Da li je DSS sam istupio iz DOS-a ili je na nelegalan način izbačen iz ove koalicije, da li je Savezni ustavni sud uopšte bio nadležan, da li je Administrativna komisija Skupštine postupila ispravno... može se raspravljati u nedogled. Iz čitavog tog rašomona jasno je jedino da nema boljeg rešenja od novih izbora, jer, ovog trenutka niko se, izgleda, ne usuđuje da pokuša da posreduje između dva zavađena krila nekadašnje antimiloševićevske koalicije

      Pre nekoliko dana, Predsedništvo koalicije "Dos - Vojislav Koštunica", isključilo je iz "svojih redova" kamerade iz Demokratske stranke Srbije, čiji je predsednik Vojislav Koštunica. To je javnosti zvanično saopštio (ne bez radosti) Nenad Čanak, koji je imao čast da sastanku vrha Dosa predsedava.
       Pažljivi ljudi, koji su naučili da čitaju i između redova, zapazili su da Čanak nije obrazložio zašto je takva odluka doneta (reč je i o odluci i o kazni), nije pomenuo nijedan opšti akt niti neki njegov član koji odluci daje legalnost. O legitimnosti da ne govorimo. Ali, očigledno je izvesno da je ovde, pre svega, reč o političkom pa tek onda o pravnom činodejstvovanju, a političke odluke nikad ne liče na priče od Kulina bana, nego su pragmatične i interesne, i to nije naš izum. Jednostavno, po kratkom postupku je odlučeno da se Demokratska stranka Srbije isključi iz Dosa, jer ta stranka nije bila koalicioni partner, nego politički protivnik. Činjenica je to, koja se ne može oboriti, birači to znaju, a u politici zaista nije normalno, nije moguće, da ljuti protivnici sede za istim stolom (sedeti se i može, uz izvesnu nelagodnost) i, što je još važnije, nije moguće da u parlamentu oni koji se ne podnose glasaju jednako. Tako je bilo. Možda bi otmenije delovalo da je Demokratska stranka Srbije, pošto se odavno nije slagala sa većinom stranaka u Dosu, sama istupila iz te koalicije i mirna Bačka.
      
       Sporazum
       Pre nego što na red dođu pravo i sudska odluka Ustavnog suda Jugoslavije, pogledajmo šta piše u Koalicionom sporazumu osamnaest stranaka, koje su ušle u Demokratsku opoziciju Srbije - Vojislav Koštunica. Nas zanima deo pod naslovom Postizborna koalicija.
       Ima tri člana (10, 11 i 12). Kaže se da stranke članice Dosa ostaju čvrsto opredeljene da Dos ostane i posle izbora i da bude politička koalicija koja će u svom političkom, parlamentarnom, medijskom i ukupnom delovanju podržavati rad republičke vlade do sledećih redovnih ili vanrednih izbora. Ali, obaveza podrške koalicionoj vladi "ne ometa pravo svake stranke na samostalno političko delovanje".
       Tako to piše, a može se tumačiti i ovako i onako (sve zavisi od boje dresova što ih nose sudije, pravnici, političari, i sirotinja raja). Nama sve to liči na čuvenu sintagmu iz Brozovih vremena - demokratski centralizam, ne moraš sa nečim da se slažeš, ali protiv vlasti ne možeš biti.
       U Koalicionom sporazumu, u poglavlju o postizbornoj koaliciji, piše još samo da radom Dosa rukovodi Predsedništvo, sastavljeno od predsednika ili ovlašćenih predstavnika stranaka članica. I, uglavnom, to je sve. Pošlo se, valjda, od toga da se osamnaest očiju u glavi ne mogu posvađati.
       Ono što je osnovno, i što niko dosad nije uočio i nije primetio, Koalicioni sporazum, kao pravni akt (što on pored političkog jeste), ne predviđa isključenje stranaka iz koalicije, ne predviđa nikakve mere protiv onih koji ne podržavaju vladu. Ako se u jednom pravnom aktu kaže da je neko dužan da se ponaša tako i tako, mora se kazati i šta će biti sa njim ako ne radi tako i tako.
       - To bi mogao da bude, ako sve dođe na nadležan sud, novi momenat, koji bi sud imao da ceni - kaže sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić.
      
       (Ne)nadležnost
       Javnost je upoznata sa odlukom Saveznog ustavnog suda, koji je vratio oduzete poslaničke mandate Demokratskoj stranci Srbije. Razgovaramo sa predsednikom suda Momčilom Grubačem, opširno i detaljno.
       - Simptomatično je upravo to da oponenti naše odluke ističu samo našu nenadležnost. Oni su, i to političari koji malo ili nimalo imaju veze s pravom, već posle pet minuta saznanja o našoj odluci zauzeli kategoričan stav o vrlo složenom pravnom pitanju. O pitanju nadležnosti mi smo raspravljali mesec dana, a ne pet minuta, na nekoliko poslednjih sednica, i ustanovili da smo nadležni. Svaki sud, u svakom postupku, mora najpre i najozbiljnije da raspravi pitanje nadležnosti. Zaključak o našoj nadležnosti izveli smo iz važećih propisa, u prvom redu iz Zakona o izborima Republike Srbije i iz dosadašnje sudske prakse. Ako pogledate propise koji danas važe, a odnose se na izbore, onda se lako može ustanoviti da oni pružaju zaštitu onima koji biraju i imaju pravo da budu izabrani samo u toku izbora - kaže Momčilo Grubač.
       Jer, u Zakonu o izboru narodnih poslanika Republike Srbije piše da je zaštita izbornog prava u nadležnosti republičkog Ustavnog suda, Vrhovnog suda Srbije i Republičke izborne komisije. I to važi samo od dana kandidovanja do verifikacije mandata.
       - Bilo je nekoliko slučajeva kada su se poslanici žalili ovim navedenim sudovima, a oni su sebe proglašavali nenadležnim i nisu ljudima pružili pravnu zaštitu. Republički Ustavni sud rekao je da nije nadležan za vođenje takozvanog izbornog spora, Vrhovni sud Srbije se izjasnio da nema uslova za vođenje upravnog spora, jer ono što je odluka nekog skupštinskog organa, nije pravni akt. U takvoj situaciji, da se jedno važno ljudsko ili političko pravo ne može zaštititi pred drugim organima, jedini pravni instrument preostaje ustavna žalba, koju rešava Savezni ustavni sud. Za ustavnu žalbu kod nas je nadležan samo Savezni ustavni sud. To se pravno sredstvo ne može koristiti u drugim ustavnim sudovima, niti u sudovima opšte nadležnosti. Eto, na tome smo zasnovali odluku o vraćanju mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije pošto je izborno pravo, u dosadašnjoj praksi, bilo nezaštićeno. I birači i poslanici dosad su bezuspešno pokušavali da se žale, išli su od jednih do drugih vrata i nisu mogli da nađu nikoga ko je nadležan. Bilo je neminovno, pošto je priča počela da se ponavlja, da je morao da interveniše Savezni ustavni sud - kaže Grubač.
      
       Mandat
       Ovu našu situaciju, koja liči na vavilonski lavirint, koristili su političari, nemilosrdno, pa su i sudove formirali prema političkoj potrebi. A šta su tek radili na "svom terenu", u parlamentu? Imunitet je ukidan u gluvo doba noći, telefonom, i mi s pravom za to vreme Miloševićevo kažemo - bilo, ne ponovilo se.
       - Naša odluka ima smisla, mora da se prekine sa tom praksom, a to nam nalaže opredeljenje za izgradnju pravne, a ne dogradnju partijske države. Izborno pravo mora biti uvek zaštićeno, a ne samo za vreme izbora. Ne razumem toliko uzbuđenje zbog naše odluke. Umesto da se ona primi mirno, kao što se najviše sudske odluke u demokratskim zemljama primaju, na nas se odapinju užasne strele - napominje Grubač.
       Nataša Mićić, predsednik republičkog parlamenta, rekla je da neće biti vanredne sednice parlamenta povodom oduzimanja poslaničkih mandata, jer Skupština o tome ne odlučuje, ne glasa, nego ceo posao završava Administrativni odbor, a Skupština to samo prima k znanju. U Austriji, koja poznaje oduzimanje mandata zbog neopravdanih izostanaka, mandat ne može da ukine neki parlamentarni odbor, ne može ni sam parlament, nego predsednik parlamenta piše tužbu protiv nedisciplinovanog poslanika, piše je Ustavnom sudu, a onda sud presuđuje o sudbini poslanika i njegovog mandata...
       - U pravu ste. Naši propisi umanjuju značaj tog važnog prava, poslaničkog imuniteta i mandata, ne glasa se o tome u Skupštini, nego se samo konstatuje! To sve pokazuje da se kod nas značaj tog prava ne shvata. Ovakvi propisi možda su svesno, ili nesvesno, ostavili komoditet onima koji imaju političku vlast da svoje zamisli sprovode u parlamentu - kaže predsednik Saveznog ustavnog suda Momčilo Grubač.
       U Demokratskoj stranci Srbije odluka Saveznog ustavnog suda protumačena je kao pobeda prava nad partijskom državom i dnevnom politikom, a predsednik stranke je, na konferenciji za štampu u svojstvu predsednika savezne države, to potvrdio. Visoki funkcioner ove stranke Dušan Budišin, advokat iz Kikinde, kaže da Savezni ustavni sud nije ni mogao drukčije da postupi jer i sam Koalicioni sporazum, bez obzira na to što je uveliko nedorečen, poziva se na Zakon o izborima Republike Srbije, član 88.
       - Prvo, u tom sporazumu piše da izbor poslaničkih kandidata bude autonomna stvar svake stranke. Šta to znači, osim jedinog logičkog zaključka da mandatima raspolažu stranke. Piše i ovo: "U slučaju da iz zakonom predviđenih okolnosti jednom poslaniku prestane mandat u Narodnoj skupštini Srbije, njegovo mesto zauzima onaj poslanički kandidat Dosa kojega odredi stranka na čijoj je kvoti bio kandidat." Dakle, sporazum upućuje na Zakon o izborima. Kako se i kada prema tom zakonu gubi mandat? Samo u slučaju smrti, gubljenja državljanstva, bezuslovne kazne zatvora duže od šest meseci, ostavkom poslanika ili prestankom članstva u stranci (dobrovoljnim istupanjem ili isključenjem). Ništa od toga ne odnosi se na naše poslanike, a želim da naglasim - čin isključenja iz Koalicije nije ni predviđen. To nigde i ne piše - kaže Budišin.
       Ne krije da sve ovo shvata kao nasilnu promenu sastava parlamenta, naziva to i državnim udarom, i smatra da će Evropska organizacija za bezbednost morati da se umeša. Oni su, kaže, njima već poslali pismo i u pismu što ide uz pismo.
       Nije nam namera da se prema ozbiljnoj priči ponašamo neozbiljno (kuća gori, a baba vunu češlja), ali narod kaže: dva pravnika, tri mišljenja; narod preteruje, mi imamo dva pravnika i dva mišljenja. Evo šta o svemu misli sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić. On smatra da Savezni ustavni sud nije bio nadležan da rešava ustavnu žalbu Demokratske stranke Srbije pošto je država Srbija suverena, suvereno raspisuje i sprovodi izbore i samo njeni sudovi mogu biti nadležni za izborne sporove. Ali, ovde je reč o poslanicima, kažemo, a ne o izborima, reč je, dakle, o ljudima čiji su mandati verifikovani, a to nije isto.
       - Sve to ima veze sa izborima. Sve je to vezano za izbore. Ne mislim, kao neki drugi pravnici, da su građani zaštićeni samo tokom izbora, kao birači ili kao kandidati, nego da o njihovoj pravnoj sigurnosti, i kad postanu poslanici, ili odbornici, brinu republički sudovi i Republička izborna komisija. I pravnu zaštitu oni mogu jedino da ostvaruju u Srbiji, kao suverenoj državi, i svako mešanje "sa strane" - u ovom slučaju Saveznog ustavnog suda - nije ništa drugo do ugrožavanje suvereniteta jedne suverene države - kaže Čiplić.
      
       Suverenitet
       Kako sudija Čiplić gleda na Koalicioni sporazum? Da li on ima snagu pravnog akta, bez obzira na to što Dos nije pravno lice, jer nije registrovan, nije upisan u sudske knjige.
       - Ovaj sporazum jeste jedna vrsta javnog ugovora i naravno da je i pravni akt. Moje je mišljenje da mandatima raspolaže koalicija, a ne stranke. Do povrede Koalicionog sporazuma došlo bi ako Dos ne bi imao dovoljno svojih ljudi sa izborne liste, pa bi mandate dao, recimo, radikalima, socijalistima, julovcima ili Stranci srpskog jedinstva - kaže Čiplić.
       Ovu dilemu rešava Čeda Jovanović, predsednik poslaničke grupe Dosa, rečima: "Tako nešto nije nam ni na kraj pameti."
       Toliko o pravu. Pošto smo već napisali da je ovde reč o političkom slučaju par ekselans, pitamo političara Jovanovića da li Dos, u novokomponovanom parlamentu, može da vlada Srbijom i da li dosovska vlada može da se oseća stabilno? Da li će izdržati još dve i po godine, ili će, ipak, morati da se ide na izbore, pre roka.
      
       Trauma
       - Da nije došlo do isključenja Demokratske stranke Srbije iz Dosa, funkcionisanje vlade i dugovečnost Dosa bili su već definisani. Mi smo se našli u situaciji u kojoj se trenutno nalazi Crna Gora. Imajući u vidu tu crnogorsku agoniju, mi smo vrlo jasno tražili stabilnost republičkog parlamenta da bismo imali stabilnu vladu u onim poslovima koji nisu prvenstveno stranački, nego su, naprotiv, sistemski. Ti poslovi ne bi smeli da trpe zbog stranačkih konflikata, kao što je bilo dosad. Dobro je što smo mi u tim slučajevima bili pobednici, ali veliko je pitanje može li se taj posao raditi i dalje uspešno, uz svađe i gubitak velike energije. Društvo je traumatizovano i posao koji smo dodatno otežali, baš zbog gubitka energije i optimizma, može da utiče na našu volju i želju da budemo uspešni. Ali, Dos će, u skladu sa načelima parlamentarizma, voditi društvo u zakonski određenom roku. Ima šta da se radi i to moramo brzo da uradimo: reč je o definisanju savezne države i usvajanju novog ustava Republike Srbije, pre svega - kaže Jovanović.
       Da li će biti dvotrećinske većine, dovoljne za promenu Ustava? Pitanje nije jednostavno, a ni odgovor nije lak.
       - S obzirom na to da je poslanička grupa Dosa homogenizovana isključenjem Demokratske stranke Srbije iz parlamenta, mi danas raspolažemo stabilnom dvotrećinskom većinom i to je, slobodno mogu da kažem, neka prva korisna "posledica" ovih naših međusobno raščišćenih odnosa.
       Slaže se i Čeda Jovanović da je sve što se oko poslaničkih mandata događalo, više politika nego pravo.
       - Pošto je pitanje, očigledno, više političko nego pravno, ono se ne može rešiti na sudu. Uvek sam mislio da je politika kompromisa, koja se utvrđuje na samom početku vršenja vlasti, jedini način da se uspešno vlada. Moraju se znati i prava i obaveze. Moraju se poštovati obaveze i prava. Ako toga nema, rađaju se slabosti u "vršenju vlasti". Mi smo svoju priču sa Demokratskom strankom Srbije ispričali i sve ono što se događalo poslednjih meseci bila je samo parafraza jednog davno ispričanog dijaloga, ili monologa, kroz koji je postalo jasno da u političkom sukobu neko mora biti pobeđen, a neko mora biti pobednik. Istina je da je Demokratska stranka Srbije u Dosu videla veće političke protivnike, nego u strankama bivših režima. U izvesnom smislu to je logično.
      
       Nojevi
       Njihova nesposobnost da razdvoje stranački interes od društvenog i dovela ih je u sukob sa celom Koalicijom, a ne samo sa nama iz Demokratske stranke. Pa čak i ta koalicija, često heterogena i međusobno podeljena, u važnim trenucima za zemlju bila je jedinstvena. Dakle, ideja o dogovorima, pregovorima, o čemu ste me pitali, sa Demokratskom strankom Srbije može biti sprovedena na poslovima definicije zajedničke države i, eventualno, na izradi novog republičkog ustava. I to samo u meri u kojoj ta stranka bude spremna da prizna realne okvire svog političkog dometa i da se u tim okvirima i ponaša kako bi mogla da bude neki naš partner. Mislim da bi, prema građanima Srbije, bilo neiskreno guranje glave u pesak, jer nismo nojevi - kaže Jovanović.
       Na kraju, pitanje ne pada s neba, nego je ovozemaljsko, logično. Kako će izgledati država ako njen predsednik (pod pretpostavkom da to bude Vojislav Koštunica) i njen premijer Zoran Đinđić "ne govore"? Naš sagovornik kaže da se u demokratskoj zemlji mora razgovarati. Ni Širak ni Žospen nisu se preterano simpatisali, a Francuzi nisu zbog toga nešto naročito bili nesrećni.
       - Mi mislimo da Koštunica, ako se kandiduje, nema veće šanse od Miroljuba Labusa. Zato o tome trenutno ne razmišljam. Onda, ljudi su, gledajući Miloševića, pomislili da je predsednik Republike Srbije velika vlast. Nije tako. Vlast u Srbiji ima onaj ko ima većinu u parlamentu, kao Milošević nekada, a mi sada. Fama o tome da predsednik Republike može, kad hoće, da raspusti parlament, netačna je. To se može desiti samo na pismeni i obrazloženi zahtev vlade. Zato tu ne može biti nikakve kohabitacije, osim ako se šef države ne izdigne iznad Ustava. Ali, to je davnoprošlo vreme.
      
       Izbori
       Nas je, ipak, snašla velika nevolja. Postoji vreme kad nevolje nastaju, postoji vreme dok nevolje traju, ali i nevoljama mora doći kraj. Inače nas ne bi bilo. Na kraju svih krajeva, tu su izbori. Biće izbora, u roku ili pre roka, pa kom' opanci kom' obojci.
       Kad bi se velika politička kriza rešavala stavljanjem tačke na opanke i obojke, bilo bi sve jednostavno. Izbora će biti, to je izvesno, ali je važno kada. Jedni izbore traže odmah, drugi misle da ih mora biti na kraju četvorogodišnjeg mandata...
       Nije svejedno kada će se izbori održati. Javno mnjenje već se izjasnilo i većina smatra da su izbori dobar način da se izađe iz krize. I da na izbore svako izađe sam, sa onim što nudi, da izmeri svoju vrednost budući da je zajednički cilj - obaranje Slobodana Miloševića - ostvaren. Stranci, kao posrednici, ne žele da vade trnje ispod gnezda ljutih guja. "Sa političkog aspekta, stvar je procene birača ove zemlje da odluče hoće li podržati potez lišavanja mandata. Birači mogu da izraze svoje gledište o tome da li je takva odluka politički ispravna", izjavila je Stela Romer, portparol misije Organizacije za evropsku bezbednost u Jugoslaviji. Samo toliko, da se zna.
       Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je da je Demokratska stranka Srbije isključena iz Dosa "pogrešnom odlukom". Mićunović je novinarima u Saveznoj skupštini potvrdio da se iz koalicije niko ne može izbacivati, već da se ona "razvrgava", sama od sebe.
       Podsećajući da je Dos nastao posle okruglog stola koji je on inicirao, Mićunović je rekao da je poslednji čovek koji bi napustio svoju ideju. "Ja iz toga ne izlazim, a nadam se da nekome neće pasti na pamet da me isključuje", kazao je Mićunović, koji je na poslednjoj sednici Dosa glasao protiv isključenja DSS-a iz te koalicije.
       Prema njegovim rečima, sve posledice takve odluke još nisu počele da deluju, a prva je - ulazak u sferu napetosti.
      
       PETAR IGNJA