Najbolji sajtovi sa podacima o temperaturi, vlazi, pritisku, UV zračenju...

      Meteorologija se često prejednostavno poima kao nauka (čak veština) koja služi predviđanju vremena koje nas očekuje. Iako se ona nesporno bavi time i iako je to njen najpragmatičniji i najprepoznatljiviji vid delovanja, ona je složena nauka u okviru koje se proučava Zemljin vazdušni omotač - atmosfera i njoj prateće pojave (http://www.dade.k12.fl.us/lifeskills/crew/PDFs/ Meteorology.pdf). Sam pojam vremena neraskidivo je vezan za atmosferu i određuje se kao njeno stanje u određenom vremenu i na određenom prostoru, a s obzirom na parametre kao što su temperatura i vlažnost vazduha, atmosferski pritisak, brzina vetra... (http://www.askoxford.com/dictionary/weather). Sem toga, treba napomenuti da pojam klime suštinski odgovara vremenu, ali u njegovoj dijahronoj perspektivi, odnosno, ona je “stanje vremena u dužem vremenskom intervalu na jednom geografskom području” (http://library.thinkljuest.org/26804/climate.html, http://www.bom.gov.au/climate).
      
       Teorija
       Iako savremena društva dobrim delom ne zavise od “milosti” i “naklonjenosti” vremenskih uslova, istina je i to da je taj deo srazmerno mali. Čak i onda kada navodnjava sušne oranice, isušuje močvarno tle ili posipa oblake supstancama koje izazivaju kišu, čovek ostvaruje “Pirovu pobedu”, utičući na osetljive interne zakonitosti globalne klime. Čak i ako ne bi remetilo te mehanizme, čovečanstvo je vrlo osetljivo i zavisno od atmosferskih dešavanja, te stoga nastoji da ih što bolje shvati i dobijena znanja primeni ne samo u obliku kratkoročne vremenske prognoze (http://www.earthinstitute.columbia.edu/library/earthmatters/may1997/article5, http://abcnews.go.com/sections/science/DailyNenjs/paleoclimate990127.html).
       Celovit odgovor na figurativno pitanje “kuda vreme ide?” nemaju ni najveći naučni autoriteti iz ove oblasti. Sajt Svetske meteorološke organizacije (http://www.wmo.ch) dobro je mesto za inicijalno upoznavanje sa raznovrsnošću stavova i teorija o vremenu i klimi uopšte. Kako je integralna informacija put ka rešenju problema, razumljivo je nastojanje ove agencije Ujedinjenih nacija da objedini napore svih nacionalnih meteoroloških ustanova, čiji spisak se nalazi na http://www.wmo.ch/web-en/member.html, među kojima ističemo američku Upravu za okeanografiju i atmosferu, na čijem sajtu (http://www.noaa.gov), sa desetinama podsajtova, možete pronaći mnoštvo podataka, namenjenih široj publici, ali i ekspertima.
       Da su istraživanja izolovana u granice pojedinih država apsurd, s obzirom da vazduh i voda iznad nas ne poznaju granice, pokazuju i uspešni primeri nekolicine regionalnih organizacija. Tako se na adresi http://www.eumetnet.eu.org nalazi sajt Mreže evropskih meteoroloških službi, koje realizuju nekoliko kapitalnih projekata u oblasti kratko - i srednjeročne vremenske prognoze i zaštite prirodne sredine. Naša zemlja je 11. jula 2002. godine, potpisala Ugovor o međunarodnoj saradnji sa EUMETSAT-om u centrali ove panevropske međuvladine organizacije za meterološke satelite u Darmštatu, Nemačka, čime su stvoreni uslovi da i domaći stručnjaci daju pun doprinos evropskoj nauci u pogledu raznih projekata vezanih za satelitski monitoring i predviđanje vremena i globalnih klimatskih promena (http://www.eumetsat.de, http://www.meteo.yu/info/index4.htm).
      
       Letovanje
       Vremenska prognoza je nešto bez čega ne bismo mogli da zamislimo plan naših aktivnosti i od čega zavisi čitav niz odluka, od vrste odeće i obuće koje ćemo obući, do određivanja naših sezonskih aktivnosti, kao što je putovanje na odmor, na primer. Srećom, na raspolaganju su nam mnogi besplatni Internet servisi koji mogu da posluže za sticanje korisnih podataka. Oni međunarodnog karaktera daju stanje vremena i prognozu za praktično bilo koju oblast na planeti, pa ih možemo koristiti i ako idemo negde na put. Izdvojili bismo one na sledećim adresama: http://www.weather.com (daje ažurirane vremenske podatke samo za Beograd, nažalost ne u metričkim jedinicama), http://www.cnn.com/WEATHER (odlična prognoza za Beograd, za pet dana unapred, praćena satelitskim prikazima stanja temperatura, vazdušnog pritiska i oblačnosti u Evropi) i weather.yahoo.com/forecast, koji poseduje izbor od zavidnih 27 jugoslovenskih gradova za koje se mogu dobiti detaljni meteorološki podaci i petodnevna prognoza.
      
       Alergijski semafor
       Sajt Saveznog hidrometeorološkog zavoda nalazi se na adresi http://www.meteo.yu i nudi odličan pregled domaće hidrologije i meteorologije na srpskom jeziku. Njegova svakodnevna praktična upotrebna vrednost sastoji se u davanju indeksa UV zračenja za narednih pet dana, dok sekcije sajta za kratkoročnu prognozu i stanje vremena po gradovima nisu ispravne. Indeks UV zraka, ukazuje na stepen rizika od dobijanja malignih oboljenja kože usled izloženosti tim zracima i sastavni je deo svake savremene vremenske prognoze. Objašnjenje UV zračenja i njegovog dejstva, na srpskom jeziku, možete pročitati na http://www.vreme.tehnicom.net/uv/uvspec.htm. Od ovih štetnih zraka štiti nas ozonski omotač planete koji je, međutim, poodavno ugrožen (http://i115srv.vu-yien.ac.at/uv/uv_o3destruction.htm).
      
       Za referentne informacije u vezi sa vremenom uvek možete konsultovati dva vrhunska domaća sajta koje predvode stručnjaci koji su svetski priznati i više puta nagrađivani za svoj rad. Prvi od njih je http://www.vreme.tehnicom.net, unutar kojeg možete steći uvid u stručne analize, mape i podatke, ali i dobiti pouzdanu prognozu vremena za gradove Jugoslavije, Balkana i Evrope, koja je, što je od velike važnosti, prikladno grafički predstavljena. Sajt http://www.vreme.yunet.com je nešto kompleksniji i na njemu možete dobiti podatke o stanju vremena (temperatura, vlažnost vazduha, pritisak, stepen oblačnosti, šanse za padavine i UV indeks) koji se za Beograd i Novi Sad redovno ažuriraju, dok se za te i druge jugoslovenske gradove može dobiti prognoza za do 12 dana unapred.
       Nažalost, nijedan domaći sajt ne daje pregled i prognozu kretanja i koncentracije alergena u vazduhu, što je veliki propust, s obzirom na broj ljudi koji pati od disajnih alergija. Kako se to (kvalitetno) može uraditi, pokazuje primer hrvatskog sajta, na adresi http://www.plivazdravlje.hr/?section=semafor.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ