NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Magični geto<br>Zoran Ćirić
Povratak zapisanih

      Pošto je, nakon detaljne ekspertize, dokazano da je i neustrašivi Sena posle svoje smrti izvršio samoubistvo - tako što nije držao za ruku svog psihologa u onim delikatnim trenucima pred uskakanje u bolid - šta onda meni preostaje? Možda da vam citiram najnoviji refren "anketirane" Srbije: "Mož' me povučeš za kandidaturu!". Ili da vam pripovedam o svom najozbiljnijem spisateljskom angažmanu do sada: redigovanje (hm, da li se TO baš tako zove?!?) svenarodnog, epistolarnog rukopisa "Predsedniku ima ko da piše", dirljiva antologija poskočica, kletvi i tužbalica, koja se može tumačiti i kao ANATOMIJA pljuvačnih, polnih i ostalih štitastih žlezda. Znam da vas taj kapitalni projekat strašno intrigira, ali shvatite me - dao sam reč Mariji, svedoci su mi kratke cevi i dugi espreso.
       Ništa manje konspirativno nije ni džokejsko iskustvo Pionira Gerontokratije, Mićuna Trećeg, koga je čuveni "osvetnik popova", Idi Amin kršteno Điki, pre neki dan zamenio sa svojom premijerskom foteljom te ga počeo zdušno jahati i krotiti šibom... Ha, kladim se da ste odmah pomislili na "Bebin zverinjak"! Eh, moja antibirokratska braćo i sestre, da je samo taj BIRO na ovom rasparlamentarizovanom svetu! Da, da, dobro ste čuli: FIA je fijuknula tik pored moje malenkosti...
       Jednom je, ne tako davno kao što se čini, bard američke i ostale svetske književnosti Sol Belou, na pitanje koliko poznaje srpsku književnost, odgovorio: "Za Pavića sam čuo ali ga nisam čitao, dok je sa onim Magičnim stvar potpuno obrnuta!" Ne treba da vas nešto posebno uveravam koliko se, tamo u civilizovano-literarizovanom svetu, veruje ovom jevrejskom čičici - kao višestruko razvedenom piscu čiji je opus obeležen izrazito visokim alimentacijama. E sad, na stranu moja urođena skromnost, ne bih vam ovo ni pominjao da internacionalizacija moje književne karijere nije poprimila bukvalno dramatične razmere. Naime, verujući da je Ninosaurus leglo svakovrsnih Nindži, Toni Alnjadžs Bler se odlučio da taktičkim tamponima doskoči svojim protivnicima, koji ne prestaju da citiraju debelocrevne rečenice iz "Magičnog geta", znajući da Menopauzni Laburista ima problema da svari iste. Preozbiljan i ušuškan ulošcima Kraljica Majke, premijer Bivše Imperije se ipak odvažio na vazalno-vazelinski, klasični kolonijalistički trik: potkupi sirotansko piskaralo za šaku evra i prst slave...
       I eto meni abera od Salmana i Najpola, "čestitka na postanju" - kako se izraziše naturalizovani klasici, vabeći me u svoje transkontinentalno društvo. "Vots d point, momci", pitam ja, vadeći mobilni iz čaše nakvašene viskijem. "Vel, maj san", iskašlja se jedan iz kluba Večne Manjine, i izloži kabinetsku zamisao. Dakle, Služba iz neslužbenog dela Forin Ofisa je načula da je Magični završio svoj novi roman koji se u upućenim krugovima već opisuje kao neviđena akciona sprdnja, odnosno kao "nacionalističko-mondijalistička satira"; u tom smislu dat je MIG S NAJVIŠEG VRHA da se s piscem stupi u kontakt radi "transfera stoleća".
       A cela operacija se, zapravo, sastoji u sledećem: pomenuti roman, SLIVNIK (u originalu: THE SINK!), pojavio bi se na engleskom jeziku, kao još jedno epohalno multi-čedo engleske književnosti. Što će reći, Magični bi postao najnovija asimilovana zvezda, potkožena lovom, i "Bukerom", i Gajem Ričijem kao ličnim režiserom. U tu (visokokulturološku!) svrhu, "zvanični i nezvanični London" je organizovao kompletnu mašineriju - tako da do juče samouki srpski pisac ne mora da brine zbog svog piljarskog engleskog s klozetskim akcentom; cela "cover stordž" je pokrivena do najmanje sitnice. Po običaju, piščevo je samo da klima glavom i jezikom češe jajca. Naravno da nisam nešto naročito ozbiljno shvatio ova salonska naklapanja poluizlapelih "zvaničnika" tzv. melesko-ostrvske književnosti...
       Sve dok mi se na putu do najmasnije nišvilske buregdžinice "Stardast" ne ispreči kicoš fiksirajući me firmiranim pogledom svud po telu. Reče da se zove Volf, da radi za Agenciju Za Eliminaciju Autorskih Prava, i da ga šalju engleski poslodavci. "Naši zajednički prijatelji", dodao je kroz ledeni osmeh koji je očigledno dugo uvežbavao. Pomenuo mi je dve cifre pre nego što je nestao: jedna je označavala rok, druga honorar. Cifre su bile opasno niske, te sam morao da se obratim za pomoć resornom ministru, želeći da čitav slučaj ne izgubi na diplomatičnosti u svojoj skandaloznosti. Zar ste mislili da je Magičnom stran državni interes?
       Kada je čuo o čemu se radi, karatista Lečić je rekao da samo preko njegovog mračnog pojasa to može da prođe! Nešto kasnije mi se javio i Serpiko Nicović, sa umirujućom i poverljivom informacijom da je misteriozni kicoški lik bivši đak njegove Akademije koga je izbacio s predavanja o "hvatanju droge na delu" jer mu je ovaj maznuo "magnuma 357", penzionerski suvenir iz mupovskih dana. Još mi je kazao da se ništa ne brinem, i da će uskoro povratiti svoj patinasti pištolj. Tek kada mi je savetnik Tijanić potvrdio putem snimljene trake da je Magični i dalje "nacionalni prioritet", i da je predsednik Voja zatražio rukopis SLIVNIKA kako bi mogao da se "maksimalno napne" u toku izborne kampanje - odistinski mi je laknulo. Moj sledeći susret sa Volfom bio je i poslednji. Umesto rukopisa, udelio sam mu poučnu anegdotu o Cigančetu koje je uporno htelo da kupi belu čokoladu, a kada su ga pitali što je tolko zapeo baš za belu čokoladu, mali garavi je odgovorio: "Oću i ja jednom da budem musav!" Potapšao sam Volfa po kundaku i poručio mu da nesuđenom štamparu Bleru obavezno ispriča ovu priču. Ali, izgleda da je zaboravio, ili je ispričao pogrešnom čoveku. Za utehu, nije jedini belosvetski Srbin kome se svaki čas priviđaju Bušovi kućni ljubimci.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu