("Završni udarac", NIN br. 2690)

      Gospodin Kroslend je u Hagu svedočio da je 11 puta boravio na Kosovu i Metohiji i upoznao g. Miloševića o svojim zapažanjima (nešto u smislu da ga je upozorio da Vojska teškim naoružanjem gađa civile).
       Prema izveštajima iz jedinica razmeštenih na terenu u rejonima Kosova i Metohije, sudeći - zapravo - po sadržaju tih izveštaja, Kroslend je prećutao da svedoči da je (zajedno sa još dva pukovnika - Kanađanin i Amerikanac) boravio u rejonima razmeštaja više vojnih jedinica. To je činio po odobrenju A. Dimitrijevića, koje je proizlazilo iz pre toga sačinjenog sporazuma Momčilo Perišić - Vesli Klark, radi utvrđivanja brojnog stanja borbenih sredstava jedinica VJ, kojom prilikom je lično brojao borbenu tehniku - posebno tenkove i ostalo teško naoružanje, noseći sobom topografsku kartu u koju je ucrtavao lokaciju rejona razmeštaja i beležnicu u koju je upisivao brojno stanje. Reč je o jedinicama VJ iz garnizona Priština, Uroševac, Gnjilane, Vranje, Prizren, Peć, Đakovica... Ovo je učinio u periodu 27-31.10.1998. godine.
       Zašto je g. Kroslend to prećutao? Zašto je na taj način uskratio g. Miloševiću mogućnost da se adekvatnije brani? Da li je time i on ispoljio nepoštovanje Haškog suda? Da li treba da odgovara zbog toga?
       Verujem da će oni koji su angažovani u pripremi odbrane g. Miloševića pribaviti dokumenta (izveštaje) o ovoj aktivnosti g. Kroslenda i drugih stranih vojnih izaslanika (pre svega američkog i kanadskog, čiji piloti su ispoljili posebnu aktivnost u bombardovanju jedinica VJ na tim rejonima).
       Ne ulazim u to da li je i ovo bio jedan od razloga zbog kojih je g. Milošević "... najurio sa armijskih položaja" gospodu Perišića i Dimitrijevića krajem novembra 1998. godine. Ali tvrdim da su zahvaljujući starešinama VJ na terenu Kosova i Metohije, počev od komandanta Armije (treće) i Korpusa (prištinskog), efekti bombardovanja bili znatno manji od očekivanih u štabu NATO agresora, čiji se portparol hvalisao da je uništeno 113 tenkova (svakako sa posadama). Nisu znali ni on ni ostali iz štaba NATO-a da su starešine VJ na terenu, saznavši za ovu inspekciju vojnih izaslanika, izmestili jedinice iz tih rejona, a na njima ostavili "lažnjake" - makete tenkova i teškog naoružanja, po kojima je agresor nemilice dejstvovao. Za ovo lukavstvo treba im odati puno priznanje.
       Branko Stanić, advokat,
       Novi Beograd