SAD su preko noći privolele MMF da Brazilu odobri kredit od 30 milijardi dolara, što je najviša suma koju je ova finansijska organizacija ikada do sada odjednom pozajmila nekoj zemlji. Ako kriza potresa Brazil, odražava se na celu Južnu Ameriku i na tržište kapitala u SAD, Evropskoj uniji i Japanu

      Ekonomska kriza, koja je nedavno potresla Argentinu, prenela se na Urugvaj, a potom na Brazil. Sad je strah od bankrota banaka zahvatio Boliviju, najsiromašniju zemlju južnoameričkog kontinenta, koja i inače stalno grca u sopstvenim krizama, pa joj uvezene dođu kao suvišna i nepravedna kazna božija.
       Već sam pogled na mapu dovoljan je za utisak da se radi o krizi regiona, jer se Brazil i Argentina, dve najveće zemlje na kontinentu, graniče među sobom, ali i sa Urugvajem i Bolivijom. Kako taj region i po prostoru i po ekonomskom potencijalu čini dve trećine kontinenta, moglo bi se reći da kriza već potresa, neposredno ili posredno, Južnu Ameriku u celini i da ima odraza na tržište kapitala u Sjedinjenim Državama, Evropskoj uniji i donekle u Japanu.
       U Sjedinjenim Državama, glavnom partneru, ali i glavnom poveriocu i potencijalnom spasiocu privreda ovih zemalja, kriza je među bankarima i finansijerima najpre izazvala gnev zbog navodne nesposobnosti vlastodržaca u Latinskoj Americi da kontrolišu ekonomske reforme, potom češanje po glavi i, najzad, odluku o selektivnoj pomoći, prevashodno preko Međunarodnog monetarnog fonda. Učinjeno je to, naravno, u prvom redu zato da kriza ne pogodi interese SAD u njihovoj tradicionalnoj sferi ekonomskog i političkog uticaja.
       Pol O' Nil, američki ministar finansija, najpre je rekao da neće biti finansijske pomoći za Brazil, Argentinu i Urugvaj, jer taj novac može da ode na "privatne tekuće račune u švajcarskim bankama", a onda je, nakon poseta ovim zemljama i boljeg uvida u situaciju, promenio mišljenje i preko noći napravio senzacionalan obrt: privoleo je MMF, u kome SAD imaju dominantan uticaj, da Brazilu odobri kredit od 30 milijardi dolara, što je najviša suma koju je ova finansijska organizacija ikada do sada odjednom pozajmila nekoj zemlji. Taj zajam, od koga se već iduće godine isplaćuju 24 milijarde, dolazi nakon zajma od 15 milijardi koji je Brazilu dat prošle godine i sa kojim se ukupni spoljni dug te zemlje bio popeo na 250 milijardi dolara. Na novi zajam MMF-a još treba da dođu tri milijarde dolara od Svetske banke.
       Kad se zna koliko traju zasedanja u međunarodnim finansijskim organizacijama za odobravanje mnogo manjih suma, jasno je da je Vašington procenio da je kriza duboka i dalekosežna i da je iz preventivnih razloga Brazilu nužna slonovska finansijska injekcija. Ekonomski analitičar Bi-Bi-Sija uporedio je potez američkog ministra finansija sa hitnom odlukom vojnog hirurga u ratnim uslovima. Tada postoje dva prioriteta: spasavaju se životi onih ranjenika koji će se najpre oporaviti i osposobiti za dalju borbu i onih čija uloga može da bude značajnija za uspešno ratovanje.
       Brazil je na južnoameričkom kontinentu kombinacija obe takve vrste pacijenata. Brazil je zapravo sinonim za Južnu Ameriku: krize svih drugih zemalja tog kontinenta neminovno se osećaju na brazilskom tržištu kapitala. Brazil ima dvaput jaču privredu od Argentine i kupuje od nje tri puta više industrijske robe koja stiže iz Sjedinjenih Država, Evropske unije i Japana. Od svih stranih investicija u Južnoj Americi dve trećine je otišlo u potencijalno bogati Brazil. Strani, u prvom redu američki, investitori zainteresovani su za stabilnost brazilske privrede maltene isto toliko, koliko i stanovnici Brazila.
       Postoji i jedan važan politički razlog za izdašnu finansijsku pomoć Brazilu: slabljenje desnice i uspon levičarski i populistički nastrojenih političara. A SAD, kao što je poznato, ne vole levičare na vlasti u svom komšiluku.
       Krizu su, kao i u Argentini i Urugvaju, pored ostalog prouzrokovale i produbile ubrzane ekonomske reforme na kojima insistiraju MMF, Svetska banka i SAD. To je ona situacija u kojoj spasioci iz MMF-a govore da neke stvari moraju da budu i gore pre nego što sve stvari postanu bolje. Brazilski real obezvređen je za polovinu vrednosti u odnosu na dolar i zabeležio je najniži pad u istoriji. Kako zemlja, sa tim obezvređenim realom, i dalje uvozi 80 odsto potrebnog žita, porasla je cena hleba. Reforme su raslojile stanovništvo i uvećale broj nezaposlenih.
       U jeku kampanje pred predsedničke izbore, koji će se održati u oktobru, kriza je političko raspoloženje okrenula protiv kandidata desnice, zagovornika još liberalnijeg delovanja tržišta, a u prilog dva levičarska kandidata. Jedan od njih, Inasio Lula da Silva, dobija frenetične aplauze na mitinzima kad kritikuje sadašnju vlast zato što je, davši previše maha tržištu, navodno bez državne kontrole, "usporila privredni rast i produbila jaz između bogatih i siromašnih".
       Ovakva politička situacija nije bila za zanemarivanje kad se odlučivalo o hitnoj finansijskoj pomoći Brazilu. Što se tiče druge dve zemlje, čija je kriza prethodila brazilskoj, jedna od njih je dobila šargarepu, a druga pretnju štapom i obećanje šargarepe.
       Urugvaj je od strane američkog ministra finansija pohvaljen za "zdravu ekonomsku politiku". Dobiće pozajamicu od milijardu i po dolara da bi mogao ponovo da otvori banke i da bi imao dovoljno kapitala za pokriće tekućih računa građana, jer je panika prethodnih nedelja ispraznila trezore. A Argentina, začetnik krize, upozorena je da mora da kontroliše potrošnju, ako želi reprogramiranje dela duga (22 milijarde dolara) i eventualno novi zajam, za koji će se SAD založiti kod MMF-a.