NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Piratska kajgana

"Mi zarađujemo, ali ljudi moraju da shvate da smo ih oslobodili zlopaćenja zbog antena i trebalo bi da cene našu pomoć", kaže Momčilo Đuričić, direktor KDS-a "Radijus vektor"

      I s najjeftinijom zabavom svuda u svetu - kablovskom televizijom - prolazimo k'o sveti Petar s kajganom.
       Zato što zakon o telekomunikacijama još nije donet, zato što nijedan privatni operater u Beogradu nije dobio saglasnost Sekretarijata za urbanizam grada Beograda (što je tek prvi korak do dobijanja građevinske dozvole), zato što su nam privatnici naplatili i piratske kanale koji će nam uskoro biti ugašeni i zamenjeni nekim legalnim, verovatno manje gledljivim... Zato što kablovska mreža PTT-a Srbije (tog državnog konja za kablovsku trku) tek ovih dana počinje da radi, a već smo čuli da su od 15 stranih kanala četiri (!) informativna, a ni Euro Sport-a neće biti...
       Građani Srbije koji su sebi za oko 40-50 evra (priključak) i devedeset dinara mesečno (samo u Beogradu) obezbedili najgledanije svetske satelitske kanale, moraće da se pomire sa činjenicom da će od septembra plaćati 160 dinara za svoj "kabl u svet" i da će se ta cena postepeno povećavati sve dok ne dostigne oko pet evra do kraja godine (Slovenci plaćaju svoju kablovsku TV od 15 do 17 evra, Hrvati 10 evra, a u Makedoniji i BiH cene su nešto niže, srazmerno standardu - između sedam i po i deset evra).
       Takođe, moraćemo da se pomirimo i sa činjenicom da će nam najbolji (i najskuplji) kanali koje smo na početku "ugovorili" sa privatnicima, ponekad biti zamenjivani onim manje dobrim (besplatnim) stranim programima, jer je to jedini način, kažu privatni operateri, da se mesečne dažbine zadrže na nekoj razumljivoj visini. "Mi smo francuski Fashion TV koji se plaća zamenili italijanskim Moda TV koji je besplatan a takođe smo zamenili skupi Euro Nenjs besplatnim Skdž Nenjs", kaže dipl. inž. Momčilo Đuričić, direktor Kablovsko-distributivnog centra "Radijus vektor" i dodaje:
       "Mi zarađujemo. Ali, ljudi moraju da shvate da smo ih oslobodili zlopaćenja zbog antena i trebalo bi da cene našu pomoć."
       Zakon o telekomunikacijama, veruju privatni operateri, ali i zastupnici stranih programa za Jugoslaviju, trebalo bi samo da legalizuje postojeće stanje. Tako je bar bilo u zemljama u našem okruženju, mada su u Budimpešti, na primer, od 100 privatnih operatera opstala samo dva. Manji kablovski operateri ulaze u sastav većih i tehnički kvalitetnije opremljenih. "Radijus vektor" je, na primer, već otkupio dva manja kablovska operatera: "U tom slučaju korisnici neće ništa dodatno plaćati, samo će potpisati nove ugovore sa novim operaterima", kaže gospodin Đuričić.
       Već je valjda svima poznato da svaka TV, radio-stanica ili kablovski operater moraju da imaju ugovor (u vezi sa zakonom o autorskim pravima i intelektualnoj svojini) koji su potpisali za određeni strani program. "Taj program može da bude besplatan (kao TV5 iz Francuske), ili da bude veoma skup kao Discoverdž, na primer, ali su ugovori za te programe neophodni", kaže Dragutin-Gaga Marković, glavni urednik časopisa "Satelit TV video" i vlasnik preduzeća MARCON AG, zvaničnog zastupnika 18 stranih kanala za Jugoslaviju za distribuciju u kablovskom sistemu. Kablovski operateri su od aprila ove godine masovno počeli da potpisuju ugovore (što je jedini način da počnu da rade legalno) pa je cena od 90 dinara postala "tesna za autorska prava". Danas većina kablovskih operatera ima potpisane ugovore za veliki broj kanala i to je prvi razlog za povećanje mesečnih cena pretplate.
       Za razliku od privatnika koji nude veći broj kanala i prioritet im je potpisivanje ugovora i to uglavnom za Euro Sport, Fashion TV, Descoverdž, MTV, Si-En-En (koji se svi plaćaju), "PTT Srbija u ponudi nema nijedan kanal za koji se plaćaju autorska prava. Ta ponuda je, pri tom, vrlo skromna.To su uglavnom nemački, italijanski kanali, četiri (od ukupno 15 stranih) kanala su informativni, što je nepotrebno", kaže Marković.
       "Ne mislim da je naša programska ponuda slabija po kvalitetu u odnosu na ponude privatnih operatera. Naprotiv. Ipak, o tome će odlučiti građani. PTT se razlikuje od privatnika zato što je u posao ušao legalno, i ima sve potrebne dozvole za rad", ističe Milivoje Žunić direktor samostalnog sektora KDS PTT Srbija na Paliluli.
       Problem kablovskog umrežavanja u Srbiji je i veliki broj onih kablovskih operatera koji "na divlje" prenose određene kanale. Ti kanali se ne mogu kupiti niti se za njih može potpisati bilo kakav ugovor, zato što nisu namenjeni kablovskoj televiziji. Takav je slučaj sa, recimo, holandskim kanalima C + 2 i C + 1 koje preko piratskih kartica emituje kablovski operater "Radijus vektor". Reč je o programima na kojima se emituju novi filmovi sa engleskog govornog područja (prošlogodišnja produkcija), pa je potpuno jasno što su se našli na repertoaru ovog operatera. Rečju, najgledaniji su. "Tačno je da se autorska prava na ta dva kanala ne mogu dobiti. Emitovaćemo ih još neko vreme a posle ih zameniti HALLMARK-om, kanalom koji je takođe filmski kanal ali ne prikazuje baš najnovije filmove; reč je o starijoj produkciji", priznaje Đuričić.
      
       ZORA LATINOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu