Iz naše nadležnosti je izbrisana kategorija unutrašnjeg neprijatelja

      U kabinetu šefa do juče Resora državne bezbednosti a sada Bezbednosno-informativne agencije sa Andrejom Savićem je ušla jedna šahovska garnitura. Poklon "crvenih beretki" ili Jedinice za specijalne operacije jeste nagrada za uspešno okončanje njihovog protesta s kraja prošle godine, ali malo nefunkcionalan: metalne figure nisu lake za pokretanje. Teško da će Savić, pasionirani šahista njima ikad odigrati partiju sa svojim kolegom iz nemačke obaveštajne službe koji mu je već poslao jedan kompakt disk sa šahovskim programima.
       Savić neće reći da ga je na čelo Službe stavio, predložio bilo koji političar, već da je kandidat više ljudi, na spisku je bio odmah posle petooktobarskog prevrata. Kazaće za sebe da su "intelektualci u policiji po prirodi na neki način disidenti, razmišljaju svojom glavom, nisu slepi poslušnici nečije volje ili naloga".
       Šefovsko mesto je prihvatio jer je "shvatio da je ovo istorijski izazov, da su vremena takva prelomna da treba dati neki svoj doprinos, makar on bio i mali". Njegovi ciljevi su: da Agencija bude potpuno profesionalna u funkciji očuvanja ustavnog poretka, u funkciji očuvanja globalnih nacionalnih interesa, da bude potpuno depolitizovana i potpuno demilitarizovana. Savić, koji je završio Fakultet političkih nauka, u Resoru je počeo kao operativac, prošao je sve faze operativnog i analitičkog rada, a od 1988. se posvetio naučnom radu predajući na Višoj školi unutrašnjih poslova i Fakultetu civilne odbrane Osnove državne bezbednosti i radeći kao naučni saradnika u Institutu bezbednosti.
      
       U čemu je razlika između Resora državne bezbednosti i Bezbednosno-informativne agencije? Koji su poslovi koje je jedna radila a druga neće raditi?
       - Od 1945. godine ovo je peta promena naziva: bila je Ozna, pa Udba, Služba državne bezbednosti,pa Resor državne bezbednosti, i evo sada imamo BIA...
      
       Liči na CIA.
       - Možda malo. Kvalitativna razlika ove promene imena od prethodnih jeste u tome što nije reč o pukoj izmeni naziva. Radi se o tome da ova agencija prvi put izlazi iz ministarstva, Ozna je bila u okviru vojske, Udba, SDB i RDB su bili u okviru MUP-a, i postaje vladina agencija. Promeni su prethodile vrlo intenzivne višemesečne pripreme. Ovo je možda jedan od najpripremljenijih zakona.
      
       Bile su tri varijante zakona?
       - Imali smo tri varijante zakona koje su ponudili nevladina organizacija LEKS, Resor i Sekretarijat za zakonodavstvo. Na savetovanju u Vrnjačkoj Banji bio je kompletan nevladin sektor, svi eksperti iz ove oblasti, profesori univerziteta, javni radnici, i oko tridesetak stranih diplomata. Oni su, u stvari, akreditovani predstavnici stranih službi u Beogradu, oficiri za vezu, i sl.
       Modeli koje su ponudili LEKS i Resor DB razlikovali su se samo u nekim nijansama. Uz izvesne izmene, usvojen je model Sekretarijata za zakonodavstvo.
       Svi ponuđeni modeli su dobili najširu stručnu i međunarodnu verifikaciju, jer su rađeni na bazi uporedne analize relevantnih obaveštajno-bezbednosnih sistema i uz uvažavanje naše društvene i državne stvarnosti i naše tradicije.
      
       U javnosti je bilo tvrdnji da je prihvaćena verzija LEKS-a. Čulo se da je premijer Đinđić u Engleskoj dobio pohvale za nju?
       - Dobili smo većinsku podršku čelnih ljudi i pravnih eksperata stranih službi, osim manjeg broja, u koje treba ubrojati i englesku službu. Oni su nam kao uzore nudili modele Jamajke ili Sijera Leonea, što je delovalo neprimereno. Zna se da je naša služba najrelevantnija i najrespektivnija služba na prostorima bivše Jugoslavije, pa i Balkana.
      
       Razlike između tri modela odnosile su se na delokrug rada i policijska ovlašćenja.
       Zanimljivo je napomenuti da smo, za razliku od zemalja razvijene građanske demokratije u Evropi, procenili da su bezbednosne pretnje i izazovi takvi da ne možemo dosadašnju službu cepati na dva dela - obaveštajnu i kontraobaveštajnu. Ovo tretiramo kao model za neko prelazno vreme, tri ili pet godina, do stabilizacije bezbednosnog i političkog stanja u zemlji i stvaranja uslova za rad dve odvojene službe.
       Pitanje zakonske nadležnosti na neki način je sadržano u sintagmi bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosna odražava kontraobaveštajni aspekt službe, suprotstavljanje kontraobaveštajnim aktivnostima stranih službi na našem prostoru, zatim borbu protiv terorizma.
       Informativna kao termin je u stvari eufemizam koji podrazumeva spoljni obaveštajni rad izvan granica zemlje. Mi smo mala zemlja, ali smo u svakom slučaju vodeći na prostoru Balkana - govorim sa stanovišta službe - i moramo, kao služba, da budemo prisutni u našem okruženju, pre svega u republikama bivše Jugoslavije i drugim susednim zemljama. Bezbednost zemlje i zaštita ustavnog poretka ne može se braniti samo unutar zemlje.
       Klasična policijska ovlašćenja su zadržana samo u kontraobaveštajnoj, bezbednosnoj sferi i na planu borbe protiv terorizma. Zaplena silne vojne opreme u selu Dobrosin na jugu Srbije urađena je kombinacijom korišćenja obaveštajnih podataka i korišćenjem delova Jedinice za specijalne operacije, čime je sačuvana puna tajnost akcije. Akcija je bila veoma uspešna i međunarodni faktori na jugu Srbije su bili veoma zatečeni i neprijatno iznenađeni.
      
       Dosta hvalite Resor čiji je jedan od osnovnih poslova kontraobaveštajna zaštita Vlade Srbije. Šest meseci su pratili potpredsednika Vlade Momčila Perišića, a vi niste primetili? Kako je toliko moćna služba mogla to da ne vidi?
       - U čisto zanatskom smislu, Vojna služba bezbednosti je profesionalno odradila posao. Međutim, bilo je dosta propusta formalno-pravne prirode. Uobičajeno je, u svetu, kada su u pitanju takvi "kapitalci", da tako kažem, da se mora napraviti detaljna politička procena.
       Ovde je očigledno zaobiđen predsednik vlade, i to nije bilo dobro. Naravno da je vojna služba napravila i propust što nas nije blagovremeno obavestila o akciji, iako se umešala u oblast civilnog sektora koji spada u našu nadležnost.
       Resor, inače, nije štitio generala Perišića, jer je on koristio usluge vojnih lica i lica iz Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.
       Slučaj Perišić doneo je i neke kontraefekte po vojne službe, jer je prvi put u javnosti obelodanjen njen rad. To je počelo prerastati u aferu. Posle toga je donet savezni zakon kojim je institucionalizovana kontrola nad vojnim službama.
      
       Jedna od primedaba je i zašto bi se BIA bavila organizovanim kriminalom?
       - Bezbednosno-informativna agencija, kao naslednik dosadašnjeg Resora državne bezbednosti, ima monopol u korišćenju operativno-tehničkih uređaja, kao jednog od tajnih metoda prikupljanja informacija. I ako se doda i metodologija obaveštajnog rada, znači korišćenje obaveštajnih metoda u prikupljanju informacija, onda se može doći do odgovora da bez logističke podrške ovakve agencije, klasičnoj policiji je vrlo teško da prati vrhunski organizovani kriminal, naročito onaj povezan s inostranstvom.
      
       Ona famozna analiza o organizovanom kriminalu u Srbiji je papir koji je napisan ovde, u Resoru?
       - Jeste. To su podaci koje je Resor državne bezbednosti faktički ustupio na korišćenje Resoru javne bezbednosti na dalji rad.
      
       Mnogo je veći problem što BIA treba da se bavi zaštitom ustavnog poretka. To je bio eufemizam za praćenje političkih neprijatelja, praćenje političara, šefova partija, disidenata ?
       - Osnovna karakteristika reforme ove službe je upravo depolitizacija, demilitarizacija, demokratizacija i vrhunski profesionalizam. Kad kažem depolitizacija, to se, pre svega, odnosi na brisanje kategorije unutrašnjeg neprijatelja iz naše nadležnosti, koja je desetinama godina, za vreme Josipa Broza i kasnije figurirala.
      
       Tvrdite da BIA neće prisluškivati nijednog političara?
       - Ne. To apsolutno ne dolazi u obzir.
      
       Kad ćete da izvadite "bubice" iz kuće Vuka Draškovića?
       - To je neprijatna epizoda koju sam nasledio. Ona je nanela dosta štete kredibilitetu službe. Važeći propisi podrazumevaju da se demontaža (inače, u pitanju su potpuno mrtva tehnička sredstva koja fizički stoje tamo po određenoj skici) obavi u prisustvu gospodina Draškovića i supruge, advokata. Ali, gospodin Drašković želi da to bude urađeno u prisustvu novinara, kamera, a nas važeći propisi obavezuju na čuvanje državne tajne. To je kao kad bi "Koka-kola" otkrila formulu po kojoj pravi svoj najpoznatiji napitak.
      
       Vi to možete da skinete u prisustvu Vuka Draškovića?
       - Da.
      
       Ali ne u prisustvu novinara?
       - Ne u prisustvu trećih lica.
      
       Da se vratimo na organizaciju BIA. Priča se da ćete drastično smanjiti broj ljudi koji rade u službi.
       - To nije tačno. Ako pogledate pažljivo zakon, u jednom od članova je predviđeno da one koji ne budu odgovarali kriterijumima nove agencije preuzme Javna bezbednost.
      
       Sumnja se da će onih koji rade u ovoj službi biti upola manje?
       - To su proizvoljne ocene. Nema razloga ni za kakvu uznemirenost pripadnika službe. Moraćemo da otklonimo neke slabosti i propuste kojih je bilo u prethodnom periodu. Naravno, neće se ići od imena i prezimena nego na osnovu opštih kriterijuma, počev od školske spreme, zalaganja na radu, moralne ispravnosti, itd.
      
       Cinici kažu da je ovo idealna prilika da se BIA oslobodi onih ljudi koji su u DB bili povezani sa švercom cigareta, droge, oružja, sa ratnim zločinima?
       - Nije. Zakon je do sada štitio i neradnike i nestručne ljude i ljude koji su imali disciplinske prekršaje. Oni jednostavno nisu mogli biti izbačeni iz službe. Svaka reforma predstavlja pogodnu priliku da se takva institucija na neki način profiliše prema pozitivnim karakteristikama, vrlinama, kvalitetima, prema novom organizacionom modelu, sadržaju i metodima rada službe.
      
       Ko će odlučivati ko ostaje u BIA, a ko ne ostaje? Hoćete li to biti vi?
       - To će biti kolektivni rad. Znači, starešine organizacionih jedinica će dati karakteristike, određene predloge. Onda će se to razmatrati na najširem kolegijumu a direktor će donositi rešenja na osnovu svih relevantnih mišljenja.
      
       Jedna od ključnih primedaba je i da je BIA sada vladina agencija. Resor je bio u okviru MUP-a, sada više nije, ali i tad je vlada bila odgovorna za službu a i sad je odgovorna za nju. Dakle, služba je sada samo malo više vladina nego što je do juče bila?
       - To je tačno. Resor državne bezbednosti, kao sastavni deo MUP-a, faktički je bio pod ingerencijom vlade, jer je ministar i potpredsednik i član vlade. Sada se na neki način ta veza sa Ministarstvom ukida i uspostavlja se direktna komunikacija prema vladi i sa vladom.
      
       Suština ove primedbe je da sama vlada kontroliše rad BIA, sama vlada određuje njene zadatke. A gde je tu parlament?
       - To je jedno od pitanja koje se često čulo u pripremi ovih modela zakona. Bilo je raznih varijanti - da se uvede institucija generalnog inspektora. Izvestan broj amandmana u Skupštini povodom donošenja zakona odnosio se na to da se Odboru za bezbednost daju veća ovlašćenja i u kadrovskoj politici, imenovanju direktora, pa je prevladalo uverenje da treba poštovati postojeće propise.
       Parlamentarna kontrola svodi se na Odbor za odbranu i bezbednost i njemu se dva puta godišnje podnose izveštaji o radu agencije. Po potrebi, nešto se može razmatrati i pred celom Narodnom skupštinom.
       Sudska vlast se u kontroli agencije ogleda preko predsednika Vrhovnog suda Srbije. On odobrava korišćenje operativno-tehničkih sredstava, koja na bilo koji način ugrožavaju osnovna prava i slobode građana.
      
       Zašto to nije veće sudija nego baš predsednik Suda? Primedba je zbog toga što je ranije bilo predsednika Vrhovnog suda koji su davali blanko dozvole za prisluškivanje?
       - Ne bih ulazio u to kako je bilo ranije. Bio je drugi politički sistem, autoritarna služba, neka vrsta političke policije. Toga više neće biti. Predviđeno je da predsednik Vrhovnog suda ili član tog suda to odobri, zavisi od hitnosti i osetljivosti posla.
      
       Na saveznom nivou uspostavljena je mnogo stroža kontrola obaveštajnih službi - dve vojne i dve Saveznog ministarstva inostranih poslova. Tu su i inspektor i ta uža grupa u Skupštini i mnogo su veće mogućnosti nadzora nad tim službama nego što je to predviđeno za BIA.
       - U saveznom zakonu su se u velikoj meri koristila rešenja naše verzije zakona. Taj zakon je veoma detaljan. Naš je zakon uopšten, odnosno elastičan jer će se podzakonskim aktima regulisati sve pojedinosti.
       Međutim, kad govorimo o tom saveznom zakonu, on je faktički napravio radikalnu promenu stavljajući vojne službe pod kontrolu Savezne vlade, a ova služba je pod kontrolom republičke vlade.
      
       Stepen njihove kontrole, bar prema zakonu, veći je od konrole nad BIA?
       - Naš zakon je prema važećim republičkim propisima. Ovaj zakon će vrlo kratko trajati i on će morati da se saobrazi rešenjima i normativnim promenama koje će se odnositi na saveznu državu.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ
      
      

Legija Gotovo u svakom broju "Srpske reči" pominje se kako Milorad Ulemek Legija maltretira narod po Beogradu. On je bio šef "crvenih beretki" i na neki način se i dalje vezuje za Resor ili Agenciju, svejedno?        Sa pukovnikom Miloradom Lukovićem Legijom je još prošle godine raskinut radni odnos i on nema nikakve veze sa Resorom državne bezbednosti.

      
      

Ćuruvija, Gavrilović... Lošem ugledu Resora, odnosno Agencije doprinose i nerasvetljeni slučajevi: ubistvo Slavka Ćuruvije, ubistvo Momira Gavrilovića, nestanak Ivana Stambolića..?        - Na slučaju Ćuruvija se intenzivno radi. Nosioci tih policijskih aktivnosti su kolege iz Javne bezbednosti, pre svega Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala. Mi smo još prošle jeseni kolegama iz Javne bezbednosti dostavili kompletnu dokumentaciju, sva raspoloživa operativna saznanja.        To su izuzetno teški recidivi prošlosti i strašno pogađaju službu, jer se radi o umešanosti malog broja ljudi iz samog vrha u te likvidacije.        U slučaju Gavrilović nismo angažovani, sve je u rukama Javne bezbednosti.        Jedna od mrlja na obrazu Resora je fotografija odlaska Slobodana Miloševića u Hag koju je objavio jedino "Nedeljni telegraf"?        Sa našeg stanovišta, to je završen slučaj. To je jedan od vrućih krompira koje sam nasledio i jedan od mojih prvih zadataka je bio da oformim komisiju koja će obaviti istragu. Komisija je završila svoj posao. Radi se o neposrednoj odgovornosti tadašnjeg zamenika načelnika Resora državne bezbednosti, kome je odmah posle toga prestao radni odnos. Međutim, nismo uspeli da dođemo do ozbiljnih indicija o komercijalnim aspektima davanja tih fotografija. Naravno, te indicije su postojale, ali nismo našli dokaze.

      
      

Koštunica Kakva je vaša saradnja sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom?        - Vrlo korektna. Predsednik Koštunica je korisnik naših informacija i mi mu pružamo pomoć i podršku kad god on to zahteva.        Da li je imao neke posebne zahteve kada je Resor u pitanju?        Ne, ovde se pre svega misli na našu logističku podršku prilikom njegovih poseta u svojstvu šefa države stranim zemljama, pomoći u smislu njegove lične i kontraobaveštajne zaštite. Mi se uključujemo u svim situacijama kad on to zahteva pošto mi faktički nismo nadležni, već su nadležne vojne službe i Savezni MUP.

      
      

Stanišićev papir Zar papir o ovlašćenjima Slobodana Miloševića nad Resorom, onaj koji su haški istražitelji tražili od Jovice Stanišića, nije postojao u Resoru?        Ne. To je dokument koji je napravljen u kabinetu predsednika Jugoslavije. Znači, to nije bio dokument Službe i u arhivama, u dokumentaciji Službe taj dokument nije postojao. Gospodin Stanišić je nekoliko dana uoči tog događaja to dostavio meni i kad su istražitelji pokušali da pretraže njegovo stan, ja sam bio konsultovan. Kad sam potvrdio da je taj dokument stigao ovde, oni su odustali od tog pretresa. Naravno, taj dokument im je uručen u skladu sa važećim propisima, uz mišljenje Saveznog komiteta i na osnovu odluke Savezne vlade o saradnji sa Haškim tribunalom.

      
      

Obaveštajci Balkana Nedavno ste bili na skupu "balkanskih špijuna". Kako izgleda kada se nađu šefovi obaveštajnih službi devet balkanskih država?        - Ovo je možda prvi put posle okončanja Drugog svetskog rata da se okupe svi šefovi obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi zemalja jugoistočne Evrope. Dogovoreno je da se svake godine naizmenično održavaju ti skupovi, da se razmenjuju informacije, pre svega kada je u pitanju borba protiv terorizma i internacionalnog kriminala. Iduće godine će Turska biti domaćin. Mi dolazimo na red 2007. godine.        U periodu izolacije i sankcija imali smo oficijelne odnose sa službama nekoliko zemalja,a sada sarađujemo sa tridesetak. Imamo vrlo razvijenu saradnju, počev od Amerike, zemalja Evropske unije do Rusije i Kine.