NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čari ozbiljnog čitanja

(“Zameo ih novac” NIN br. 2691)

      Teško mi je da razumem šta je senzacionalno u rečenici da se Vlada Srbije nada da će zgrada “Progresa” preći u državne ruke. U internom glasilu “Progresa”, izdatom da bi se akcionari Vaše firme upoznali sa činjenicama u vezi sa rešenjem o plaćanju ekstraprofita, odštampano je u rubrici “Dokumenti” na strani 12, rešenje Republičke uprave javnih prihoda (RUJP) pod brojem X 01 431-10/17-68/8, gde se navodi da se “Progresu” utvrđuje jednokratni porez na profit u visini od 23 260 251,10 nemačkih maraka. U istom rešenju, donetom 20. juna ove godine, piše takođe da je obveznik poreza dužan da utvrđeni iznos uplati u roku od 15 dana i doslovce kaže “ako obveznik dospeli porez ne plati u propisanom roku, izvršiće se PRINUDNA NAPLATA”. U rešenju se takođe kaže da RUJP ne smatra argumentaciju “Progresa” za oslobađanje od poreza valjanom, da obveznik može podneti žalbu u roku od osam dana ali da žalba NE ODLAŽE izvršenje.
       Kada je gospodin Mirko Marjanović, predsednik kompanije “Progres”, bio srpski premijer, a primenjivao se Zakon o javnom informisanju, mediji su finansijske kazne plaćali ili novcem, ili su nadležni organi vršili naplatu prinudnim putem, zaplenom pokretne i nepokretne imovine. Logično je, dakle, da bi u slučaju da je RUJP pravilno obračunao poresku obavezu “Progresa”, objekat prinudne naplate u tako visokom iznosu mogla biti jedino poslovna zgrada u centru grada. Nije naše da sudimo da li sadašnji organi vlasti shvataju svoj posao jednako ozbiljno kao u vreme premijera Marjanovića.
       U svom tekstu Mlađana Dinkića nazivate bubnjarem, a Božidara Đelića basistom. Iako ste u muzičkim preferencama očito pogrešili, želimo da Vam skrenemo pažnju na nešto drugo: gospodin Dinkić je zvanično guverner Narodne banke Jugoslavije (NBJ) a gospodin Đelić je srpski ministar finansija. Imajući to u vidu, smatrali smo ih relevantnim sagovornicima o porezu na ekstraprofit, kao što smo nekad uzimali s ozbiljnošću činjenicu da je gospodin Marjanović bio srpski premijer, a da je pevao u slobodno vreme.
       Možda je trebalo da tekst u NIN-u pročitate još jednom, jer biste onda svakako znali da “Progres” nije druga strana koju mi, navodno neprofesionalno, nismo zvali. U tekstu se ne raspravlja o opravdanosti bilo kog od 1 000 rešenja, koliko se u tekstu pominje, niti od 40 poimence nabrojanih obveznika, već o efektima zakona. U tekstu takođe ne postoji nijedno mesto gde se daje novinarska ocena o tome da li je opravdano ili nije da “Progres” plati porez na ekstraprofit, pa pretpostavljam da je taj deo Vašeg pisma u kojem se tvrdi da “Progres” ne treba da plati porez na ekstraprofit, upućen nekom drugom, a ne novinaru NIN-a.
       Vi tvrdite da “Progres” nije počeo da otplaćuje porez. U listi pod imenom “Izveštaj o utvrđivanju i naplati jednokratnog poreza na ekstraprofit i ekstraimovinu (privih 100 po iznosu poreza) za period od početka primene zakona do 13. 07. 2002. godine” koju su sastavili srpsko ministarstvo finansija i RUJP, doslovce piše da je kompanija “Progres” na 9. mestu, da je iznos utvrđenog poreza posle ožalbenog postupka 23 267 735,00 nemačkih maraka. U koloni “iznos obračunate kamate”, vidi se da kamata još nije obračunata. U koloni “ukupno” (utvrđeni iznos poreza plus kamata) ponavlja se iznos od 23 267 735,00 nemačkih maraka. U koloni “ukupan iznos plaćenog poreza” stoji 7 484,00 nemačkih maraka, a u rubrici “ostalo za naplatu” 23 260 251,00 nemačkih maraka. Toliko o dokumentima.
       Bilo kakvo stavljanje u kontekst NIN-a i “Progresa” kao žrtvi sadašnjih vlasti zaista je neukusno, i verujemo da ćete u nekom drugom navratu pokazati odgovarajući smisao za realnost.
      
       TANJA JAKOBI,
       novinar NIN-a


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu