Jugoslavije

      Nema lažnog izbora, ili biraš ili lažiraš da biraš. U prvom slučaju nalećeš na lepe žene koje posle upoznavanja zahtevaju da ih poljubiš u njihovu aždajinsku drugu polovinu (koja se ne vidi na prvi pogled), u drugom slučaju se dosađuješ bez kinte u džepu uz dosadno kvazipitanje bez odgovora "gde večeras" ili "šta da se radi". Naravno, aždaje zastrašuju i, reklo bi se, da i nisu neki izbor, ali ako se lepo ljubiš znaju da udele kompliment, a to već ispunjava bar jedan od dovoljnih razloga da se upustiš u avanturu izbora.
       Na primer, ako dan pred rušenje NjTC u Njujorku, "živite u Jugoslaviji, na Balkanu, u Evropi etc., u Beogradu konkretno," možete da naletite na babu. Onda je pred vama izbor da li da se sa njom udružite i povinujete njenim misterioznim zahtevima i obećanjima da će se avantura biranja nadalje produžavati i ponavaljati u arhetipskom fazonu broja sedam ili ćete ostati da uz TV čekate spektakularnu sliku koja će uslediti dan kasnije, što takođe podrazumeva arhetipsko ponavljanje sublimirano u dodatku "Sedam TV dana".
       Naravno, Venislav, o kome je ovde reč, bira babu. I mada razlozi za izbor nisu nikad presudni, ako se ima u vidu pouka iz prvog pasusa o aždaji, ali pre svega ako se ima u vidu način bitisanja - izbor avanture a ne kvaziizbor praćenja "Sedam TV dana", razlog da Venislav izabere babu ne bi trebalo ni prećutati - to je njegova baba. Bitno je što je baba Venislavu, kad je bio mali, čitala bajke Ivane Brlić-Mažuranić, i što je Venislav bar jednom gledao montipajtonovce i to onu epizodu sa bandom baba koje haraju londonskim ulicama. To je istovremeno i razlog više da se TV kao izbor ne izbriše apriori. Možda je čak i baba-književni junak gledala babe-filmske junake, mada se to već ne može sa sigurnošću tvrditi.
       U svakom slučaju, izabiranjem babe nalazite se pred sledećim izborima: uspostavljanje zdravog građanskog režima - sport (može bicikl a može i akvabik) i valjana ishrana, preskakanje dvorišnog zida usred grada što dovodi do šume, biranje pravog puta, borba sa ćupom zagonetačem, čuvanje zagonetnog svežnja od sedam ključeva... Zatim slede mnogo opasniji izbori: jedan od sedam ponuđenih rukavaca, jedan od sedam brežuljaka, jedna od sedam gora, jedno od sedam mora, jedna od sedam pustinja... Ko ne izabere dobro, nikad se ne vrati u priču. Ali ni erudicija nije nevažna, kao što nije nevažno ni što je knjiga mala po formatu - palm size, što bi rekli braća Hrvati - pravi izbor za sve koji ne vole da ih knjiga muči nego oni nju, plavičasta sa crnim slovima koja ne zamaraju očinji vid, što bi rek'o Venislav.
       Nije nevažno ni što iza knjige stoji sudbina ex-Jugoslavije, što se onaj ko je piše suvereno i nenametljivo služi svim nasleđem kojim ta bivša zemlja raspolaže. Razumljivo, jer je u njoj rastao. Na kraju knjige, posle kratkog predaha uz pasulj, cveklu, rakiju i kafu (nema sedam jela, al' je svejedno arhetip), stoji montipajtonovski izbor - da mladić koji je prošao sve najteže virove, aždaje, mora, gore i pustinje, odgovorio na sva pitanja, ponovo postane sedmogodišnjak. Jedva da je i ovo pregurao (ratove, glad, siromaštvo, bedu, tiraniju, smrt i razvrat...), a opet sve iz početka da kao gleda sve frustracije i glupe komplekse odraslih, sve manipulacije u njihovom liliputanskom svetu. Odvratno, sem ako iza njega ne stoji alijansa porodice i podrška i utešna utopija da je moguće uvek iznova imati jednaki broj izbora, pa makar oni bili i sušto ponavljanje.
      
       T. SPAIĆ